Кад не раде кафићи млади иду у музеј

Нова Варош – Завичајни музеј у Новој Вароши, са мноштвом експоната од којих поједини броје столећа, за посетиоце је после паузе поново отворен већ две седмице. А у том музеју, једној од ретких овдашњих културних установа, ових дана су и млади посетиоци, „неки нови клинци”:

– Поставке нам сада углавном посећују млади из овог краја, студенти који у свом завичају управо бораве. Навраћају овде да упознају историјске вредности, погледају реткости из давнина. Користе прилику кад кафићи не раде да виде музеј, културни бисер мале средине – каже нам кустос етнолог Индира Генџић, једина запослена у нововарошком Завичајном музеју.

Почетком године, објашњава она, посећеност ове установе била је веома добра, туристи су радо свраћали током сезоне. Онда је наступио период ванредног стања, а сада су посете омогућене. Буде ли туриста овог лета на Златару као претходних сезона, поново ће многи походити музеј.

– Добро је што млади навраћају, али би и други Нововарошани могли чешће да дођу и виде музејске збирке. Многи који говоре да највише воле своје родно место никад нису ушли овде. Чак и не знају да је Нова Варош настала почетком 16. века, пишу о другим датумима и непотврђеним разлозима настанка – додаје Индира.

Завичајни музеј у Новој Вароши (одељење ужичког Народног музеја) отворен је 2012. у склопу обележавања стогодишњице ослобођења нововарошког краја од турске власти, а проширен 2018. поводом века победе Србије у Великом рату. Музејска збирка, распоређена у четири одељења (археолошко, етнолошко, историјско и одељење историје уметности) има око 450 експоната.

Овде су, уз остало, три реплике веома старих предмета: печат кнеза Стројимира из деветог века који представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву (оригинал печата чува се у Историјском музеју Србије), сабља кнеза Михаила Рашковића из 1516. (оригинал је у Војном музеју у Београду) и официрска сабља генерала српске војске Фрање Заха из Српско-турског рата 1876–1878 (оригинал је у Историјском музеју). Од оригиналних експоната значајна је сабља официра Петра Борисављевића, једног од команданата у Јаворском рату 1876. године. У овом музеју је и спомен-соба војводе Петра Бојовића, поставка о нововарошком крају у Великом рату и низ другог, још од доба неолита.

А историјска вредност видљива је и споља: музеј се налази у згради особене лепоте, изграђеној 1909. за потребе Сјеничког окружног начелства (мутесарфилука), а нововарошке кајмакамије. Здање грађено у споју традиционалног исламског и модерног европског архитектонског стила од тада доминира у овој чаршији. Некад су ту биле разне установе (турски суд, тужилац, пореска управа...), данас библиотека и Завичајни музеј.