И петра и дивна у чачанским шљивицима

Ча­чак – Иона­ко број­на по­ро­ди­ца шљи­ва ство­ре­них у Чач­ку до­би­ла је ових да­на две при­но­ве, див­ну и пе­тру. Ауто­ри пр­ве је­су До­бри­во­је Ога­ша­но­вић (поч.), др Дар­ко Је­вре­мо­вић и др Ива­на Гли­шић, дру­гу су ство­ри­ли До­бри­во­је Ога­ша­но­вић, др Не­бој­ша Ми­ло­ше­вић и др Ми­ле­на Ђор­ђе­вић.

Зру у дру­гој де­се­то­днев­и­ци сеп­тем­бра, ве­о­ма су от­пор­не на бо­ле­сти ко­је на­ме­ће да­на­шња при­ро­да и оче­ку­је се да ско­рих да­на Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де у Ча­чак до­ста­ви ре­ше­ње Ко­ми­си­је за при­зна­ва­ње сор­ти за но­вај­ли­је. 

Про­сеч­на ма­са див­ни­ног пло­да је 24,03 гра­ма, ра­но сту­па у фа­зу пу­не род­но­сти, ре­дов­но и обил­но ра­ђа, са­др­жи 12,45 од­сто укуп­них ше­ће­ра. Слич­но је с пе­тром, са­мо што њен плод те­жи 26,20 гра­ма, уз 12,95 по­сто­та­ка ше­ће­ра.

Пр­ва је на­ста­ла укр­шта­њем со­ра­та стен­ли и ча­чан­ска ра­на, дру­га од стен­ли­ја и опа­ла.

 

На­уч­ни­ци из ове ча­чан­ске ку­ће, осно­ва­не 1946. го­ди­не, до са­да су ство­ри­ли укуп­но 43 воћ­не сор­те, од ко­јих 17 шљи­ва. Пре ове две но­ве, ов­де су ро­ђе­не и од­га­је­не ча­чан­ска ра­на, ча­чан­ска нај­бо­ља, ча­чан­ска ле­по­ти­ца, ча­чан­ска род­на, ча­чан­ски ше­ћер, је­ли­ца, ва­ле­ри­ја, ва­љев­ка, мил­до­ра, ти­мо­чан­ка, бо­ран­ка, кри­на, по­зна пла­ва и злат­ка и на­да.

– У по­ступ­ку при­зна­ва­ња тре­нут­но су по је­дан хи­брид шљи­ве и бре­скве па ће­мо уско­ро, ве­ру­јем, има­ти 45 сор­ти у свом аутор­ском па­ке­ту. Прет­ход­не и ове го­ди­не, ина­че, при­хва­ти­ли смо се по­сла и за­вр­ши­ли шест про­је­ка­та Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де. По­себ­но бих из­дво­јио клон­ску се­лек­ци­ју и сер­ти­фи­ка­ци­ју ма­ли­не с ци­љем про­из­вод­ње кул­ту­ром тки­ва за сор­те ви­ла­мет и ми­кер – ка­же за „По­ли­ти­ку” др Ми­лан Лу­кић, ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за во­ћар­ство у Чач­ку.

Уста­но­ва да­нас има 52 рад­ни­ка, 140 хек­та­ра воћ­ња­ка у Чач­ку, Љу­би­ћу, Гра­бу, До­њој Треп­чи и Пре­љи­ни, и све­ту оба­ве­зу да се сва­ког да­на по­све­ћу­је на­уч­ном ра­ду и ства­ра­њу но­вих со­ра­та, ко­је мо­гу над­жи­ве­ти усло­ве на­шег под­не­бља.

А то ни­по­што ни­је јед­но­ста­ван по­сао јер од по­чет­ка па до при­зна­ва­ња но­ве сор­те про­ђе и по че­тврт ве­ка. Шта се до­га­ђа за тих 25 ле­та?

На­уч­ни рад по­чи­ње ти­ме што се вр­ши опра­ши­ва­ње ро­ди­тељ­ске ком­би­на­ци­је, та­ко­зва­на хи­бри­ди­за­ци­ја. У по­љу се опра­ши мај­ка биљ­ка, уз прет­ход­ну од­лу­ку ка­ква се сор­та же­ли, у по­гле­ду вре­ме­на зре­ња, са­др­жа­ја ше­ће­ра, от­пор­но­сти на бо­ле­сти, по­год­но­сти за пре­ра­ду. То су ци­ље­ви опле­ме­њи­ва­ња.

За­тим из опра­ши­ва­ња на­ста­ју хи­брид­ни пло­до­ви ко­ји се се­ју у сак­си­је у ста­кле­ни­ку да би се, за го­ди­ну или две, про­из­ве­ли хи­брид­ни се­јан­ци. Се­јан­ци иду у по­ље где се са­де у гу­шћем скло­пу и по­треб­но је да про­ђе не­ко­ли­ко ве­ге­та­ци­ја, нај­че­шће од пет до осам го­ди­на, за­ви­сно од кли­ме. У том гу­сти­шу и мо­ру хи­бри­да уоча­ва се ко­ји за­слу­жу­је да мо­жда по­ста­не но­ва сор­та.

По­што се оба­ви та се­лек­ци­ја, он­да се узи­ма ка­лем гран­чи­ца с хи­брид­них се­ја­на­ца и про­из­во­де се сад­ни­це, по­треб­на је го­ди­на или две да се оне умно­же. Та­да се за­сни­ва за­сад ко­ји омо­гу­ћу­је да се у раз­ли­чи­тим усло­ви­ма ис­по­љи би­о­ло­шки по­тен­ци­јал хи­бри­да, ко­ји се ту пра­ти се­дам-осам го­ди­на у ро­ду. За­тим струч­ња­ци Ин­сти­ту­та про­це­њу­ју вред­ност и од­лу­чу­ју да ли на осно­ву ква­ли­те­та пло­да, об­ли­ка кро­шње, род­но­сти и дру­гих број­них па­ра­ме­та­ра, за­вре­ђу­је да бу­де при­ја­вљен за при­зна­ва­ње.

Та­да се, тек, при­ја­вљу­је Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де где по­сто­ји Ко­ми­си­ја за при­зна­ва­ње со­ра­та. За­сни­ва­ју се но­ви огле­ди на два ло­ка­ли­те­та и по­треб­но је са­че­ка­ти да у њи­ма хи­брид про­ро­ди.

Ина­че, сви екс­пе­ри­мен­тал­ни за­са­ди за при­зна­ва­ње по­ди­жу се та­ко што се по­ред хи­бри­да кан­ди­да­та са­ди и сор­та стан­дард ко­ја има исто вре­ме зре­ња. Ко­ми­си­ја га пра­ти две или три ве­ге­та­ци­је у ро­ду и про­це­њу­је да ли је и у ко­јим од­ли­ка­ма бо­љи од сор­те стан­дард, па до­но­си не­за­ви­сну од­лу­ку да при­ја­вље­ни хи­брид по­ста­не но­ва сор­та.

У Ср­би­ји да­нас ра­сте 42 ми­ли­о­на ста­ба­ла шљи­ва, од ко­јих су 40 од­сто ство­ре­не у ча­чан­ској ла­бо­ра­то­ри­ји и окол­ним по­љи­ма. Ин­сти­тут сво­је сор­те пла­си­ра ши­ром на­шег кон­ти­нен­та па је про­дао ли­цен­цна пра­ва за умно­жа­ва­ње ку­пи­не, сор­те ча­чан­ска бес­тр­на, у Ре­пу­бли­ци Че­шкој и Ен­гле­ској пре­ко ен­гле­ске фир­ме „Ме­и­о­сис ли­ми­тед”, и за­шти­тио сво­ју сор­ту шљи­ве по­зна пла­ва на те­ри­то­ри­ји ЕУ у на­ред­них 30 го­ди­на, уз скла­па­ње уго­во­ра с не­мач­ким ра­сад­ни­ком „Ган­тер – мар­кен­ба­ум­шу­ле” за за­сту­па­ње и за­шти­ту ли­цен­цних пра­ва у ЕУ.