Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Srbija

28.05.2018 u 22:00

Voda Zapadne Morave nije ni za zalivanje

Čačak – Velika mikrobiološka zagađenja u nekim razdobljima godine karakterišu vodu Zapadne Morave kao neupotrebljivu za zalivanje i druge namene. To je upravo objavila grupa istraživača sa Agronomskog fakulteta u Čačku, na čelu sa profesorom biologije dr Goranom Markovićem, precizirajući da je poslednja, peta klasa vode, utvrđena na uzorku uzetom u Stančićima, nizvodno od Čačka. Po Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama (Sl. gl. RS 50/2012), kvalitet površinskih voda svrstava se u pet klasa: prva ima odličan ekološki status, a u petoj su vode neupotrebljive za bilo koju svrhu. Vodotokovi sliva Zapadne Morave decenijama su veliki primači otpadnih voda različitog porekla. U slivnom području postoji 30 gradskih i više stotina seoskih naselja, i

Srbija

17.05.2018 u 19:44

Zašto Srbija uvozi pomfrit

Čačak – Iako našu zemlju odlikuju veoma povoljni agroekološki uslovi za gajenje krompira uz tradiciju od 212 godina, iz leta u leto beleži se smanjenje površina pod ovom kulturom, u nauci proglašenom za biljku budućnosti. Krompirišta su sa 100.000 hektara (1970) svedena na 40.000 (2016), pa je prosek u minulih 12 leta (2005–2016) bio 52.000 hektara, uz godišnji pad od 2,28 odsto. U svetu se, istovremeno događa stopa rasta od 1,28 procenata. – Površine pod krompirom 2016. godine, u odnosu na 2000. kada je stupila na snagu zabrana izvoza našeg krompira u zemlje Evropske unije zbog pojave prstenaste truleži, smanjene su čak 42,71 procenat. Iako je 2012. ukinuta rečena zabrana, polja pod krompirom i dalje su sve manja. Do ovako opadajućeg toka došlo je prvenstveno zbog neisplativosti

Društvo

15.04.2018 u 22:00

I petra i divna u čačanskim šljivicima

Čačak – Ionako brojna porodica šljiva stvorenih u Čačku dobila je ovih dana dve prinove, divnu i petru. Autori prve jesu Dobrivoje Ogašanović (poč.), dr Darko Jevremović i dr Ivana Glišić, drugu su stvorili Dobrivoje Ogašanović, dr Nebojša Milošević i dr Milena Đorđević. Zru u drugoj desetodnevici septembra, veoma su otporne na bolesti koje nameće današnja priroda i očekuje se da skorih dana Ministarstvo poljoprivrede u Čačak dostavi rešenje Komisije za priznavanje sorti za novajlije. Prosečna masa divninog ploda je 24,03 grama, rano stupa u fazu pune rodnosti, redovno i obilno rađa, sadrži 12,45 odsto ukupnih šećera. Slično je s petrom, samo što njen plod

Ekonomija

15.04.2018 u 10:30

Oživela najveća farma Šumadije

Mrčajevci – U najvećoj farmi Šumadije ponovo se, posle osam godina tišine, čula stara dobra pesma – rika novih stanovnika. Tovilište u Mrčajevcima, koje je nekad bilo na svetskom glasu primilo i 2010. obustavilo svaku delatnost, oživelo je i puniće se iz dana u dan. – Upravo smo dovezli prvu partiju od 50 grla koliko staje u jedan kamion. To su junice od oko 300 kilograma iz okoline Valjeva čije će meso, kad dostignu 500 ili 600 kilograma, da bude izvezeno u Italiju – kaže za „Politiku” Radiša Jevtović (74), direktor kompanije „Tera produkt” koja je novi vlasnik ovog uzgajališta. Reč je o mešovitom srpsko-azerbejdžansko-turskom društvu, koje je kupilo zaključanu

Srbija

08.04.2018 u 22:00

Ljudi kojima je „ić” bilo spasenje

Čačak – Jermenska zajednica u Čačku rodom je iz Kemaha, zaseoka većeg mestašca Nerkin (Donji) Bagarič (Pakarić) u zapadnoj Jermeniji, danas na teritoriji Turske. Kao i mnogi sunarodnici, oni su, stiskajući se sa balkanskom braćom u istom plemenu, deci nadevali srpska imena i posrbljivali svoje živote. Samo što je njihovo „ić”, jedini svršetak imena koji ma ko na ovoj planeti još koristi, sačuvalo jermensku dušu. – Bio je to očajnički pokušaj nevoljnika da sebe i porodice spasu brisanjem stopa pred progoniteljima i da, nenazvani turskim podanicima, izbegnu internaciju – navodi Marijana Matović, pisac knjige „Jermeni u Čačku 1885–1950” koju je upravo objavio ovdašnji Narodni muzej.

Srbija

07.04.2018 u 22:00

Šala na sopstveni račun je ponekad slična ispovesti

Čačak – Svi mi sebe uzimamo preozbiljno, zaboravljajući da se nasmejemo svom liku u ogledalu i odbijajući da dopustimo drugima da nas vide kakvi jesmo – dečica koja puze ka Carstvu Božijem. Ako se ne smejemo na sopstveni račun i ako ne dopustimo drugima da nam se smeju i da se sa nama smeju, mi počinjemo da obogotvoravamo sami sebe. Zbiti šalu na sopstveni račun je ponekad slično iskrenoj ispovesti. Dopustiti da se drugi šale na naš račun jeste kao prihvatiti proroštvo – kaže za „Politiku” dr Vladimir Dimitrijević, profesor književnosti u čačanskoj Gimnaziji i mislilac pravoslavni. Evo kako je naš sabesednik, uoči svetog dana, odgovorio na pitanje postoji li hrišćanski humor? „Da li ste čuli anegdotu o učeniku koji je dobio u poslušanje da nagradi svakoga ko

Srbija

03.04.2018 u 22:00

Pet godina u zatvoru, deceniju u nemilosti

Čačak – Optužen da je branio svoju zakletu otadžbinu, Miroslav Radić (56) nedužan je utamničen u Sheveningenu 1.622 dana i bio oslobođen, ali posle tih nepunih pet godina još deset se potuca po srpskim sudovima, sa sve manje nade da će mu neko bar reći: izvinite što ste robijali. Kapetan je u jesen 1991. komandovao jednom četom Prve gardijske motorizovane brigade Vojske JNA na ratištu u Vukovaru i ubrzo (1995) postao haški optuženik pod navodom da je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, počinio zločine protiv čovečnosti i kršio zakone i običaje ratovanja. Na zahtev Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala, 21. aprila 2003. u Beogradu smešten je u pritvor Okružnog suda, odakle je 17. maja te godine predat poteri iz Haga. Pretresno veće MKT-a,

Srbija

03.04.2018 u 13:40

„Forverk” dolazi u Preljinu

Čačak – Gradonačelnik Čačka Milun Todorović saopštio je juče da je kompanija „Forverk autotek” odlučila da u industrijskoj zoni u obližnjoj Preljini sagradi pogon na šest hektara i zaposli 1.000 radnika na proizvodnji rezervnih delova za automobilsku industriju. – Plan je da se u tom poslu, vrednom oko 50 miliona evra, u narednih šest godina opremi 65.000 kvadrata hala, a samo do kraja ove biće sagrađeno 40.000 kvadrata. U sastavu proizvodnog pogona opremiće i centar za testiranje, dok će se obuka radnika obaviti u Nemačkoj i Poljskoj. „Forverk autotek” je porodična kompanija iz Vupertala u Nemačkoj koja postoji već dva veka i veliki je dobavljač i proizvođač delova za „Audi”, „Dajmler Krajsler”, „Folksvagen”, bmv, „Porše” i „Bentli” – istakao je Todorović na konferenciji za novinare u

Srbija

01.04.2018 u 22:00

Jedino „Sloboda” preživela

Čačak – Zavičajno odeljenje i Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” u Čačku posvetili su se sakupljanju i obradi fabričke štampe u ovom gradu, pa je dosad u elektronsku formu prevedeno 12.430 strana iz 1.392 broja radničkih novina. U dve protekle godine radnici su na poklon doneli 150 brojeva različitih listova, verovatno s uzdahom sećajući se svojih prava u vremenu kad su bili štampani, a drugi su samo pozajmili na digitalizaciju svoje, takođe, brojne primerke i nastavili da ih čuvaju. Reč je o vremenu koje će navek ostati u pamćenju tada živećih, mada su potonja istorija i političari pokušali, s velikim uspehom, da samoupravni

Srbija

25.03.2018 u 23:15

Niko neće brati pečurke

Čačak – Najnovijim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana uvedena je obaveza plaćanja doprinosa i poreza za šumske plodove, gljive i lekovito bilje od 58 procenata. Znalci iz ove delatnosti kažu da je za njih, još pre početka sezone, ona verovatno izgubljena i da će posao, koji Srbiji svake godine donosi 20 miliona evra od izvoza, jednostavno stati. – Nova odredba, po stavu lokalnih jedinica Poreske uprave Republike Srbije, podrazumeva da otkupljivač šumskih plodova i lekovitog bilja mora, prilikom otkupa, u ime i za račun osobe koja je prikupila šumske plodove i lekovito bilje, da plati i porez i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, nezavisno od činjenice što se prikupljanjem najčešće bave poljoprivredna gazdinstva koja već jesu oporezovana po drugom osnovu. To, dalje, znači

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gvozden Otašević