Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Култура

25.05.2020 у 10:17

Пером на пергаменту ћирилици у част

Бајина Башта – Манифестација „Ћирилична баштина” отворена је прексиноћ у Бајиној Башти у галерији Установе „Култура”, уз маске и мере заштите у складу с приликама, а садржаји су представљени и у галерији и на отвореном, у шетачкој зони. На оба места постављени су калиграфски радови Душана Мишића (Шабац) на пергаменту исписани ћирилицом, савремени уметнички пут у нашу давну прошлост. Мишић, који води школу калиграфије у Саборној цркви у Београду и који у Бајиној Башти током трајања манифестације одржава и јавни час калиграфије на отвореном за младе и друге зантересоване, у оквиру свог циклуса „Слика и реч” изложио је 20 радова. Са украсним орнаментима налик средњовековним, с текстовима који су молитве из богослужбених књига. Реч је о савременом приказу средњовековног начина писања,

Култура

22.05.2020 у 15:15

Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти

Бајина Башта – Пред нама је период оживљавања културних манифестација, а једна од првих након ванредног стања – како и приличи непроцењивом значају теме којом се бави – у знаку је нашег вековног писма ћирилице. Бајина Башта је предстојећег викенда домаћин манифестације „Ћирилична баштина”, установљене овде прошле године. Варош покрај Дрине, упркос посебним приликама, наставља да исказује своју верност чувању ћирилице (у општинској скупштини усвојена је 2019. године декларација о заштити овог писма) и пригодној смотри њој у част. Овогодишња „Ћирилична баштина” биће отворена вечерас, траје и у суботу и недељу, уз садржаје на отвореном и поштовање здравствених препорука, чему су програми манифестације прилагођени. Организатори из општинске Установе „Култура” најављују програме на

Друштво

18.05.2020 у 20:20

Претече маркетинга за шајкаче и опанке

Ужице – Било је маркетинга и без телевизије и интернета, још у међуратно доба, примереног том времену и захтевима муштерија. Чак и у невеликој забаченој вароши какво је било Ужице. „Скреће се пажња путујућем свету: коме је потребан удобан хотел да посети новоотворени водећи хотел ’Палас’ у Ужицу, који располаже најмодерније уређеним собама, апартманима, текућом топлом и хладном водом, централним грејањем, гаражом... Цене строго утврђене, тако да је приступачан свакоме. За удобност гарантује дугогодишњи хотелијер Богосав Бодић.” Овако се на измаку тридесетих година оглашавало у листу „Ужички одјек” (број од 14. јула 1939). Био је тада „Палас” најмодернији, с власниковом гаранцијом удобног боравка, а од тог хотела у ово доба остали су зграда и име. Још тада, види се из новинског

Култура

14.05.2020 у 18:05

Кад не раде кафићи млади иду у музеј

Нова Варош – Завичајни музеј у Новој Вароши, са мноштвом експоната од којих поједини броје столећа, за посетиоце је после паузе поново отворен већ две седмице. А у том музеју, једној од ретких овдашњих културних установа, ових дана су и млади посетиоци, „неки нови клинци”: – Поставке нам сада углавном посећују млади из овог краја, студенти који у свом завичају управо бораве. Навраћају овде да упознају историјске вредности, погледају реткости из давнина. Користе прилику кад кафићи не раде да виде музеј, културни бисер мале средине – каже нам кустос етнолог Индира Генџић, једина запослена у нововарошком Завичајном музеју. Почетком године, објашњава она, посећеност ове установе била је веома добра, туристи су радо свраћали током сезоне. Онда је наступио период ванредног стања, а сада

Економија

13.05.2020 у 20:02

Малинари поглед упиру ка држави

Ариље – Шта ће у овим неповољним приликама и неизвесној сезони бити с малином, српским „црвеним златом” увек траженим у свету? Какав јој род предстоји и како га обрати, колика ће бити откупна цена? На ова питања малинари ариљског и ивањичког краја, водећег малиногорја Србије, траже одговор док ових дана вредно раде у својим малињацима. Погледе упиру ка држави која најављује иницијативе, а нада је предстојећи састанак у Београду о судбини малине. – Тај састанак радне групе најављен је за петак у подне. Учествују представници министарстава пољопривреде и трговине, коморе, институција и асоцијација укључених у ову делатност, долазимо и ми представници малинара. Да видимо шта ће бити с малином у овој и наредним сезонама, с њеним приносом, ценом, значајем као стратешког производа – казује

Друштво

13.04.2020 у 09:00

На планини се зебња лакше подноси

Златибор – За све наше градове и села важе ограничења кретања и поштовања прописа у ванредном стању, с тим што се то у туристичком центру, на планини током сунчаних пролећних дана некако лакше подноси. Ово кажу они који су живот у становима и солитерима већих градова, пун упозорења, зебњи и тензија због заразе, привремено заменили мирнијим боравком у викенд кућама на Златибору. Овде се шетачи ретко могу видети и у време кад није на снази полицијски час. Ипак, пред продавницама какав мањи ред или паркирани аутомобили с београдским и новосадским регистрацијама – у време кад су хотели овде затворени и туриста нема – потврда су да ту бораве они који су опредељени да им Златибор буде савремени збег. Јер услова има: снабдевање је уредно, добре су интернет и друге везе, све је као у

Друштво

06.04.2020 у 19:02

Страни лекари помагали Србији и пре 170 година

Ужице – У захтевној борби с вирусом корона српским епидемиолозима помажу кинески стручњаци, а народно памћење о помоћи иностраних лекара Србији сеже и до средине 19. века. Долазили су тада поједини у наше крајеве и напорно радећи, неретко уз отпор средине, помагали побољшању затечених неповољних санитетских и здравствених прилика. Било је то, како је писао ужички историчар др Стеван Игњић, педесетих година претпрошлог столећа у доба уставобранитеља. Они су, развластивши Обреновиће, већу пажњу почели да поклањају просвети и описмењавању народа. Ни затечене здравствене прилике никако се нису могле назвати повољним. У ужичком округу, на пример, све до четрдесетих година 19. века, нити је било лекара ни здравствених установа. „У случају честих епидемија – појава срдобоље, шарлаха,

Друштво

22.03.2020 у 22:00

Српска санитетска служба зауставила кугу из Цариграда

Ужице – Народ на нашим просторима мучиле су од давнина којекакве заразе и пошасти, а уз мере државе бранио се колико је знао и могао. Затварању граница Србије и оштрој санитетској контроли око државних међа прибегавало се и у давним временима при епидемијама. Тако је првих година 20. века спречен улазак погубне болести куге, од које се народ тада сачувао. О томе сведочи књига „Санитет у ужичком крају (1901–1914)” Новака Живковића записима о здравственим приликама, првим лекарима и развоју санитетских служби с почетка 20. века. Пише и о тадашњим болештинама и начину борбе против њих. „Први дани 1901. године донели су јавности, а посебно санитетској служби у Србији, јако узнемирење. Из канцеларије Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела је саопштено да се у Цариграду појавила

Друштво

07.03.2020 у 19:00

Редов Неђо и његова кобила

Недељко Неђо Нешовић, село Кремна, рођен 1890. године. Девет Божића божићковао у униформи. Чувао козе у младости у Кремнима, па 1910. отишао војску да служи. Али кад је одслужио, уместо да се врати кући у Кремна, позваше га у рат. Прво крвави бојеви против Турака код Куманова и Битоља, па на Брегалници против Бугара. Кад и то некако заврши, онда Швабе на Србију ударише 1914. Одолева редов Неђо са својим ужичким пуком, не да туђину да насвоји. Тако прве и до пола друге ратне године. Али кад затим удари сила са свих страна, поче одступање с војском на југ. Право у албанску голготу. Морало се недаћама одолети, сналазити се и преживети. „Кренусмо уз Руговску клисуру. Поред пута падају од умора и глади наши војници. Све мртвац до мртваца. Из дана у дан све већа глад. После дугачког марша

Култура

01.03.2020 у 20:00

Минијатура на зрну грашка

Ужице – Има оних малих књига чије се димензије милиметрима мере, за такве се у литератури срећу различити називи: микроскопска издања, патуљци, кепеци, бебе, пигмеји, колибри, лилипути... Најчешћи мотив за издавање књига малог формата, осим што су практичне за употребу, је доказивање штампара, поготово кад је реч ултра-микро-мини издањима, толико малим да их је немогуће читати без помагала. Данас је технологија израде унапређена и будућност књиге малог формата је, макар у овом смислу, светла. Ово је, говорећи у ужичкој Народној библиотеци на отварању изложбе минијатурних књига из фонда Народне библиотеке Србије „Минијатура на зрну грашка”, казао је њен аутор др Дејан Вукићевић. Изложено је 38 минијатурних експоната, Ужичани их овде могу видети до 20. марта, а ова је већ 32. оваква

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса

17.06.2026 у 00:49

Бразил: Син бившег председника Болсонара проглашен кривим због мешања у суђење оцу

17.06.2026 у 00:39

ЕУ почела са првом фазом забране увоза руског гаса кроз цевоводе

17.06.2026 у 00:29

Трампова ратна овлашћења и даље без ограничења

17.06.2026 у 00:19

Вијетнам: Власти разбиле ланац крадљиваца мачака намењених људској исхрани