Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гвозден Оташевић

Култура

19.04.2021 у 18:00

Сан о слободи

Чачак – Сликарка Весна Петровић представила се суграђанима у Галерији Народног музеја у Чачку са 34 акрила на платну, насловивши изложбу „Сан о слободи”, и вели да је назив дошао спонтано. – Вратила сам се давнашњој љубави у ликовном изразу а то је апстракција, за коју мислим да је најслободнији од свих праваца. За годину интензивног рада било је и неких померања, али то је све изложено као приказ кратког пута, који је последица дугог претходног раздобља – казала је Весна Петровић за „Политику”. Она се, ево, после 22 године поново представила радовима у родном граду, где је већ четврт столећа урeдник ликовног програма у чачанском Дому културе. – Пред публиком је моја борба са собом, моје унутрашње биће. Овде су уткане године, много размишљања и бола. Ово је мој дуг најближима,

Култура

16.03.2021 у 13:46

Три пута џамија, али увек светосавски храм

Чачак – Богомоља у средишту Чачка, чији су темељи закопани још на почетку прошлог миленијума, за својих осам векова чак три пута је била претварана у џамију, али је сваког пута, кад околности дозволе, на њено кубе враћан православни крст. Чудновату повест древне цркве описали су историчари овдашњег Народног музеја, Делфина Рајић и др Милош Тимотијевић, у управо штампаној студији под називом „Храм Светог Вазнесења господњег у Чачку”. – Најсевернија област у држави великог жупана Стефана Немање била је шира околина Чачка, којом је до 1189. године управљао његов брат кнез Страцимир, рођен пре 1110. а умро око 1190. Он је у тадашњем Грацу, претпоставља се да је то садашњи Чачак, у раздобљу од 1186. до 1190. изградио и довршио своју задужбину, Богородицу Градачку, што је утицало на подизање

Друштво

17.02.2021 у 18:37

Коприва и боровница помажу дијaбетичарима

Чачак – Различити биљни таксони (жива бића), благодарећи присуству разноврсних фармаколошки активних супстанци, поседују значајну моћ у спречавању и лечењу шећерне болести. Група научних истраживача из Београда, Шимановаца и Новог Сада недавно је на Агрономском факултету у Чачку представила резултате свог рада у чијем се закључку вели да су највећу делотворност, уз најмање нежељених дејстава, показали препарати на основи листа коприве у боровнице. У ово истраживање било је укључено 100 пацијаната који болују од дијабетеса типа 2 и анкета је трајала 21 дан. Они су, поред редовне терапије, коју је преписао лекар специјалиста, користили и препарате на биљној основи, уз савет доктора и фармацеута. Узорак су чинили пацијенти оба пола од 35 до 65 година, уз драговољни пристанак да попуне

Хроника

11.01.2021 у 09:22

Последње суђење официру ЈНА у Словенији

ЧАЧАК – Капетан прве класе Драгомир Грујовић (60) из Чачка последњи је официр Југословенске народне армије којем ексјугословенска република још суди под оптужбом за ратни злочин, али ни три деценије касније не одмакоше од почетка. Он је крајем јуна 1991, као старији водник у складишту ЈНА где је чувано 7,5 милиона литара горива, у Мокроногу код Новог Места у Словенији, запретио да ће пола дежеле дићи у ваздух ако буде био нападнут од стране Територијалне одбране Словеније, и у ватреном двобоју ранио претпостављеног капетана Бранимира Фурлана, Словенца. Грујовић је сачувао и складиште и војску (45 војника из разних југословенских република), Фурлан је остао жив и касније постао начелник Генералштаба Војске Словеније, а Грујовић живи своје пензионерске дане у родном Чачку. И не

Друштво

21.12.2020 у 13:54

Успомена на 14. октобар 1915.

ЧАЧАК – Варош је добила изглед једног великог вашара, с тужним и жалосним ликом. Чачак је пун избеглица, војске, регрута, стараца, последње одбране, коморе. Свуда спремање, товарење, нико никога не види. Узрујаност велика и свакога је обузео големи страх и туга. Киша пада као из кабла, без престанка, рањеници леже по калдрми, ни хлеба ни одела. Хладноћа и студен, као и у срцима нашијем. Ово су исповедна слова чачанског проте и пароха Велимира Белопавловића (1866–1934), чија је сестра Дара била удата за овдашњег официра и јунака Великог рата, мајора Драгутина Гавриловића. Попова белешка из 1915. даље се ниже овако... Тога дана, 14. октобра 1915. славим своје крсно име Свету Параскеву. Тада сам увек служио свету службу и свакад беседио, па помислих да и сада треба. Али, шта и

Култура

14.12.2020 у 14:16

Венац Моравских повеља

Мрчајевци – У најчувенијем селу Шумадије пре две деценије настала је и одржала се књижевна светковина „Мрчајевачки песнички сусрети”, и свој, сада већ дуговеки траг, није прекинула ни ове невеселе јесени. Двадесети сусрети одржани су по правилима каква недоба налаже али су се и ове јесени, у Мрчајевцима, опет срели поете из прека и далека и њихове строфе, да се на би заборавила традиција која вели да је обичај старији од села. ‒ Сусрете од 2001. приређују Књижевно друштво „Мрчајевци” и Удружење књижевника Србије, под покровитељством града Чачка. Смотра је, одлуком Скупштине града, 2014. проглашена за културни и књижевни догађај од значаја за Чачак и закључно са овом годином на њој је учествовало 3.190 песника – каже за „Политику” књижевник из Мрчајеваца Луне Левајац, утемељивач

Друштво

28.11.2020 у 15:56

Јован прошао 50 држава да би стигао на Солунски фронт.

Ратна повест Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину северне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са српском војском на Солунском фронту, и дочекао да још дуго поживи у слободи некад поробљене отаџбине. Титов исписник je пет година пред крај свог овоземаљског века (1978) свом сину Млађену, који данас живи у Чачку, у магнетофон до појединости опричао како све то беше. Ево нечега од тог, скоро невероватног, збитија... Младог сељачића из Бјелосављевића на обронцима Романије у данашњој општини Соколац, царске власти раселиле су после атентата на Фердинанда у Српску Крајину, као и многе завичајце да би их што више одвојили од Србије. Допао је у Кључ неком домаћину као избеглица, а овај имао сина који је позван у ћесарску војску па

Друштво

17.11.2020 у 22:45

Случајни свети сапутник

Овчар Бања – Некако ових дана, средином јесени 2009, угасио се овоземаљски живот Гојка Стојчевића (1914). Али ће његове стопе навек да бораве у памћењу народа верног, јер је под духовним именом Павле чак 19 лета био врховни поглавар Српске православне цркве и пастир са сређеном мисли и брушеном речју, посвећен Богу и свом нараштају. О Крстовдану, ономад, држана је света служба у манастиру Благовештење на Каблару, више Овчар Бање, где је будући патријарх пострижен 1947. године, и ту се већ петo лето одржава једна од свечаности приредбе „Дани патријарха Павла”, делом ту а другим у Чачку. На тој литици, минулог 27. септембра појавио се и Благоје Јевђовић (1942), носећи у рукама прилог манастиру, икону с ликом патријарховим. Вели да је обичан народни човек, годинама је био хармоникаш а

Култура

16.11.2020 у 21:21

Римско наслеђе чачанског краја

Чачак – У четвртом веку наше ере Чачак је имао два јавна купатила чији остаци данас сведоче о навикама и обичајима наших далеких претеча. Остаци једног („Римске терме”) откривени су 1970. године копањем темеља за лучну стамбену зграду поред хотела „Београд” подигнутог 1990. (првотно „Крен”), који је и данас један од најзначајнијих топонима овог места, док је друго у исто време постојало у насељу Бељина, мало северозападно од данашњег града. Недавно је, на пола столећа од ископавања остатака бање у средишту Чачка, Народни музеј у овом месту приредио стручни скуп да би учени људи још једном осветлили те тренутке наше далеке повести. „Римске терме” у средишном делу Чачка, који је тада био источна област римске провинције Далмације на граници са Горњом Мезијом, јесу касноримско купатило

Култура

10.11.2020 у 14:29

Награде Меморијала Надежде Петровић

Чачак – Завршни програм 30. Меморијала Надежде Петровић одржан је на крају прошле седмице у сасвим уском кругу позваних и проглашењем добитника награда у чачанској Галерији названој по завичајној, првој српској модерној сликарки. Добрим вестима обрадовани су Младен Миљановић из Бањалуке и Владимир Перић Талент из Београда чијим је радовима припала победничка слава. Новинарима и неколицини обратили су се Бранко Ћаловић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић” (УГНП) и селекторка 30. Меморијала проф. др Сарита Вујковић, директорка Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бањалуке (МСУРС). Ћаловић је нагласио велики значај меморијала као једног од најзначајнијих репрезената текуће уметничке праксе у региону и несумњиво најобимнији меморијал у шездесетогодишњој историји

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Гвозден Оташевић

17.06.2026 у 23:49

САД: Серијски убица Рекс Хојерман осуђен на доживотну казну затвора

17.06.2026 у 23:43

УН осудиле украјински напад на аутобус са белоруском децом

17.06.2026 у 23:37

Фенербахче узвратио „брејк” Бешикташу, Алимпијевић искључен

17.06.2026 у 23:22

Француска полиција овлашћена да користи водене топове против тражилаца азила

17.06.2026 у 23:06

Руски авион са 189 путника нестао са радара

17.06.2026 у 22:56

Вучић сутра са председником Државног збора Словеније