Сан о слободи

Чачак – Сликарка Весна Петровић представила се суграђанима у Галерији Народног музеја у Чачку са 34 акрила на платну, насловивши изложбу „Сан о слободи”, и вели да је назив дошао спонтано.

– Вратила сам се давнашњој љубави у ликовном изразу а то је апстракција, за коју мислим да је најслободнији од свих праваца. За годину интензивног рада било је и неких померања, али то је све изложено као приказ кратког пута, који је последица дугог претходног раздобља – казала је Весна Петровић за „Политику”.

Она се, ево, после 22 године поново представила радовима у родном граду, где је већ четврт столећа урeдник ликовног програма у чачанском Дому културе.

– Пред публиком је моја борба са собом, моје унутрашње биће. Овде су уткане године, много размишљања и бола. Ово је мој дуг најближима, пријатељима. Да ли ће им постати блиско? Не знам, али то сам ја. Сликам, дакле постојим.

Сликарка описује дане који су претходили настанку ових дела:

– Човек полако, неосетно, урања у сопствену неслободу. Клопка у коју сам упала учинила ме незадовољном особом. Прошлогодишње искуство са карантином, полицијски час и приватна ситуација која ми је додатно онемогућавала кретање, само су поспешили та осећања. Требало је пронаћи излаз, за шта је потребно много снаге и храбрости.

Али...

– Срећом, постоје људи, пријатељи који су ту да бодре и дају подстрек, или у шали припрете. Онда сам поново почела да сликам. То је био мој вид ослобађања, бег у даљине.

Подсећа, још, на ову реченицу Иве Андрића:

„Слобода, пуна слобода, то је сан коме понајчешће није суђено да се оствари, али јадник је сваки онај ко га никад није сањао.”