Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једино „Слобода” преживела

Од укуп­но 20 фа­брич­ких и рад­нич­ких гла­си­ла из до­ба са­мо­у­прав­ног со­ци­ја­ли­зма у Чач­ку, да­нас из­ла­зи са­мо лист фа­бри­ке му­ни­ци­је
Једино „Слобода” преживела
На­слов­на стра­на нај­но­ви­јег бро­ја „Сло­бо­де” из фе­бру­а­ра ове го­ди­не (Фото Г. Оташевић)

Ча­чак – За­ви­чај­но оде­ље­ње и Цен­тар за ди­ги­та­ли­за­ци­ју Град­ске би­бли­о­те­ке „Вла­ди­слав Пет­ко­вић Дис” у Чач­ку по­све­ти­ли су се са­ку­пља­њу и об­ра­ди фа­брич­ке штам­пе у овом гра­ду, па је до­сад у елек­трон­ску фор­му пре­ве­де­но 12.430 стра­на из 1.392 бро­ја рад­нич­ких но­ви­на. У две про­те­кле го­ди­не рад­ни­ци су на по­клон до­не­ли 150 бро­је­ва раз­ли­чи­тих ли­сто­ва, ве­ро­ват­но с уз­да­хом се­ћа­ју­ћи се сво­јих пра­ва у вре­ме­ну кад су би­ли штам­па­ни, а дру­ги су са­мо по­зај­ми­ли на ди­ги­та­ли­за­ци­ју сво­је, та­ко­ђе, број­не при­мер­ке и на­ста­ви­ли да их чу­ва­ју.

Реч је о вре­ме­ну ко­је ће на­век оста­ти у пам­ће­њу та­да жи­ве­ћих, ма­да су по­то­ња исто­ри­ја и по­ли­ти­ча­ри по­ку­ша­ли, с ве­ли­ким успе­хом, да са­мо­у­прав­ни со­ци­ја­ли­зам про­гла­се за ба­ба­ро­гу.

– Пр­ви рад­нич­ки ли­сто­ви по­ја­ви­ли су се у Чач­ку по­чет­ком ше­зде­се­тих јер се са­мо­у­пра­вља­ње ни­је да­ло за­ми­сли­ти без пу­не оба­ве­ште­но­сти рад­них љу­ди ка­ко би она до­при­не­ла бо­љем од­лу­чи­ва­њу и на­прет­ку ко­лек­ти­ва.

Рад­нич­ка штам­па про­цве­та­ла је по­сле до­но­ше­ња Уста­ва 1974. и За­ко­на о удру­же­ном ра­ду 1976, уга­си­ла 1990. рас­па­дом са­мо­у­прав­не со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је, а да­нас је све­до­чан­ство о вре­ме­ну и кул­ту­ри, исто­риј­ском и при­вред­ном раз­во­ју гра­да и ва­жан из­вор ис­тра­жи­ва­чи­ма – ка­же за „По­ли­ти­ку” Та­ма­ра Јан­ко­вић из За­ви­чај­ног оде­ље­ња ГБ ДИС. 

Ка­ко је то до­ба из­гле­да­ло у на­шем, но­ви­нар­ском жи­во­ту?

Пр­ви­на при­па­да ли­сту ГП „Хи­дро­град­ња”, ко­ји се с пре­ки­ди­ма (1961–1991) по­ја­вио у 183 бро­ја. Сле­ди ча­со­пис „Же­ле­зни­чар” (1961–1963) с тек 12 бро­је­ва, па је­дан од број­них ин­фор­ма­то­ра и са­мо­стал­них но­ви­на пред­у­зе­ћа ЦЕР с бро­јем ма­ње (1961–1962). Две го­ди­не (1972–1974) ЦЕР је у 45 бро­је­ва иза­шао у за­јед­нич­ком из­да­њу с ча­чан­ском „Сло­бо­дом” и „Стан­дар­дом” из Бо­сан­ске Гра­ди­шке.

Пр­во гла­си­ло Фа­бри­ке ре­зног ала­та био је ин­фор­ма­тор у че­ти­ри бро­ја (1961–1962), за­тим су се по­ја­ви­ле Фа­брич­ке но­ви­не (1975–1990) у 173 бро­ја, до­но­се­ћи у пр­вом: „Сле­де­ћи пар­тиј­ске до­ку­мен­те Сед­мог кон­гре­са СКС и Де­се­тог кон­гре­са СКЈ, устав­на на­че­ла о јав­но­сти ра­да и нео­ту­ђи­вог пра­ва рад­ног чо­ве­ка да бу­де бла­го­вре­ме­но, тач­но и пот­пу­но ин­фор­ми­сан, пред ва­ма се да­нас по­ја­вљу­је пр­ви број ин­фор­ма­тив­ног ли­ста на­шег ко­лек­ти­ва.”

„Сло­бо­да” је пр­ви пут по­де­ље­на рад­ни­ци­ма 1963. и не­ки дан је осва­нуо 567 број, је­ди­ног фа­брич­ког гла­си­ла у Чач­ку ко­је је из­ла­зи­ло и у со­ци­ја­ли­зму и у ка­пи­та­ли­зму. До­ду­ше, с пре­ки­дом од две го­ди­не (1999–2001) јер је НА­ТО ави­ја­ци­ја уни­шти­ла 85 од­сто фа­бри­ке, ко­ју су вред­ни рад­ни­ци об­но­ви­ли за да­на­шњи по­нос. „Сло­бо­да” је са­да је­ди­ни фа­брич­ки и рад­нич­ки лист у гра­ду с ти­ра­жом 2.500, док је осам­де­се­тих био и 7.000 при­ме­ра­ка.

 

„Пр­ви мај” од 140 ми­ли­о­на ди­на­ра

Ча­чак – Сте­чај­ни управ­ник Хе­миј­ске ин­ду­стри­је „Пр­ви мај” у Чач­ку за­ка­зао је про­да­ју фа­бри­ке као прав­ног ли­ца, пу­тем јав­ног над­ме­та­ња. По­чет­на це­на би­ће 140 ми­ли­о­на ди­на­ра, де­по­зит за уче­шће 64,2 ми­ли­о­на, а имо­ви­на об­у­хва­та 28 по­го­на за про­из­вод­њу сти­ро­по­ра, бо­ја, фа­са­да, пра­шка­стих ма­те­ри­ја, леп­ко­ва и дру­гих хе­миј­ских ма­те­ри­ја­ла за гра­ђе­ви­нар­ство, скла­ди­шта, су­ша­ру, ку­лу за во­ду, управ­ну згра­ду и дру­ге објек­те. Пред­ви­ђе­но је да се над­ме­та­ње одр­жи 4. ма­ја у фа­бри­ци. Г. О. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.