Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Magazin

04.07.2018 u 08:15

Sami i tužni

Usamljenost je postala jedan od najočiglednijih i najviše proučavanih fenomena 21. veka. Još u prethodnom su psiholozi počeli da ukazuju na „otuđenost” pojedinaca, na njihovu izolovanost od okruženja kao posledicu globalnih promena u društvu, ali i na potrebu da se vrate u okrilje zajednice bliskih i dragih osoba, da se osećaju bezbedno i korisno, da vole i budu voljeni, da imaju sa kim da dele svakodnevicu... Uprkos tome, stvari se ubrzano krenule u sasvim suprotnom smeru. Odabrana i nametnuta samoća Istraživanja u svetu, ali i domaća statistika, potvrđuju ono što već dugo primećujemo i osećamo oko sebe: sve je više ljudi koji žive sami, ali i onih koji se, iako okruženi članovima porodice, prijateljima i kolegama, osećaju usamljeni. Prema poslednjem popisu u Srbiji, od

Kultura

30.06.2018 u 23:15

Između Hansa i Alije

Ukoliko se setimo filma „Moja velika mrsna pravoslavna svadba”, koji je tako dirljivo i zabavno opisao život Grka u Americi, sa svim onim urnebesnim nesporazumima kakvi nastaju u sudaru dve kulture, tada je dovoljno da zamislimo Nemačku umesto Amerike i Turke umesto Grka – pa da dobijemo ništa manje živopisne scene „Jednog Hansa sa ljutim sosom” koji je snimljen po istoimenoj knjizi Hatidže Akin, nemačke književnice, novinarke i aktivistkinje turskog porekla. Porodica mlade (ali ne više toliko mlade) novinarke – jer je reč o nekoj vrsti autobiografije – okupila se u njenom berlinskom stanu da najzad upozna budućeg zeta Hansa. Tu su otac, majka, tri sestre i brat, tu je gomila domaćih gurmanluka na stolu – uključujući, naravno, burek, baklave i punjene patlidžane, tu su (doduše samo

Kultura

27.06.2018 u 22:00

Pobuna protiv „diktature sadašnjosti”

Događaji iz ne tako davne prošlosti Španije, poznate i nepoznate ličnosti čija su dela ostavila traga i na današnje generacije, i pokrenula ona važna, univerzalna pitanja ljudskog postojanja u teškim vremenima (doduše, koja nisu takva?) glavne su teme romana Havijera Serkasa, jednog od najznačajnijih savremenih španskih pisaca. Profesor španske književnosti na univerzitetu u Đeroni, stalni saradnik katalonskog izdanja „El Paisa”, dobitnik mnogih literarnih nagrada – a vest o najnovijoj stigla je iz Italije baš kad je doputovao u Srbiju – bio je gost na 7. Beogradskom festivalu evropske književnosti na kojem je predstavljen njegov roman „Hohštapler“, upravo objavljen na srpskom jeziku. U intervjuu za „Politiku”, Serkas govori o „Hohštapleru”, o svom najpoznatijem delu „Salaminski vojnici” (obe

Magazin

15.06.2018 u 08:15

Čudesno rtanjsko bilje

Čak i oni koji nisu ljubitelji vrućih biljnih napitaka, a još manje veruju u njihova lekovita svojstva, čuli su za rtanjski čaj, a o njemu znaju, i naručuju ga iz Srbije, i kupci iz drugih zemalja. Glavni sastojak je planinski čubar (čubrica, vresak, latinski Satureja montana), redak i zaštićeni stanovnik planine Rtanj, po kojoj je čaj dobio ime. Ova biljka se koristi i kao začin, naročito omiljen u bugarskoj kuhinji, navodno deluje poput afrodizijaka – bar su tako verovali antički Grci i stari Rimljani – dok se naša narodna medicina usmerila na njene po zdravlje blagotvorne osobine. Nije baš svemoguća, ali... Znalci tvrde da čaj od belih, ljubičastih ili ružičastih cvetova čubrice, koji se beru u avgustu i septembru, olakšava varenje, smiruje nadimanje i kašalj, zaustavlja proliv, pojačava imunitet,

Kultura

12.06.2018 u 21:46

Priča o učiteljici Kit

Ko je učiteljica Kit po kojoj je nazvan film Petre Lataster Čiš i Petera Latastera prikazan ovih dana na 14. festivalu evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „7 veličanstvenih“, u obnovljenoj i prepunoj „Kombank“ bioskopskoj dvorani? O ovoj hrabroj, posvećenoj ženi i njenim neobičnim đacima, o tome kako su saznali za ovu priču i čime ih je ona zainteresovala govori nam bračni i rediteljski par nakon beogradske premijere „Dece učiteljice Kit“, dobitnika godišnje nagrade Holandske filmske akademije kao najbolji dugometražni dokumentarac 2017. godine. – Upravo dok mi ovde u Beogradu prikazujemo film na kojem smo radili godinu dana, u Holandiji se nastavljaju štrajk prosvetnih radnika i široka javna debata o njihovoj ulozi u društvu. Posao nastavnika je neizmerno važan, ali je u

Magazin

08.06.2018 u 13:15

Posao se menja, poziv ostaje za ceo život

U savetovalište za profesionalnu orijentaciju pomalo nesigurno je ušao lepuškast, brižljivo odeven mladić, predstavio se kao student jednog prestižnog privatnog fakulteta. Opredelio se za profitabilnu i veoma traženu „struku budućnosti”, ali ni posle dve godine, uprkos vrednom radu, tamo se nije snašao, pa je hteo da utvrdi zašto. Razgovor sa psihologom i testovi pokazali su da je ozbiljno omašio u izboru, koji nije imao ama baš ništa zajedničko sa njegovim potisnutim umetničkim sklonostima. Izbor budućeg zanimanja mnogo je više od odluke koju školu ili fakultet upisati. Od toga zavisi da li će biti srećni i uspešni u onome što će raditi možda do kraja života, svaki dan. Nažalost, deca se u odabiru neretko rukovode pogrešnim kriterijumom. Trenutnom popularnošću određene

Magazin

06.06.2018 u 08:15

Vampiri iz kancelarije

Oni su svuda oko nas. Očaravajuća, uzbudljiva ali nemilosrdna i opasna bića koja svoju snagu crpu iz tuđe slabosti i saosećanja. U stanju su da svojim šarmom, nametljivošću, nezaustavljivom energijom ili, naprotiv, prividnom krhkošću opčine okolinu kako bi postigli ono što žele – a uvek žele sve, bezuslovno i odmah – pri tom se nimalo ne obazirući na tuđe interese, potrebe i osećanja. Jer, oni smatraju da su centar sveta – najpametniji, najvažniji, najbolji... Ti emocionalni vampiri, kako ih naziva dr Albert Bernstin, čuveni američki klinički psiholog, izgledaju kao obični ljudi, ali oni to uopšte nisu, jer su njihovi obrasci razmišljanja i postupanja sasvim drugačiji, ne podležu uobičajenim pravilima i logici. Najveća je greška ako pokušate da ih promenite, da ih razumete, da navedete da oni

Magazin

01.06.2018 u 13:15

Bolest lošeg raspoloženja

Depresiju, ili „bolest raspoloženja” karakterišu snižene vrednosti serotonina, neurotransmitera koji utiče na raspoloženje. Broj depresivnih osoba stalno se povećava od početka prošlog veka u svim industrijskim zemljama. U Srbiji ih je oko 300.000 i to, kako pokazuju epidemiološka istraživanja, tri do četiri odsto teže obolelih, a 1,5 do dva odsto blaže. Češća kod žena „Crna žuč”, kako je depresiju prvi imenovao Hipokrat u 4. veku pre nove ere, pojavljuje se između 15. i 44. godine života. Svaka deseta osoba starija od šezdesete suočava se sa ovom bolešću, koja je, inače, učestalija kod osoba sa nižim nivoom obrazovanja, kod nezaposlenih, usamljenih i razvedenih osoba, koje žive u gradskoj sredini. Posebno je problematična za žene jer su one dvostruko sklonije depresivnim poremećajima

Magazin

31.05.2018 u 13:15

Starinski gurmanluci sokobanjskog kraja

Kada je, po ko zna koji put Violeta Đokić ponovo postala pobednica kuvarskog takmičenja „Zlatne ruke” u Sokobanji, jedan od članova žirija ljubazno joj se obratio s pitanjem da li bi razmislila o tome da više ne učestvuje – kako bi i drugi dobili šansu. Preporučio joj je da pređe „na viši nivo”, da ide na neko ozbiljnije, državno ili međunarodno kulinarsko nadmetanje. Violeta, međutim, još nije spremna na takav korak. Violeta Đokić – Pre svega, ja nisam profesionalni kuvar. Volim da pripremam jela po starim narodnim receptima ovoga kraja, što je i bio razlog da godinama učestvujem u manifestaciji „Zlatne ruke” koja neguje ovu tradiciju. Čak sam ostavila posao za koji sam se školovala i zaposlila se u restoranu u kojem mogu da iskažem svoj kulinarski talenat. Ko zna, ako se

Kultura

28.05.2018 u 22:00

Prijatelj sa severa Evrope

Profesor Šel Magnuson, Šveđanin, slavista i sociolog, redovno čita „Politiku” na internetu, kaže da je to najozbiljniji dnevni list u regionu. A kada doputuje u Beograd – ne više tako često kao nekada, dok se aktivno bavio istraživanjima Balkana, i dok nije otišao u penziju – uz naše novine kupi i sve političke nedeljnike kako bi se obavestio o svemu što se dešava u zemlji koju pomno proučava. Ovoga puta, dr Magnuson je došao posebnim povodom, kao gost ambasade Švedske da primi državno odlikovanje, Zlatnu medalju Republike Srbije za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. Kao izvrstan poznavalac našeg jezika – govori ga bez greške – preveo je na švedski nekoliko srpskih pisaca i pesnika, a „u obrnutom smeru” tekstove o Ivi Andriću i,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković