I petra i divna u čačanskim šljivicima

Ča­čak – Iona­ko broj­na po­ro­di­ca šlji­va stvo­re­nih u Čač­ku do­bi­la je ovih da­na dve pri­no­ve, div­nu i pe­tru. Auto­ri pr­ve je­su Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić (poč.), dr Dar­ko Je­vre­mo­vić i dr Iva­na Gli­šić, dru­gu su stvo­ri­li Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić, dr Ne­boj­ša Mi­lo­še­vić i dr Mi­le­na Đor­đe­vić.

Zru u dru­goj de­se­to­dnev­i­ci sep­tem­bra, ve­o­ma su ot­por­ne na bo­le­sti ko­je na­me­će da­na­šnja pri­ro­da i oče­ku­je se da sko­rih da­na Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de u Ča­čak do­sta­vi re­še­nje Ko­mi­si­je za pri­zna­va­nje sor­ti za no­vaj­li­je. 

Pro­seč­na ma­sa div­ni­nog plo­da je 24,03 gra­ma, ra­no stu­pa u fa­zu pu­ne rod­no­sti, re­dov­no i obil­no ra­đa, sa­dr­ži 12,45 od­sto ukup­nih še­će­ra. Slič­no je s pe­trom, sa­mo što njen plod te­ži 26,20 gra­ma, uz 12,95 po­sto­ta­ka še­će­ra.

Pr­va je na­sta­la ukr­šta­njem so­ra­ta sten­li i ča­čan­ska ra­na, dru­ga od sten­li­ja i opa­la.

 

Na­uč­ni­ci iz ove ča­čan­ske ku­će, osno­va­ne 1946. go­di­ne, do sa­da su stvo­ri­li ukup­no 43 voć­ne sor­te, od ko­jih 17 šlji­va. Pre ove dve no­ve, ov­de su ro­đe­ne i od­ga­je­ne ča­čan­ska ra­na, ča­čan­ska naj­bo­lja, ča­čan­ska le­po­ti­ca, ča­čan­ska rod­na, ča­čan­ski še­ćer, je­li­ca, va­le­ri­ja, va­ljev­ka, mil­do­ra, ti­mo­čan­ka, bo­ran­ka, kri­na, po­zna pla­va i zlat­ka i na­da.

– U po­stup­ku pri­zna­va­nja tre­nut­no su po je­dan hi­brid šlji­ve i bre­skve pa će­mo usko­ro, ve­ru­jem, ima­ti 45 sor­ti u svom autor­skom pa­ke­tu. Pret­hod­ne i ove go­di­ne, ina­če, pri­hva­ti­li smo se po­sla i za­vr­ši­li šest pro­je­ka­ta Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de. Po­seb­no bih iz­dvo­jio klon­sku se­lek­ci­ju i ser­ti­fi­ka­ci­ju ma­li­ne s ci­ljem pro­iz­vod­nje kul­tu­rom tki­va za sor­te vi­la­met i mi­ker – ka­že za „Po­li­ti­ku” dr Mi­lan Lu­kić, di­rek­tor In­sti­tu­ta za vo­ćar­stvo u Čač­ku.

Usta­no­va da­nas ima 52 rad­ni­ka, 140 hek­ta­ra voć­nja­ka u Čač­ku, Lju­bi­ću, Gra­bu, Do­njoj Trep­či i Pre­lji­ni, i sve­tu oba­ve­zu da se sva­kog da­na po­sve­ću­je na­uč­nom ra­du i stva­ra­nju no­vih so­ra­ta, ko­je mo­gu nad­ži­ve­ti uslo­ve na­šeg pod­ne­blja.

A to ni­po­što ni­je jed­no­sta­van po­sao jer od po­čet­ka pa do pri­zna­va­nja no­ve sor­te pro­đe i po če­tvrt ve­ka. Šta se do­ga­đa za tih 25 le­ta?

Na­uč­ni rad po­či­nje ti­me što se vr­ši opra­ši­va­nje ro­di­telj­ske kom­bi­na­ci­je, ta­ko­zva­na hi­bri­di­za­ci­ja. U po­lju se opra­ši maj­ka bilj­ka, uz pret­hod­nu od­lu­ku ka­kva se sor­ta že­li, u po­gle­du vre­me­na zre­nja, sa­dr­ža­ja še­će­ra, ot­por­no­sti na bo­le­sti, po­god­no­sti za pre­ra­du. To su ci­lje­vi ople­me­nji­va­nja.

Za­tim iz opra­ši­va­nja na­sta­ju hi­brid­ni plo­do­vi ko­ji se se­ju u sak­si­je u sta­kle­ni­ku da bi se, za go­di­nu ili dve, pro­iz­ve­li hi­brid­ni se­jan­ci. Se­jan­ci idu u po­lje gde se sa­de u gu­šćem sklo­pu i po­treb­no je da pro­đe ne­ko­li­ko ve­ge­ta­ci­ja, naj­če­šće od pet do osam go­di­na, za­vi­sno od kli­me. U tom gu­sti­šu i mo­ru hi­bri­da uoča­va se ko­ji za­slu­žu­je da mo­žda po­sta­ne no­va sor­ta.

Po­što se oba­vi ta se­lek­ci­ja, on­da se uzi­ma ka­lem gran­či­ca s hi­brid­nih se­ja­na­ca i pro­iz­vo­de se sad­ni­ce, po­treb­na je go­di­na ili dve da se one umno­že. Ta­da se za­sni­va za­sad ko­ji omo­gu­ću­je da se u raz­li­či­tim uslo­vi­ma is­po­lji bi­o­lo­ški po­ten­ci­jal hi­bri­da, ko­ji se tu pra­ti se­dam-osam go­di­na u ro­du. Za­tim struč­nja­ci In­sti­tu­ta pro­ce­nju­ju vred­nost i od­lu­ču­ju da li na osno­vu kva­li­te­ta plo­da, ob­li­ka kro­šnje, rod­no­sti i dru­gih broj­nih pa­ra­me­ta­ra, za­vre­đu­je da bu­de pri­ja­vljen za pri­zna­va­nje.

Ta­da se, tek, pri­ja­vlju­je Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de gde po­sto­ji Ko­mi­si­ja za pri­zna­va­nje so­ra­ta. Za­sni­va­ju se no­vi ogle­di na dva lo­ka­li­te­ta i po­treb­no je sa­če­ka­ti da u nji­ma hi­brid pro­ro­di.

Ina­če, svi eks­pe­ri­men­tal­ni za­sa­di za pri­zna­va­nje po­di­žu se ta­ko što se po­red hi­bri­da kan­di­da­ta sa­di i sor­ta stan­dard ko­ja ima isto vre­me zre­nja. Ko­mi­si­ja ga pra­ti dve ili tri ve­ge­ta­ci­je u ro­du i pro­ce­nju­je da li je i u ko­jim od­li­ka­ma bo­lji od sor­te stan­dard, pa do­no­si ne­za­vi­snu od­lu­ku da pri­ja­vlje­ni hi­brid po­sta­ne no­va sor­ta.

U Sr­bi­ji da­nas ra­ste 42 mi­li­o­na sta­ba­la šlji­va, od ko­jih su 40 od­sto stvo­re­ne u ča­čan­skoj la­bo­ra­to­ri­ji i okol­nim po­lji­ma. In­sti­tut svo­je sor­te pla­si­ra ši­rom na­šeg kon­ti­nen­ta pa je pro­dao li­cen­cna pra­va za umno­ža­va­nje ku­pi­ne, sor­te ča­čan­ska bes­tr­na, u Re­pu­bli­ci Če­škoj i En­gle­skoj pre­ko en­gle­ske fir­me „Me­i­o­sis li­mi­ted”, i za­šti­tio svo­ju sor­tu šlji­ve po­zna pla­va na te­ri­to­ri­ji EU u na­red­nih 30 go­di­na, uz skla­pa­nje ugo­vo­ra s ne­mač­kim ra­sad­ni­kom „Gan­ter – mar­ken­ba­um­šu­le” za za­stu­pa­nje i za­šti­tu li­cen­cnih pra­va u EU.