Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Srbija

30.01.2017 u 09:05

Prela u Banatskom Karađorđevu

Banatsko Karađorđevo – Od Božića do Svetog Save održavaju se Karađorđevačka prela. Ta dešavanja meštani neguju da bi zadržali tradiciju i običaje donete još iz starog kraja – iz Like. Iz istog razloga akademski slikar Ljuba Kokotović sakupio je impresivnu kolekciju preslica. Kao i sve ostalo, prela su modernizovana, a u poslednje vreme na njima nastupa i lokalna glumačka družina. Ove godine izveli su komad „Odumiranje”. Valjda neće biti kao u predstavi. Ljubo Kokotović, svojevremeno najpopularniji Karađorđevčanin, možda jedan od naših najvećih grafičara, završio je visoke škole u Beogradu i Briselu. Izlagao je s Pikasom, Dalijem Miroom, o čemu svedoče požutele pozivnice i katalozi. Stigao je do pariskog džet-seta i drugovao s Alenom Delonom. Kažu da se on prvi u Banatu pojavio u

Srbija

25.01.2017 u 20:48

Ponovo radi klanica u Žitištu

Žitište – Realni su izgledi da posle više neuspelih pokušaja ponovo proradi živinarska klanica, nekada najveće preduzeće u Žitištu. Ovde je već angažovana jedna ugledna niška firma, koja je započela probnu proizvodnju, a koja se intenzivno trudi da ovde sve pripremi za rad sa maksimalnim kapacitetom. Živinarska prerađivačka industrija osnovana je u srednjem Banatu s namerom da ovaj kraj postaje najveći centar pilićarstva u celoj bivšoj Jugoslaviji. Pored niza farmi koje su nicale na sve strane, a u kojima su se gajili pilići, bio je plan da se seosko stanovništvo u pograničnim selima uključi u kooperantske odnose, a da brojlere prerađuje klanica u Žitištu. Na tom putu, međutim, bilo je više padova nego uspona. Do velikog uspona došlo je nakon što je u kompaniju „Agroživ”, kako je u

Srbija

23.01.2017 u 16:06

Vrt na banatskoj strani sveta

Zrenjanin – Umetnički vrtovi Banata u izvesnom smislu liče čudesnim Semiramidinim visećim vrtovima u srpskoj kulturnoj baštini. Ne samo da odaju utisak tajanstvenosti u očuvanju svoje prirodnosti i svežine, već su i svojevrsno ogledalo istorije. Svojom lepotom i raznovrsnim bogatstvom izraza opkoračuju vekove i traju, jedni u svom izvornom obliku, drugi u zapisima i legendama, svejedno, kao spomenici neprolaznoj lepoti. Tako kaže zrenjaninski pisac Vučina Šćekić, koji se u nedavno izašloj knjizi „Vrt na banatskoj strani sveta” bavi upravo znamenitim Banaćanima. – Nema korpusa srpske kulture bez kulturnih iskoračenja u Banatu, kao ni umetničkih vrtova u Banatu bez onih podignutih u Zrenjaninu. A zrenjaninske bašte podizali su oni koji su rođeni u ovoj varoši, oni pridošli u nju voljom

Hronika

19.01.2017 u 19:30

Hteo da ubije po svaku cenu

Zrenjanin – „Čuo sam rafal i pao, a da nisam bio svestan da sam pogođen. To mi je postalo jasno kada me je na podu oblila krv. Metak mi je povredio jedan pršljen i onda se zadržao u kičmi gde se i danas nalazi jer su lekari procenili da bi sada njegovo vađenje bilo prevelik rizik”. To je izjavio Rade Dangubić, mladić iz Ravnog Topolovca, jedan od ranjenih u masakru na varoškoj svečanosti u Žitištu, kada je ubica pucao u masu, 2. jula prošle godine. Odmah posle ranjavanja u tom metežu spasioci su se setili da ga polegnu na vrata i to je možda bilo presudno. Na suđenju Siniši Zlatiću, okrivljenom za težak zločin letos u Žitištu koji je pucajući iz vatrenog oružja ubio pet osoba, a 22 ranio i na ročištu je bila mučna atmosfera, baš kao i prvog dana. Mahom su svedočile žrtve njegove

Hronika

18.01.2017 u 19:30

Zbog neuzvraćene ljubavi ubio pet ljudi

Zrenjanin – Prvi glavni pretres na suđenju Siniši Zlatiću okrivljenom za težak zločin počinjen prošlog leta u Žitištu započeo je u Višem sudu u Zrenjaninu. U rafalnoj pucnjavi za koju se tereti Zlatić, ubijeno je pet osoba, a još dvadeset dvoje je bilo teže i lakše ranjeno. Troje ranjenih nisu mogli ni danas, više od šest meseci posle tragičnog događaja, da se pojave kao svedoci na sudu jer se nalaze na lečenju. Rasprava bila je zasnovana na već datim izjavama u istrazi pa je novinarima bilo otežano praćenje celog toka. Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu tereti Zlatića za ubistvo i dva krivična dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih sredstava. Prema optužnici okrivljeni je u letnjoj bašti kafića „Makijato” 2. jula 2016. godine iz

Srbija

13.01.2017 u 18:52

Na minusu sloga gradi kuću

Zrenjanin – Grad Zrenjanin preuzeo je inicijativu da se, u saradnji sa zrenjaninskim građevincima i svim dobronamernicima, izgradi kuća višečlanoj porodici Stojković. Njihov dom je izgoreo juče u iznenadnom požaru do te mere da mu nema opravke, pa je odlučeno da se podigne nova kuća. Pored lokalne vlasti u akciju pomoći stradaloj porodici uključila se i fabrika ulja „Dijamant”, koja je najavila donaciju za novu kuću, a već drugi dan Zrenjaninci Stojkovićima donose pomoć u hrani i odeći. Nakon izbijanja požara i konstatovanja velike štete, prva je u pomoć priskočila fabrika „Drekslmajer” u kojoj radi Goran Stojković, jedini zaposleni u porodici. Nemačka firma je obezbedila i privremeni smeštaj. Zrenjaninski restoran „Banatska kuća” izrazio je spremnost da narednih mesec dana

Srbija

09.01.2017 u 18:22

Rasprava o Karasiju

Sečanj – S velikim nestrpljenjem se očekuje sednica Skupštine opštine Sečanj zakazana za sredu. Mada je najavljena samo jedna tačka dnevnog reda, očekuje se velika rasprava. Opozicija je tražila da sečanjski lokalni parlament raspravlja o nalazima Državne revizorske institucije o kojima već danima bruji ovdašnja javnost. Analizirajući budžet ove opštine, revizori su pronašli niz propusta pa i tragova o nezakonitom trošenju novca. Javnost, a naročito opozicione stranke, traži da vlast o svemu položi račune. Posebno predsednik opštine Predrag Milošević Karasi koji je na ovoj funkciji puna tri mandata. Prilikom analize završnog računa za 2016. godinu, kontrole su utvrdile rashode od 74,7 miliona dinara bez odgovarajućeg postupka javne nabavke i bez poštovanja procedure. Za potrošenih

Srbija

08.01.2017 u 21:05

U hramovima pevaju svi, a u horovima najbolji

Poseban pečat ukupnoj srpskoj kulturi dali su crkveni horovi. Njihovom pojavom došlo je do prožimanja duhovne i svetovne muzike koja kod nas sredinom 19. veka dobija veličanstven uzlet. Tome su doprineli i poznati kompozitori koji su, kako se kasnije ispostavilo, postavili temelje naše muzičke kulture. Na tim nesumnjivim vrednostima negovanim duže od jednog veka, ponajviše u horovima, zasniva se naše veliko muzičko bogatstvo. Horovi se postepeno gase kao što nestaju i ruralna naselja čiji su oni bili važno obeležje. – Ono što nam znače gusle, gajde, frula, pa i tambure kao instrumenti, to nam horovi znače u pesmi – kaže Vladimir Prvulović, akademski muzički pedagog, horovođa, dirigent i odličan poznavalac prilika u duhovnoj umetnosti na banatskom prostoru. On je učio kod čuvenog

Srbija

07.01.2017 u 10:05

Od Pančeva do Horgoša više nema majstora za vage

Zrenjanin – Pred početak ove zime zatvorena je i poslednja radnja za opravku mehaničkih vaga u Banatu. Time je zatvorena stranica velike epohe koja je bila nezamisliva bez ove naprave. Pojavile su se druge – digitalne, tj. elektronske vage. Miloš Stojanov je bio poslednji vagač od Pančeva do Horgoša, a pre zatvaranja ovim se poslom bavio duže od pola veka. Imao je samo petnaest godina kada je kao mlad šegrt ušao u radnju vaga „Reža i sin”. – Jedan dan sam od jutra do večeri bio na poslu, na praksi, a jedan sam provodio u školi. Sutradan opet na praksu. Onda je tako bilo. Majstor je bio pravedan, ali strog. Zabušavanja nije bilo: red, rad i disciplina. Uglavnom smo radili po terenu. Sela smo obilazili konjskom zapregom. Tamo smo najviše posla imali na opravci kolskih vaga. Na njih su

Srbija

18.12.2016 u 19:05

Hrast se vraća u Banat

Zrenjanin – Nova sezona pošumljavanja u JP „Vojvodinašume” počela je prošlog meseca i traje sve do početka vegetacije na proleće. Za severni deo Srbije reč je o veoma značajnom poslu, jer je po pošumljenosti područje APV pri samom dnu evropske lestvice. Još teže stanje je u Banatu, gde njegov srednji i severni deo liče na stepu i ima najmanje šume na ovom delu planete. – Činjenica da kuburimo sa šumom dugo nije prodrla u našu svest. Stanje se decenijama pogoršavalo, ali se danas osetno popravlja – kaže direktor Šumskog gazdinstva „Banat” Slađan Suručić, diplomirani šumarski inženjer. Prema njegovim rečima, 2005. godine je počelo plansko pošumljavanje. Kroz ovu akciju, do danas, u Banatu je šumom zasađeno 982 hektara, prosečno po 92 hektara godišnje. Tamo gde su goleti bile najizraženije najviše se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Đuro Đukić