Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ђуро Ђукић

Србија

30.01.2017 у 09:05

Прела у Банатском Карађорђеву

Банатско Карађорђево – Од Божића до Светог Саве одржавају се Карађорђевачка прела. Та дешавања мештани негују да би задржали традицију и обичаје донете још из старог краја – из Лике. Из истог разлога академски сликар Љуба Кокотовић сакупио је импресивну колекцију преслица. Као и све остало, прела су модернизована, а у последње време на њима наступа и локална глумачка дружина. Ове године извели су комад „Одумирање”. Ваљда неће бити као у представи. Љубо Кокотовић, својевремено најпопуларнији Карађорђевчанин, можда један од наших највећих графичара, завршио је високе школе у Београду и Бриселу. Излагао је с Пикасом, Далијем Мироом, о чему сведоче пожутеле позивнице и каталози. Стигао је до париског џет-сета и друговао с Аленом Делоном. Кажу да се он први у Банату појавио у фармерицама.

Србија

25.01.2017 у 20:48

Поново ради кланица у Житишту

Житиште – Реални су изгледи да после више неуспелих покушаја поново проради живинарска кланица, некада највеће предузеће у Житишту. Овде је већ ангажована једна угледна нишка фирма, која је започела пробну производњу, а која се интензивно труди да овде све припреми за рад са максималним капацитетом. Живинарска прерађивачка индустрија основана је у средњем Банату с намером да овај крај постаје највећи центар пилићарства у целој бившој Југославији. Поред низа фарми које су ницале на све стране, а у којима су се гајили пилићи, био је план да се сеоско становништво у пограничним селима укључи у кооперантске односе, а да бројлере прерађује кланица у Житишту. На том путу, међутим, било је више падова него успона. До великог успона дошло је након што је у компанију „Агрожив”, како је у

Србија

23.01.2017 у 16:06

Врт на банатској страни света

Зрењанин – Уметнички вртови Баната у извесном смислу личе чудесним Семирамидиним висећим вртовима у српској културној баштини. Не само да одају утисак тајанствености у очувању своје природности и свежине, већ су и својеврсно огледало историје. Својом лепотом и разноврсним богатством израза опкорачују векове и трају, једни у свом изворном облику, други у записима и легендама, свеједно, као споменици непролазној лепоти. Тако каже зрењанински писац Вучина Шћекић, који се у недавно изашлој књизи „Врт на банатској страни света” бави управо знаменитим Банаћанима. – Нема корпуса српске културе без културних искорачењa у Банату, као ни уметничких вртова у Банату без оних подигнутих у Зрењанину. А зрењанинске баште подизали су они који су рођени у овој вароши, они придошли у њу вољом животног

Хроника

19.01.2017 у 19:30

Хтео да убије по сваку цену

Зрењанин – „Чуо сам рафал и пао, а да нисам био свестан да сам погођен. То ми је постало јасно када ме је на поду облила крв. Метак ми је повредио један пршљен и онда се задржао у кичми где се и данас налази јер су лекари проценили да би сада његово вађење било превелик ризик”. То је изјавио Раде Дангубић, младић из Равног Тополовца, један од рањених у масакру на варошкој свечаности у Житишту, када је убица пуцао у масу, 2. јула прошле године. Одмах после рањавања у том метежу спасиоци су се сетили да га полегну на врата и то је можда било пресудно. На суђењу Синиши Златићу, окривљеном за тежак злочин летос у Житишту који је пуцајући из ватреног оружја убио пет особа, а 22 ранио и на рочишту је била мучна атмосфера, баш као и првог дана. Махом су сведочиле жртве његове бесомучне

Хроника

18.01.2017 у 19:30

Због неузвраћене љубави убио пет људи

Зрењанин – Први главни претрес на суђењу Синиши Златићу окривљеном за тежак злочин почињен прошлог лета у Житишту започео је у Вишем суду у Зрењанину. У рафалној пуцњави за коју се терети Златић, убијено је пет особа, а још двадесет двоје је било теже и лакше рањено. Троје рањених нису могли ни данас, више од шест месеци после трагичног догађаја, да се појаве као сведоци на суду јер се налазе на лечењу. Расправа била је заснована на већ датим изјавама у истрази па је новинарима било отежано праћење целог тока. Више јавно тужилаштво у Зрењанину терети Златића за убиство и два кривична дела недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних средстава. Према оптужници окривљени је у летњој башти кафића „Макијато” 2. јула 2016. године из аутоматске пушке

Србија

13.01.2017 у 18:52

На минусу слога гради кућу

Зрењанин – Град Зрењанин преузео је иницијативу да се, у сарадњи са зрењанинским грађевинцима и свим добронамерницима, изгради кућа вишечланој породици Стојковић. Њихов дом је изгорео јуче у изненадном пожару до те мере да му нема оправке, па је одлучено да се подигне нова кућа. Поред локалне власти у акцију помоћи страдалој породици укључила се и фабрика уља „Дијамант”, која је најавила донацију за нову кућу, а већ други дан Зрењанинци Стојковићима доносе помоћ у храни и одећи. Након избијања пожара и констатовања велике штете, прва је у помоћ прискочила фабрика „Дрекслмајер” у којој ради Горан Стојковић, једини запослени у породици. Немачка фирма је обезбедила и привремени смештај. Зрењанински ресторан „Банатска кућа” изразио је спремност да наредних месец дана испоручује

Србија

09.01.2017 у 18:22

Расправа о Карасију

Сечањ – С великим нестрпљењем се очекује седница Скупштине општине Сечањ заказана за среду. Мада је најављена само једна тачка дневног реда, очекује се велика расправа. Опозиција је тражила да сечањски локални парламент расправља о налазима Државне ревизорске институције о којима већ данима бруји овдашња јавност. Анализирајући буџет ове општине, ревизори су пронашли низ пропуста па и трагова о незаконитом трошењу новца. Јавност, а нарочито опозиционе странке, тражи да власт о свему положи рачуне. Посебно председник општине Предраг Милошевић Караси који је на овој функцији пуна три мандата. Приликом анализе завршног рачуна за 2016. годину, контроле су утврдиле расходе од 74,7 милиона динара без одговарајућег поступка јавне набавке и без поштовања процедуре. За потрошених 57,2 милиона

Србија

08.01.2017 у 21:05

У храмовима певају сви, а у хоровима најбољи

Посебан печат укупној српској култури дали су црквени хорови. Њиховом појавом дошло је до прожимања духовне и световне музике која код нас средином 19. века добија величанствен узлет. Томе су допринели и познати композитори који су, како се касније испоставило, поставили темеље наше музичке културе. На тим несумњивим вредностима негованим дуже од једног века, понајвише у хоровима, заснива се наше велико музичко богатство. Хорови се постепено гасе као што нестају и рурална насеља чији су они били важно обележје. – Оно што нам значе гусле, гајде, фрула, па и тамбуре као инструменти, то нам хорови значе у песми – каже Владимир Првуловић, академски музички педагог, хоровођа, диригент и одличан познавалац прилика у духовној уметности на банатском простору. Он је учио код чувеног

Србија

07.01.2017 у 10:05

Од Панчева до Хоргоша више нема мајстора за ваге

Зрењанин – Пред почетак ове зиме затворена је и последња радња за оправку механичких вага у Банату. Тиме је затворена страница велике епохе која је била незамислива без ове направе. Појавиле су се друге – дигиталне, тј. електронске ваге. Милош Стојанов је био последњи вагач од Панчева до Хоргоша, а пре затварања овим се послом бавио дуже од пола века. Имао је само петнаест година када је као млад шегрт ушао у радњу вага „Режа и син”. – Један дан сам од јутра до вечери био на послу, на пракси, а један сам проводио у школи. Сутрадан опет на праксу. Онда је тако било. Мајстор је био праведан, али строг. Забушавања није било: ред, рад и дисциплина. Углавном смо радили по терену. Села смо обилазили коњском запрегом. Тамо смо највише посла имали на оправци колских вага. На њих су

Србија

18.12.2016 у 19:05

Храст се враћа у Банат

Зрењанин – Нова сезона пошумљавања у ЈП „Војводинашуме” почела је прошлог месеца и траје све до почетка вегетације на пролеће. За северни део Србије реч је о веома значајном послу, јер је по пошумљености подручје АПВ при самом дну европске лествице. Још теже стање је у Банату, где његов средњи и северни део личе на степу и има најмање шуме на овом делу планете. – Чињеница да кубуримо са шумом дуго није продрла у нашу свест. Стање се деценијама погоршавало, али се данас осетно поправља – каже директор Шумског газдинства „Банат” Слађан Суручић, дипломирани шумарски инжењер. Према његовим речима, 2005. године је почело планско пошумљавање. Кроз ову акцију, до данас, у Банату је шумом засађено 982 хектара, просечно по 92 хектара годишње. Тамо где су голети биле најизраженије највише се

Претходна Следећа

Почетна / Ђуро Ђукић

12.06.2026 у 01:52

Аргентина прва, селекција Шпаније друга, Француска је пала са прве на трећу

12.06.2026 у 01:31

Три црвена картона и победа Мексика против Јужне Африке на отварању СП

12.06.2026 у 01:09

Каласова реаговала на документ француске владе

12.06.2026 у 00:50

Кошаркаши Барселоне победили Тенерифе и повели 2:0 у полуфиналу плеј-офа

12.06.2026 у 00:42

Убијен мушкарац у Параћину

12.06.2026 у 00:24

Приведена двојица директора српских ОШ из Косовске Каменице