Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ђуро Ђукић

Србија

24.05.2016 у 17:29

СНС још бира партнере

Зрењанин – На првом заседању Скупштине града Зрењанина након избора, изабрани су градоначелник, председник локалног парламента и његов секретар, док ће нова кадровска шема бити утврђена на некој од наредних седница. То значи да ће конституисање нове власти бити окончано када се сазна ко је, у ствари, партнер Српској напредној странци у граду на Бегеју. Српска напредна странка има 35 од 67 одборника, па би локалну самоуправу могла формирати и сама, али се, судећи према току данашње седнице, могу очекивати нови партнери.

Друштво

08.05.2016 у 21:05

Снагатор Стив Ривс и тројански коњ на Бегеју

Зрењанин – Шездесетих година прошлог века поред Бегеја је снимљено много филмова. То се догађало на Тигањици, простору од десетак километара уз питому реку. Углавном лети, после жетве па до брања кукуруза, ту се окупљало на хиљаде статиста. Банаћани су тада имали посебан однос према седмој уметности, а то што се тих дана и година догађало у јединственом филмском граду још и данас се препричава по околним селима. Милинко Ђорђевић, локални хроничар из Стајићева, каже да је највише статиста у разним филмовима играло баш из овог села. – Продукцијске куће овде су се појављивале лети, и то кад има најмање радова на њивама. Поред захвалног терена, пространих равница на којима су се снимале масовне ратничке сцене, овде су филмаџијама наруку ишле и друге погодности. Пре свих јефтини статисти

Србија

06.05.2016 у 10:27

Банку заменио пластеником

Клек – Изненада је Дејан Вујовић почео да се бави баштованством. После ангажовања у неколико банака, овај економиста је решио да се врати кући, на породични посед. Сада се бави органском производњом и гаји биљке које су скоро већ биле заборављене. У његовим пластеницима ниче и раштан, чије помињање буди носталгију код свих Херцеговаца, а они углавном насељавају Клек, село које зову и олимпијско, јер су браћа Грбић и Бодирога овде донели три златне медаље. Економиста по струци Дејан је у банкарству провео више од деценије, радећи у четири банке. – Банку сам напустио када сам схватио да систем дисквалификује марљиве људе којима је испод части да вуку за рукав разне лидере и лидерчиће, нудећи им покорност у замену за какав-такав посао. Тај посао је увек подразумевао гомилање нових обавеза

Србија

24.04.2016 у 19:05

Банатска мала пруга и споредни колосеци

Зрењанин – Мала пруга имала је огроман значај у свакодневном животу обичног човека. Данас то можда и није лако схватити. Укључивала је овај део Баната у крвоток Монархије, касније Краљевине, па социјалистичке Југославије. Возом су људи једноставно стизали до лекара, родбине, продавница, пијаца, вашара у оближњим градовима, као што су Жомбољ и Велики Бечкерек. Многи до тада нису изашли из свог села, а возом су кренули на „далека” путовања. Захваљујући развијеној железничкој мрежи, банатско млеко и јаја стигли су до срца Европе, почетком 20. века чак до Швајцарске и Немачке, а угаљ, дрво, креч и разноврсна роба из европских метропола пристизали су у сеоске продавнице. Њоме су средњошколци и студенти путовали до Суботице, Новог Сада, Београда и даље. Многи су овом пругом отишли, а да се

Друштво

18.04.2016 у 22:00

Оца видео само једном, и то кришом

Зрењанин – Био је, каже, најружнија беба. Тако су му рекле сестре неговатељице. Рођен је са такозваном зечијом усном и низом недостатака. Претрпео је више операција. Колико – никад неће ни знати. Због разних поремећаја и рана изазваних хируршким интервенцијама по разним болничким установама дуго је примао храну на цевчицу. Ипак, Зоран Мартинов је изазивао нескривено дивљење сестара и неговатељица због фантастичне борбе за живот од првог дана доласка у Принциповац код Шида, у прихватилиште за хендикепирану децу. Те малишане са разним манама родитељи су углавном остављали и нису се више јављали. Кад је почео да схвата, испричали су му да га је мајка оставила, а да није хтела ни да га погледа. – Остављена деца нису имала други дом. У Принциповац су малишани долазили и привремено, да се

Друштво

08.04.2016 у 21:05

Варадијеви кроз три века

Зрењанин – Низу поставки које су као легати поклоњене Народном музеју у Зрењанину од данас се званично придружује још једна. Реч је о адвокатској канцеларији породице Варади. Чињенице – да је ова канцеларија радила кроз различита и бурна времена, може се рећи у феудализму, капитализму, социјализму, па и у демократији, да су овде деловале различите државе и власти, да се град кроз то раздобље звао Бечкерек, Петровград и Зрењанин – унапред обећавају да прошлост и једне адвокатске канцеларије може да буде веома занимљива. Адокатску праксу започео је 1893. Имре Варади (1867-1959), наставио је Јожеф Варади (1912–1988), а почетак правничке каријере за ову канцеларију везује и проф. др Тибора Варадија. О томе

Србија

28.03.2016 у 09:05

Село које носи парохово име

Стајићево – Село је основао свештеник тако што је хтео да помогне банатској сиротињи. Парох Сава Стајић из Елемира уложио је много труда да се аграрном реформом после Првог светског рата земља додели и дотадашњим беземљашима и сиротињи. Тако је поред Ечке и у близини Бегеја основана колонија, а после и село коме су још за свештениковог живота дали његово име – Стајићево. Милинко Ђорђевић живи у истоименој улици у Стајићеву. – Улица је добила име по мом стрицу, који је био борац НОР-а, а наши преци су из Арадца стигли у колонију приликом њеног оснивања после Првог рата – прича Милинко. Он годинама сакупља белешке о историји овог краја по архивима, задругама, сеоским месним заједницама и школама. О настанку Стајићева и животу у селу у прошлом веку приредио је рукопис за књигу и сада

Србија

23.03.2016 у 18:05

„Агроживу” стечај, радницима отпремнине

Житиште – Чвор у коме су се нашли радници посрнуле фирме „Агрожив” почео је да се размотава понудом социјалног програма, који за њих представља отпремнине, одлазак на биро рада, здравствено и социјално осигурање. Радници, међутим, мисле да би било најбоље да се што пре покрене производња у некада највећем житиштанском колективу, без обзира на то ко би био инвеститор. Од почетка ове недеље за социјални програм може да се пријави 375 радника, који су после скоро две године потпуне неизвесности у прилици да како-тако реше свој радноправни статус. Предраг Амижић, директор фирме која практично постоји само на папиру, каже да су дуги разговори с надлежним министарствима и синдикатима коначно уродили плодом. – Били смо на ивици да останемо без ичега, а сада смо добили најповољнији

Србија

13.03.2016 у 18:05

Полиглоте поред Тисе

Бело Блато – Радмила и Иштван Тошков шире свој етно-салаш у селу које је постало познато баш по убрзаном развоју сеоског туризма. Насеље је специфично и по томе што му се баште често налазе испод нивоа воде у рекама Тиси и Бегеју које га окружују. Поменути салаш зове се „Лујза”, по имању које се некада налазило у његовој близини, а са кога се још пре више од два века храна одвозила даље од Беча. На то имање као дете је доспела и Радмила и заједно са својом породицом допринела националном колориту између две реке. Радмила и Иштван Тошков – Мој супруг је пола Бугарин, а пола Мађар. Отац му је Бугарин, дакле и стричеви и тетке и сва родбина с те стране. Мајка му је Мађарица. Кад сам дошла у кућу пре три деценије, причало се углавном на мађарском, посебно док је мужевљева бака

Србија

28.02.2016 у 18:05

Село у једној, станица у другој држави

Радојево – Село су формирали досељеници са разних страна. Са собом су доносили и своје навике, обичаје, али и посебне називе за бића, ствари и појаве. Ту су се речи укрштале па је створен и посебан радојевачки језик. Као и сва наша насеља удаљена од метропола и великих градова, и Радојево изумире. Поредећи са бројем становника када их је било највише, сада овде живи мање од трећине мештана. Старији су помрли, а млади отишли, па сада у већим градовима оснивају завичајне клубове. Један од најстаријих Радојевчана Милан Станимиров ушао је у 93. годину живота и скоро седам деценија је у браку са четири године млађом Олгом. И она је рођена у истом месту. Милан показује родослов који му је на венчању 1948. поклонио тадашњи свештеник Градимир Николић. Породично стабло, рађено по црквеним

Претходна Следећа

Почетна / Ђуро Ђукић

12.06.2026 у 01:52

Аргентина прва, селекција Шпаније друга, Француска је пала са прве на трећу

12.06.2026 у 01:31

Три црвена картона и победа Мексика против Јужне Африке на отварању СП

12.06.2026 у 01:09

Каласова реаговала на документ француске владе

12.06.2026 у 00:50

Кошаркаши Барселоне победили Тенерифе и повели 2:0 у полуфиналу плеј-офа

12.06.2026 у 00:42

Убијен мушкарац у Параћину

12.06.2026 у 00:24

Приведена двојица директора српских ОШ из Косовске Каменице