Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ђуро Ђукић

Србија

27.02.2016 у 22:00

Караси лети по инвеститоре у Америку

Сечањ – Председник општине Сечањ Предраг Милошевић је објавио да је, одмах после премијера и америчког амбасадора, купио карту за лет у Америку „Ер Србијом”. Рекао је да је до ње дошао својим новцем, да ће пут искористити за довођење инвеститора. Сечањска опозиција то види као политички маркетинг у коме је председник веома вешт, захваљујући ком, и још по нечему, већ дванаест година се непрекидно одржава на челу општине. Предрага Милошевића зову Караси ваљда због доброг сналажења у противничком шеснаестерцу. На челу ове мале општине био је осам година као члан Демократске странке, а онда је уочи прошлих избора заједно са комплетним општинским одбором прешао у СНС. Као напредњак је победио и опстаје до данас. Милошевић каже да ће посету САД искористити за разговоре са представницима наше

Србија

26.02.2016 у 20:05

Закупци нису испунили обећања

Житиште – У погону београдске фирме „БГ мибрас”, која је закупила кланицу живине у Житишту, производња је прекинута дуже од десет дана, али се не знају прави разлози. Радницима је речено да ће бити на плаћеном одсуству петнаестак дана, а о томе шта се у ствари догађа нико ништа не каже. Београђани су овде започели производњу пре непуне две године и то у кланици коју је држао „Агрожив”, а ово предузеће је због великих дуговања већ раније преузео „Србијагас”. Како се може чути у Житишту сада нема никога од представника „Мибраса”, а сви су сумњичави поготово када је реч о поновном покретању посла. Док неки тврде да је у питању проблем с инсталацијама високог притиска, више је оних који мисле да је Београђанима пропао посао у Житишту и да су их блокирале банке. – Речено нам је да не

Србија

14.02.2016 у 22:05

Уставобранитељ из Меленаца

Меленци – Велики допринос доношењу Сретењског устава дао је Лазар Зубан (1795–1850), родом из банатског села Меленци, без обзира на то што његов завичај тада није био у Србији. Зубан је, на основу европског искуства, ширио слободарске идеје и тежње да Србија буде модерна држава. Основао је и прву српску странку која се залагала за устав, а кад је устав први пут донесен, није га имала ниједна друга земља у окружењу. Ипак, данас се о њему мало зна, а Град Зрењанин је недавно одлучио да се неправда исправи и да му се у родним Меленцима подигне спомен-обележје. Иван Бошњак из Меленаца, највећег села у Банату, за себе каже да баштини културу села, али и целог средњег Баната, у којем се оно налази. Написао је и неколико књига о знаменитим људима свог завичаја, а о његовом раду похвално су се

Коментари

08.02.2016 у 08:09

Када се поправља Сандићева кућа

Зрењанин – Пре неки дан неко поново помену градњу боб стазе на аеродрому „Ечка” у близини Зрењанина, као и озбиљне намере да се на другој страни града подигне голф терен. Прочуло се, по ко зна који пут, и да креће адаптација Сандићеве куће. Нема сумње, на Бегеју рачунају да су избори близу. Вест да у средишту средњег Баната намеравају да граде боб стазу лансирана је у мају прошле године. Да ли само боб или још стаза за неку алпску скијашку дисциплину?, запитали су се духовити грађани. Тада је, уз присуство градских отаца, речено да радови почињу за десетак дана. Радови, неки ће рећи срећом, још нису почели. Јавност је умирена објашњењем да је реч само о тренинг стази, а ваљда је тај аргумент допринео да се спорт који овде нико уживо није ни гледао спомиње у функцији доказа да идемо

Економија

04.02.2016 у 08:42

Житопродукт иде у стечај

Зрењанин – Због великих дуговања и дуге неспособности плаћања Привредни суд у Зрењанину усвојио је предлог Банке Интеза и донео решење о отварању стечајног поступка над стечајним дужником АД „Житопродукт”. Стечајни управник је Агенција за лиценцирање стечајних управника, односно њен Центар за стечај. Стечајни разлог је трајнија неспособност плаћања. Рачун предузећа у време доношења одлуке о стечају био је у непрекидној блокади 1.098 дана, а дуг износи више од 1,3 милијарде динара. Тако је још једна велика фирма из састава комбината „Серво Михаљ” пала на колена с малим изгледима да се више икада дигне на ноге. Зрењанински агрономи су израчунали да је комбинат некада производио више хране него данас Македонија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, три земље бивше СФРЈ, заједно. Банка

Србија

29.01.2016 у 20:05

Дефиле банатских спахија за националну доминацију

Зрењанин – Слика „Дефиле банатских спахија пред царем Фрањом Јосифом Првим”, коју је насликао мађарски аутор Пал Ваго крајем 19. века, још увек је актуелна, али не толико по уметничком изразу колико по изузетном маркетиншком значају. Тадашњи недостатак (данашњих) медија: радија, телевизије, интернета и чега све не, подстакао је политичаре да се ослоне на сликарство. Данас се оцењује да је управо на тој слици уметник успешно демонстрирао државу, власт и силу. Слика се чува у Народном музеју у Зрењанину, где је ових дана поново привукла пажњу. Како нам прича кустос Оливера Скоко, у оквиру велике прославе, уприличене 8. јуна 1896. године у Будимпешти, поводом „хиљадугодишњег постојања мађарске државе”, сваку жупанију је представљала делегација, која је у дефилеу прошетала испред цара.

Србија

20.01.2016 у 17:11

Пливачи насукани на лед

Зрењанин – Већина од 26 младића, колико их је на Богојављење пливало за часни крст, а које је предводила девојка Сара Француски, изашла је из језера у центру Зрењанина као с бојног поља или, боље речено, као да су прешли границу блокирану, данас популарном, жилет жицом. Кад су момци џентлменски пустили Сару да прва заплива, учинили су јој медвеђу услугу. Језеро је било пуно комада леда кроз који се она, као прва, најтеже пробијала. Наилазила је на оштре комаде, а отежавајућа околност била је што се лед у највећем делу налази под водом па је неприметан. Нису боље прошли ни момци. Озледе је, заједно са Саром, доживело више од половине учесника. Велики заљубљеник у пливање, као спорт у коме јој је прорицана сјајна будућност, Сара је занемарила повреде и није крила задовољство због

Србија

21.01.2016 у 09:05

С наногвицом на посао, свадбе и сахране

Зрењанин – Један Зрењанинац морао је прошле године да тражи дозволу да се удаљи на шест сати од куће како би присуствовао свадби своје ћерке, пошто је у кућном затвору издржавао казну на коју је осуђен. Уместо у затвору осуђена лица казну данас могу да одслуже код куће, и да им се уместо новчане казне изрекне казна рада у јавном интересу, а таква пракса је уведена после доношења Закона о извршењу ванзаводских санкција. Примену закона на подручју средњег и северног Баната спроводи Окружни затвор у Зрењанину, а у граду је за те намене отворена и посебна канцеларија. Док се она кадровски не попуни, посао повереника обављају запослени у Окружном затвору, чији управник Љиљана Бранковић каже да се тек сада види да је реч о великом послу. – Наша установа покрива подручје од укупно 5.585

Србија

14.01.2016 у 20:05

И луцерка доноси срећу

Банатско Карађорђево – Селу које су после Првог светског рата подигли Личани, солунски добровољци, срећу не доноси детелина са четири листа већ луцерка, „седмакиња” по којој је оно постало познато у некадашњој Југославији. Поред гајења поменуте детелине, која се сматра изузетно квалитетном сточном храном, мештани Карађорђева су се посебно специјализовали за производњу семена, које такође има добру прођу на тржишту, а оно је много шире и захвалније. Ако то семе са собом нису донели досељеници, који су уочи рата живели у Америци, а како се то тврди у селу, онда су бар донели америчка искуства. Како, иначе, објаснити да је производња семена луцерке у Србији највећим делом лоцирана у Војводини, и то на око 3.000 хектара, а бар пола од тих површина налази се у Банатском Карађорђеву и

Србија

12.01.2016 у 22:00

Новинар који једини жели радио

Зрењанин – Радио Зрењанин је престао да емитује програм 20. децембра, 36 година након оснивања. Фирма са петнаестак запослених још увек постоји, али само док не стигне решење да је ликвидирана, а оно се очекује ових дана. Овакав, неславан епилог покушава да спречи зрењанински новинар Божидар Дринић, који тврди да му је ускраћено право на приватизацију фирме у којој је радио. Тиме би, уверен је Дринић, било спречено гашење радио станице. Дринић је у том јавном предузећу провео 18 година, и по том основу се средином децембра прошле године једини пријавио за упис бесплатних акција, јер оно пре тога у два круга јавне продаје није нашло купца. У Радио Зрењанину је примљен његов захтев, али он није прослеђен Агенцији за приватизацију, једино надлежној за регулисање права на бесплатне

Претходна Следећа

Почетна / Ђуро Ђукић

12.06.2026 у 20:49

Филип Ђуричић после три године напушта Панатинаикос

12.06.2026 у 20:43

ММФ постигао договор са Украјином о исплати 700 милиона долара

12.06.2026 у 20:34

Цене нафте пале на најниже нивое у неколико недеља због наде у споразум САД и Ирана

12.06.2026 у 20:33

Митинг, контрамитинг и студентска блокада у Риму

12.06.2026 у 20:21

Болесног човека годину дана држали као роба

12.06.2026 у 20:16

Гати Сантана о одлуци СБ УН и будућности правосуђа