Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Гвозден Оташевић

Србија
28.05.2018 у 22:00
Вода Западне Мораве није ни за заливање
Чачак – Велика микробиолошка загађења у неким раздобљима године карактеришу воду Западне Мораве као неупотребљиву за заливање и друге намене. То је управо објавила група истраживача са Агрономског факултета у Чачку, на челу са професором биологије др Гораном Марковићем, прецизирајући да је последња, пета класа воде, утврђена на узорку узетом у Станчићима, низводно од Чачка. По Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама (Сл. гл. РС 50/2012), квалитет површинских вода сврстава се у пет класа: прва има одличан еколошки статус, а у петој су воде неупотребљиве за било коју сврху. Водотокови слива Западне Мораве деценијама су велики примачи отпадних вода различитог порекла. У сливном подручју постоји 30 градских и више стотина сеоских насеља, и
Србија
17.05.2018 у 19:44
Зашто Србија увози помфрит
Чачак – Иако нашу земљу одликују веома повољни агроеколошки услови за гајење кромпира уз традицију од 212 година, из лета у лето бележи се смањење површина под овом културом, у науци проглашеном за биљку будућности. Кромпиришта су са 100.000 хектара (1970) сведена на 40.000 (2016), па је просек у минулих 12 лета (2005–2016) био 52.000 хектара, уз годишњи пад од 2,28 одсто. У свету се, истовремено догађа стопа раста од 1,28 процената. – Површине под кромпиром 2016. године, у односу на 2000. када је ступила на снагу забрана извоза нашег кромпира у земље Европске уније због појаве прстенасте трулежи, смањене су чак 42,71 проценат. Иако је 2012. укинута речена забрана, поља под кромпиром и даље су све мања. До овако опадајућег тока дошло је првенствено због неисплативости производње,
Друштво
15.04.2018 у 22:00
И петра и дивна у чачанским шљивицима
Ча­чак – Иона­ко број­на по­ро­ди­ца шљи­ва ство­ре­них у Чач­ку до­би­ла је ових да­на две при­но­ве, див­ну и пе­тру. Ауто­ри пр­ве је­су До­бри­во­је Ога­ша­но­вић (поч.), др Дар­ко Је­вре­мо­вић и др Ива­на Гли­шић, дру­гу су ство­ри­ли До­бри­во­је Ога­ша­но­вић, др Не­бој­ша Ми­ло­ше­вић и др Ми­ле­на Ђор­ђе­вић. Зру у дру­гој де­се­то­днев­и­ци сеп­тем­бра, ве­о­ма су от­пор­не на бо­ле­сти ко­је на­ме­ће да­на­шња при­ро­да и оче­ку­је се да ско­рих да­на Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де у Ча­чак до­ста­ви ре­ше­ње Ко­ми­си­је за при­зна­ва­ње сор­ти за но­вај­ли­је.  Про­сеч­на ма­са див­ни­ног пло­да је 24,03 гра­ма, ра­но сту­па у фа­зу пу­не род­но­сти, ре­дов­но и обил­но ра­ђа, са­др­жи 12,45 од­сто укуп­них ше­ће­ра. Слич­но је с пе­тром, са­мо што њен плод те­жи
Економија
15.04.2018 у 10:30
Оживела највећа фарма Шумадије
Мр­ча­јев­ци – У нај­ве­ћој фар­ми Шу­ма­ди­је по­но­во се, по­сле осам го­ди­на ти­ши­не, чу­ла ста­ра до­бра пе­сма – ри­ка но­вих ста­нов­ни­ка. То­ви­ли­ште у Мр­ча­јев­ци­ма, ко­је је не­кад би­ло на свет­ском гла­су при­ми­ло и 2010. об­у­ста­ви­ло сва­ку де­лат­ност, ожи­ве­ло је и пу­ни­ће се из да­на у дан. – Упра­во смо до­ве­зли пр­ву пар­ти­ју од 50 гр­ла ко­ли­ко ста­је у је­дан ка­ми­он. То су ју­ни­це од око 300 ки­ло­гра­ма из око­ли­не Ва­ље­ва чи­је ће ме­со, кад до­стиг­ну 500 или 600 ки­ло­гра­ма, да бу­де из­ве­зе­но у Ита­ли­ју – ка­же за „По­ли­ти­ку” Ра­ди­ша Јев­то­вић (74), ди­рек­тор ком­па­ни­је „Те­ра про­дукт” ко­ја је но­ви вла­сник овог уз­га­ја­ли­шта. Реч је о ме­шо­ви­том срп­ско-азер­беј­џан­ско-тур­ском дру­штву, ко­је је ку­пи­ло за­кљу­ча­ну
Србија
08.04.2018 у 22:00
Људи којима је „ић” било спасење
Чачак – Јерменска заједница у Чачку родом је из Кемаха, засеока већег месташца Неркин (Доњи) Багарич (Пакарић) у западној Јерменији, данас на територији Турске. Као и многи сународници, они су, стискајући се са балканском браћом у истом племену, деци надевали српска имена и посрбљивали своје животе. Само што је њихово „ић”, једини свршетак имена који ма ко на овој планети још користи, сачувало јерменску душу. – Био је то очајнички покушај невољника да себе и породице спасу брисањем стопа пред прогонитељима и да, неназвани турским поданицима, избегну интернацију – наводи Маријана Матовић, писац књиге „Јермени у Чачку 1885–1950” коју је управо објавио овдашњи Народни музеј.
Србија
07.04.2018 у 22:00
Шала на сопствени рачун је понекад слична исповести
Чачак – Сви ми себе узимамо преозбиљно, заборављајући да се насмејемо свом лику у огледалу и одбијајући да допустимо другима да нас виде какви јесмо – дечица која пузе ка Царству Божијем. Ако се не смејемо на сопствени рачун и ако не допустимо другима да нам се смеју и да се са нама смеју, ми почињемо да обоготворавамо сами себе. Збити шалу на сопствени рачун је понекад слично искреној исповести. Допустити да се други шале на наш рачун јесте као прихватити пророштво – каже за „Политику” др Владимир Димитријевић, професор књижевности у чачанској Гимназији и мислилац православни. Ево како је наш сабеседник, уочи светог дана, одговорио на питање постоји ли хришћански хумор?     „Да ли сте чули анегдоту о ученику који је добио у послушање да награди свакога ко га
Србија
03.04.2018 у 22:00
Пет година у затвору, деценију у немилости
Чачак – Оптужен да је бранио своју заклету отаџбину, Мирослав Радић (56) недужан је утамничен у Схевенингену 1.622 дана и био ослобођен, али после тих непуних пет година још десет се потуца по српским судовима, са све мање наде да ће му неко бар рећи: извините што сте робијали. Капетан је у јесен 1991. командовао једном четом Прве гардијске моторизоване бригаде Војске ЈНА на ратишту у Вуковару и убрзо (1995) постао хашки оптуженик под наводом да је, заједно са пуковником Милетом Мркшићем и мајором Веселином Шљиванчанином, починио злочине против човечности и кршио законе и обичаје ратовања. На захтев Тужилаштва Међународног кривичног трибунала, 21. априла 2003. у Београду смештен је у притвор Окружног суда, одакле је 17. маја те године предат потери из Хага. Претресно веће МКТ-а,
Србија
03.04.2018 у 13:40
„Форверк” долази у Прељину
Чачак – Градоначелник Чачка Милун Тодоровић саопштио је јуче да је компанија „Форверк аутотек” одлучила да у индустријској зони у оближњој Прељини сагради погон на шест хектара и запосли 1.000 радника на производњи резервних делова за аутомобилску индустрију. – План је да се у том послу, вредном око 50 милиона евра, у наредних шест година опреми 65.000 квадрата хала, а само до краја ове биће саграђено 40.000 квадрата. У саставу производног погона опремиће и центар за тестирање, док ће се обука радника обавити у Немачкој и Пољској. „Форверк аутотек” је породична компанија из Вупертала у Немачкој која постоји већ два века и велики је добављач и произвођач делова за „Ауди”, „Дајмлер Крајслер”, „Фолксваген”, бмв, „Порше” и „Бентли” – истакао је Тодоровић на конференцији за новинаре у
Србија
01.04.2018 у 22:00
Једино „Слобода” преживела
Ча­чак – За­ви­чај­но оде­ље­ње и Цен­тар за ди­ги­та­ли­за­ци­ју Град­ске би­бли­о­те­ке „Вла­ди­слав Пет­ко­вић Дис” у Чач­ку по­све­ти­ли су се са­ку­пља­њу и об­ра­ди фа­брич­ке штам­пе у овом гра­ду, па је до­сад у елек­трон­ску фор­му пре­ве­де­но 12.430 стра­на из 1.392 бро­ја рад­нич­ких но­ви­на. У две про­те­кле го­ди­не рад­ни­ци су на по­клон до­не­ли 150 бро­је­ва раз­ли­чи­тих ли­сто­ва, ве­ро­ват­но с уз­да­хом се­ћа­ју­ћи се сво­јих пра­ва у вре­ме­ну кад су би­ли штам­па­ни, а дру­ги су са­мо по­зај­ми­ли на ди­ги­та­ли­за­ци­ју сво­је, та­ко­ђе, број­не при­мер­ке и на­ста­ви­ли да их чу­ва­ју. Реч је о вре­ме­ну ко­је ће на­век оста­ти у пам­ће­њу та­да жи­ве­ћих, ма­да су по­то­ња исто­ри­ја и по­ли­ти­ча­ри по­ку­ша­ли, с ве­ли­ким успе­хом, да са­мо­у­прав­ни
Србија
25.03.2018 у 23:15
Нико неће брати печурке
​Чачак – Најновијим изменама Закона о порезу на доходак грађана уведена је обавеза плаћања доприноса и пореза за шумске плодове, гљиве и лековито биље од 58 процената. Зналци из ове делатности кажу да је за њих, још пре почетка сезоне, она вероватно изгубљена и да ће посао, који Србији сваке године доноси 20 милиона евра од извоза, једноставно стати. – Нова одредба, по ставу локалних јединица Пореске управе Републике Србије, подразумева да откупљивач шумских плодова и лековитог биља мора, приликом откупа, у име и за рачун особе која је прикупила шумске плодове и лековито биље, да плати и порез и доприносе за пензијско и здравствено осигурање, независно од чињенице што се прикупљањем најчешће баве пољопривредна газдинства која већ јесу опорезована по другом основу. То, даље, значи
Почетна / Гвозден Оташевић
18.06.2026 у 02:01
Сунчано и топло, са температурама до 31 степен
18.06.2026 у 01:42
Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу
18.06.2026 у 01:16
Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика
18.06.2026 у 01:14
ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту
18.06.2026 у 01:02
Електронски потпис САД и Ирана за крај рата
18.06.2026 у 00:39
Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation