Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

28.06.2020 u 18:00

Život u podzemnom gradu

Fascinacija idejom da će doći do kraja sveta neiscrpna je tema brojnih filmova. Oni pričaju priču o tome da čovečanstvo mora da umre da bi se ponovo rodilo. Pre nego se ponovo rodi, mora da plati cenu zbog zagađivanja životne sredine, eksperimentisanja sa proizvedenim virusima, ono mora da umre jer je izumelo oružje sopstvenog uništenja – atomsku bombu. Ostvarenja koja prikazuju svet posle katastrofe: kada su biljke i životinje nestale, a ljudi goli i bosi umiru od gladi, analizirala je dr Ana Banić Grubišić sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, autorka knjige „Filmovi na temu postapokalipse, antropološki ogledi”, u izdanju „Dosijea”. – Države, vojske i vlade starog sveta u ovim filmovima više ne postoje. Preživele nema ko da zaštiti. Počinje

Kultura

28.06.2020 u 21:00

Od izdajice do mirotvorca

Nagrađivana i osporavana. Nema glumice na prostoru Jugoslavije o čijem su se liku i delu više vodile polemike. Dobitnici nagrade „Žanka Stokić” i laureatkinji „Dobričinog prstena”, Mirjani Karanović, Festival evropskog filma Palić dodelio je priznanje „Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Poslednjih godina pripisivane su joj velike nadležnosti – da je priznala Kosovo, vodila antisrpsku propagandu, podržavala Šiptare, žigosala svoj narod i predstavljala ga kao zločinački. Za deo javnosti to ostaje prva asocijacija na njeno ime. Ovaj „ženski Vuk Branković” veliku pažnju izazvao je dvehiljaditih ulogama u bosanskom i hrvatskom filmu tematski vezanom za jugoslovenske ratove, gde je bila prva glumica koja je prešla granice i snimala posle krvoprolića u SFRJ.

Kultura

12.06.2020 u 20:00

Životni putevi Olge Benson

Od Azije preko Srbije do Amerike vodio je životni put Olgu Benson, rođenu Kazancev 1887. u Margilanu, gradu u današnjem Uzbekistanu, prestonici svile, za koju je rekla da je zbog živopisnih boja svog okruženja, korišćenih za izradu tepiha i odeće od pamuka, vune i svile, poželela da taj jak kolorit prenosi dalje. Obilazeći naše krajeve, u crtačkom bloku beležila je ovdašnje narodne nošnje i upečatljive detalje viđene na terenu. Po ličnoj porudžbini kralja Aleksandra izradila je Album narodnih nošnji Jugoslavije. Etnografski institut SANU posvetio joj je monografiju „Snovi o prošlosti i tradiciji: Olga Benson” čije su autorke Ljiljana Gavrilović i Biljana Milenković Vuković. Jednu od četiri kćerke Svetonije i Venijamina, potpukovnika u ruskoj armiji, Olgu roditelji su poslali u na

Kultura

26.05.2020 u 22:30

Manje znani Tolstoj iz Srbije

Lingvista i proučavalac slovenske kulture Nikita Tolstoj, praunuk ruskog pisca Lava Tolstoja, član više akademija nauka, među njima ruske i srpske, govorio je da je po rođenju građanin Srbije, a po svojim korenima ‒ Rusije. Rođen je u Vršcu, u Kraljevini SHS 1923. godine, preminuo u Moskvi 1996. Izučavao je srpsku kulturu i jezik, održavao naučne kontakte s našim istraživačima i svoje učenike usmeravao prema našoj kulturi. ‒ Sada u svetu živi oko 300 potomaka velikog ruskog pisca, a osnovnom granom u rodoslovu Tolstoja smatraju se potomci trojice njegovih unuka Ilije, Olega i Vladimira, koji su između dva rata živeli u Srbiji, nakon Oktobarske revolucije, i koje nazivaju „srpskim Tolstojima”. I Nikitin pradeda Lav Tolstoj, čuveni pisac, bio je član Srpske kraljevske akademije ‒ kaže Ljubinko

Kultura

20.05.2020 u 22:13

Na jednom tasu ceo svet, na drugom mikrobiće

Još jedan dan hipnoze ništavilom, ili povratak u mir praznine, ko neki melem deluje. Nema danas, nema sutra, nema misli, nema planova, nema „ja želim”, nema „kuda”, nema „gde”, mir ničim pomućen, čisto trajanje, čista bit, kaže slikar Kosta Bunuševac povodom života u karantinu i sa nama deli ostala promišljanja povodom pandemije. ‒ Živelo se i radilo uvek zajedno, onda se roj zarazio i zajedništvo je nestalo, molekul se razbio u atome koji se oslobodiše neuspešne molekularne forme. Raspad zajedništva nije se desio u potpunosti, ali očigledno ide ka tome, jer zaraze su trajne u raznim vidovima i svoje dejstvo neštedimice ispoljavaju. Ovog puta priroda je pokazala svoju ubitačnu moć ukazujući na slabost čoveka u zastrašujućim srazmerama ‒ govori naš poznati slikar. Osećanje nemoći,

Kultura

14.05.2020 u 22:30

Osećanje katastrofe svi delimo

U studiji „Conditio ahumana ‒ imanencija i ahumano u epohi antropocena” dr Andrija Filipović piše o problemima koji su nastali posredstvom čovekovog delovanja na prirodu. Autor analizira antropocen ‒ geološku epohu koja je presudno određena ljudskom aktivnošću na planeti. Andrija Filipović je filozof, autor knjiga „Estetske revolucije”, „Brajan Masumi ”, „Žil Delez”, preveo je dela Žila Deleza, Mišela Fukoa, Rolana Barta, Terija Smita, Aleša Erjavca i mnogih drugih. Onog trenutka kada je čovekovo delanje postalo geološka sila, razlika između prirode i društva je nestala O antropocenu se govori kao o „epohi ljudi koji su postali geološka sila”. Koji ekološki izazovi karakterišu ovu epohu? Antropocen je, filozofski rečeno, hiperobjekt – fenomen koji će trajati toliko

Kultura

08.05.2020 u 20:23

Jednim klikom do kulture onlajn

Širom sveta kultura je ovih dana dostupna onlajn. Biblioteke i arhive otvorile su svoje fondove, kinoteke na svojim kanalima puštaju filmove, pozorišta snimljene predstave... Da li je sve baš tako jednostavno mogu da objasne autori radova objavljenih u zborniku „Budućnost prošlosti”, gde nemački stručnjaci pišu na temu kulturnog nasleđa pred izazovima digitalizacije. Čitalac dobija pregled kako se kulturno nasleđe dokumentuje i umrežava u Nemačkoj, koji su pravni okviri za njegovo arhiviranje i pronalazi odgovor na pitanje kako da Evropa doživi digitalnu renesansu umesto da upadne u „digitalni mračni srednji vek”. Priređivači su Paul Klimpel i Elen Ojler, a zbornik, u izdanju Narodne biblioteke Srbije, sa nemačkog je prevela Dobrila Begenišić. Gete je govorio da se u bibliotekama

Kultura

14.04.2020 u 21:00

Radoznalost – put ka sadržajnijem životu

U anketi sprovedenoj u 48 zemalja, na više od 10.000 ljudi, na pitanje šta najviše želite u životu, većina je odgovorila da želi da bude srećna. Sreća je ocenjena kao važnija od uspeha, inteligencije, znanja, mudrosti, veza, zdravlja i smisla u životu. Psiholog Tod Kašdan, profesor na Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji, analizirao je da li potraga za srećom daje rezultate, i u svojoj knjizi „Radoznali – put ka sadržajnijem životu” (Psihopolis institut, prevod sa engleskog Milan Đurišić) dao i odgovor: „Ne, jer su nam prodali ideju da je postizanje osećanja sreće jedini ili najvažniji cilj u životu.” Kada uvidimo da postoje i druge stvari koje život čine ispunjenim, tada je odgovor na pitanje šta je osnovni sastojak kojim ispunjavamo život – radoznalost, kaže Kašdan.ž Radoznali

Kultura

30.03.2020 u 20:00

Put u vasionu na sprudu ljubavi

Veliku pažnju tokom protekle, a što se nastavlja i u ovoj godini, izazvala je knjiga Vladete Jerotića „Dnevnik”, posthumno objavljena u izdanju zadužbine ovog poznatog akademika, psihijatra i psihoterapeuta koji se iz nedelje u nedelju obraćao naciji. Iz njegove zadužbine, koju je Jerotić osnovao 2007. godine, stiže najava još jedne knjige iz rukopisa. Reč je o dnevniku snova Vladete Jerotića. Moći će da ga čitaju poštovaoci koji su često navodili da je akademik dotakao njihov život, nazivajući ga najboljim duhovnikom i savetnikom srpskoga naroda. ‒ Zadužio nas je da ove rukopise objavimo posle njega. Znači, nije u pitanju slučajnost ili splet okolnosti: profesor Jerotić je sa namerom, i to već duži niz godina, ova dva svoja dnevnika ostavio da se čitaju i tumače posle njega ‒ kaže

Kultura

29.03.2020 u 20:00

Srpski ornamenti u Parizu

Jedanaesti pariski arondisman, avenija Filipa Ogista 126. Tu je bio Atelje umetničke mode „Kolet Janković” gde su početkom 20. veka navraćali kupci da naruče unikatne haljine, žakete, sakoe, mantile i šalove. Originalni dekorativni motivi, inspirisani jugoslovenskom narodnom umetnošću, ručno preneti na tkaninu, činili su kreacije Dušana Jankovića (1894–1950) zapaženim među probirljivom svetskom klijentelom. Atelje se od 1926. do 1932. nalazio u stanu ovog umetnika i supruge Kolet Roaje, Francuskinje koju je upoznao u Parizu u koji je došao 1916. nakon što je napustio studije arhitekture u Beogradu i tokom Velikog rata sa našom vojskom prešao preko Albanije. Na pariskoj Nacionalnoj školi za dekorativne umetnosti završio je studije slikarstva. – Janković je ponovo u Beogradu 1923. kada

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović