Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Мијалковић

Магазин

04.07.2018 у 08:15

Сами и тужни

Усамљеност је постала један од најочигледнијих и највише проучаваних феномена 21. века. Још у претходном су психолози почели да указују на „отуђеност” појединаца, на њихову изолованост од окружења као последицу глобалних промена у друштву, али и на потребу да се врате у окриље заједнице блиских и драгих особа, да се осећају безбедно и корисно, да воле и буду вољени, да имају са ким да деле свакодневицу... Упркос томе, ствари се убрзано кренуле у сасвим супротном смеру. Одабрана и наметнута самоћа Истраживања у свету, али и домаћа статистика, потврђују оно што већ дуго примећујемо и осећамо око себе: све је више људи који живе сами, али и оних који се, иако окружени члановима породице, пријатељима и колегама, осећају усамљени. Према последњем попису у Србији, од укупног броја

Култура

30.06.2018 у 23:15

Између Ханса и Алије

Уколико се сетимо филма „Моја велика мрсна православна свадба”, који је тако дирљиво и забавно описао живот Грка у Америци, са свим оним урнебесним неспоразумима какви настају у судару две културе, тада је довољно да замислимо Немачку уместо Америке и Турке уместо Грка – па да добијемо ништа мање живописне сцене „Једног Ханса са љутим сосом” који је снимљен по истоименој књизи Хатиџе Акин, немачке књижевнице, новинарке и активисткиње турског порекла. Породица младе (али не више толико младе) новинарке – јер је реч о некој врсти аутобиографије – окупила се у њеном берлинском стану да најзад упозна будућег зета Ханса. Ту су отац, мајка, три сестре и брат, ту је гомила домаћих гурманлука на столу – укључујући, наравно, бурек, баклаве и пуњене патлиџане, ту су (додуше само имагинарни)

Култура

27.06.2018 у 22:00

Побуна против „диктатуре садашњости”

Догађаји из не тако давне прошлости Шпаније, познате и непознате личности чија су дела оставила трага и на данашње генерације, и покренула она важна, универзална питања људског постојања у тешким временима (додуше, која нису таква?) главне су теме романа Хавијера Серкаса, једног од најзначајнијих савремених шпанских писаца. Професор шпанске књижевности на универзитету у Ђерони, стални сарадник каталонског издања „Ел Паиса”, добитник многих литерарних награда – а вест о најновијој стигла је из Италије баш кад је допутовао у Србију – био је гост на 7. Београдском фестивалу европске књижевности на којем је представљен његов роман „Хохштаплер“, управо објављен на српском језику. У интервјуу за „Политику”, Серкас говори о „Хохштаплеру”, о свом најпознатијем делу „Саламински војници” (обе

Магазин

15.06.2018 у 08:15

Чудесно ртањско биље

Чак и они који нису љубитељи врућих биљних напитака, а још мање верују у њихова лековита својства, чули су за ртањски чај, а о њему знају, и наручују га из Србије, и купци из других земаља. Главни састојак је планински чубар (чубрица, вресак, латински Satureja montana), редак и заштићени становник планине Ртањ, по којој је чај добио име. Ова биљка се користи и као зачин, нарочито омиљен у бугарској кухињи, наводно делује попут афродизијака – бар су тако веровали антички Грци и стари Римљани – док се наша народна медицина усмерила на њене по здравље благотворне особине. Није баш свемогућа, али... Зналци тврде да чај од белих, љубичастих или ружичастих цветова чубрице, који се беру у августу и септембру, олакшава варење, смирује надимање и кашаљ, зауставља пролив, појачава имунитет,

Култура

12.06.2018 у 21:46

Прича о учитељици Кит

Ко је учитељица Кит по којој је назван филм Петре Латастер Чиш и Петера Латастера приказан ових дана на 14. фестивалу европског дугометражног документарног филма „7 величанствених“, у обновљеној и препуној „Комбанк“ биоскопској дворани? О овој храброј, посвећеној жени и њеним необичним ђацима, о томе како су сазнали за ову причу и чиме их је она заинтересовала говори нам брачни и редитељски пар након београдске премијере „Деце учитељице Кит“, добитника годишње награде Холандске филмске академије као најбољи дугометражни документарац 2017. године. – Управо док ми овде у Београду приказујемо филм на којем смо радили годину дана, у Холандији се настављају штрајк просветних радника и широка јавна дебата о њиховој улози у друштву. Посао наставника је неизмерно важан, али је у нашој

Магазин

08.06.2018 у 13:15

Посао се мења, позив остаје за цео живот

У саветовалиште за професионалну оријентацију помало несигурно је ушао лепушкаст, брижљиво одевен младић, представио се као студент једног престижног приватног факултета. Определио се за профитабилну и веома тражену „струку будућности”, али ни после две године, упркос вредном раду, тамо се није снашао, па је хтео да утврди зашто. Разговор са психологом и тестови показали су да је озбиљно омашио у избору, који није имао ама баш ништа заједничко са његовим потиснутим уметничким склоностима. Избор будућег занимања много je више од одлуке коју школу или факултет уписати. Од тога зависи да ли ће бити срећни и успешни у ономе што ће радити можда до краја живота, сваки дан. Нажалост, деца се у одабиру неретко руководе погрешним критеријумом. Тренутном популарношћу одређене гимназије,

Магазин

06.06.2018 у 08:15

Вампири из канцеларије

Они су свуда око нас. Очаравајућа, узбудљива али немилосрдна и опасна бића која своју снагу црпу из туђе слабости и саосећања. У стању су да својим шармом, наметљивошћу, незаустављивом енергијом или, напротив, привидном крхкошћу опчине околину како би постигли оно што желе – а увек желе све, безусловно и одмах – при том се нимало не обазирући на туђе интересе, потребе и осећања. Јер, они сматрају да су центар света – најпаметнији, најважнији, најбољи... Ти емоционални вампири, како их назива др Алберт Бернстин, чувени амерички клинички психолог, изгледају као обични људи, али они то уопште нису, јер су њихови обрасци размишљања и поступања сасвим другачији, не подлежу уобичајеним правилима и логици. Највећа је грешка ако покушате да их промените, да их разумете, да наведете да они

Магазин

01.06.2018 у 13:15

Болест лошег расположења

Депресију, или „болест расположења” карактеришу снижене вредности серотонина, неуротрансмитера који утиче на расположење. Број депресивних особа стално се повећава од почетка прошлог века у свим индустријским земљама. У Србији их је око 300.000 и то, како показују епидемиолошка истраживања, три до четири одсто теже оболелих, а 1,5 до два одсто блаже. Чешћа код жена „Црна жуч”, како је депресију први именовао Хипократ у 4. веку пре нове ере, појављује се између 15. и 44. године живота. Свака десета особа старија од шездесете суочава се са овом болешћу, која је, иначе, учесталија код особа са нижим нивоом образовања, код незапослених, усамљених и разведених особа, које живе у градској средини. Посебно је проблематична за жене јер су оне двоструко склоније депресивним поремећајима

Магазин

31.05.2018 у 13:15

Старински гурманлуци сокобањског краја

Када је, по ко зна који пут Виолета Ђокић поново постала победница куварског такмичења „Златне руке” у Сокобањи, један од чланова жирија љубазно јој се обратио с питањем да ли би размислила о томе да више не учествује – како би и други добили шансу. Препоручио јој је да пређе „на виши ниво”, да иде на неко озбиљније, државно или међународно кулинарско надметање. Виолета, међутим, још није спремна на такав корак. Виолета Ђокић – Пре свега, ја нисам професионални кувар. Волим да припремам јела по старим народним рецептима овога краја, што је и био разлог да годинама учествујем у манифестацији „Златне руке” која негује ову традицију. Чак сам оставила посао за који сам се школовала и запослила се у ресторану у којем могу да искажем свој кулинарски таленат. Ко зна, ако се

Култура

28.05.2018 у 22:00

Пријатељ са севера Европе

Професор Шел Магнусон, Швеђанин, слависта и социолог, редовно чита „Политику” на интернету, каже да је то најозбиљнији дневни лист у региону. А када допутује у Београд – не више тако често као некада, док се активно бавио истраживањима Балкана, и док није отишао у пензију – уз наше новине купи и све политичке недељнике како би се обавестио о свему што се дешава у земљи коју помно проучава. Овога пута, др Магнусон је дошао посебним поводом, као гост амбасаде Шведске да прими државно одликовање, Златну медаљу Републике Србије за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у јачању сарадње Србије и Шведске. Као изврстан познавалац нашег језика – говори га без грешке – превео је на шведски неколико српских писаца и песника, а „у обрнутом смеру” текстове о Иви Андрићу и, најновије,

Претходна Следећа

Почетна / Александра Мијалковић

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана