Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Славица Ступарушић

Магазин

20.10.2020 у 20:00

Смарагдна река Градац

Река Градац није позната попут Колубаре у коју се улива у Ваљеву, али јесте једна од малобројних сачуваних, најчистијих река у Европи. У прилог томе говори чињеница да у овој реци живе пастрмке, видре и речни ракови. Бистра, питка, вода, разнолик биљни и животињски свет у њој и око ње, велики број пећина, сакрални објекти, све то овај небрушени смарагд Ваљева и западне Србије, чини заштићеним Пределом изузетних одлика „Клисура реке Градац”. Први правни акт о заштити овог предела донео је Завод за заштиту природе Србије још 1958. године. Тим документом заштићена је Баћина пећина са колонијом слепих мишева. Следећи акт је, на иницијативу Истраживачке станице „Петница”, донела Скупштина општине Ваљево 1984, а односио се на заштиту уског дела клисуре реке Градац, површине 877 ха. Две

Магазин

13.10.2020 у 20:00

Светски дан предела

Тршић и Троноша део су наше културне баштине која се, као јединствени спој природних и створених вредности, налази на листи заштићених предела у складу са Конвенцијом о пределу Савета Европе. С обзиром на то, овај предео препознат је као један од основних елемената природног и културног наслеђа који доприноси добробити човечанства и јачању европског идентитета. – Уважавајући у заштити природе интеракцију природног и културног наслеђа и улогу човека у настајању предела, од 2019. године у систему заштићених подручја налази се и прво добро проглашено за Културни предео, и то Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша”, рекао је мр Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, поводом обележавања четвртог Међународног дана предела који је 12. октобра одржан на

Магазин

06.10.2020 у 20:00

Царство белоглавих супова

Скровита, врлетна клисура реке Милешевке, један је од драгуља планине Јадовник на територији пријепољске општине. Уз Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник” и Споменика природе „Слапови Сопотнице”, захваљујући Панчићевој оморици најстарије је заштићено природно добро овог краја. – Мештани су је уочили седамдесетих година прошлог века, зато што расте на литицама до којих је тешко доћи – каже Вјекослав Јоксимовић, члан Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе” из Пријепоља. Истраживања су потврдила да је баш овде најјужније налазиште краљице свих ендема Европе. На предлог Завода за заштиту природе Србије, клисура је заштићена 1976. године као Регионални природни парк, а изоловано налазиште оморике у дну клисуре заштићено је као Строги природни резерват „Равниште”. Након

Магазин

29.09.2020 у 20:00

Чари слапова Сопотнице

Жубор воде реке Сопотнице, која се попут бисерне завесе расула на северозападниј страни планине Јадовник, прочуо се надалеко. Тако да је ове године чудесне слапове, који се издвајају међу бројним лепотама пријепољског краја, долазило викендом да види око хиљаду људи. Први пут је већина била из знатижеље, јер су они који су видели Сопотницу о њој одушевљено причали. После су се враћали, попут Првослава Павловића из Штавља, да би уживали у призору, фотографисали и да би се окрепили, јер је овде ваздух пун озона, невидљивог исцелитеља, који у природи настаје у олујама, а стварају га и водопади. Деценијама су Сопотницу планинари љубоморно чували као своје уточиште, све док на њихову иницијативу, а на основу њеног изворишта и бројних водопада и слапова, Завод за заштиту природе Србије

Београд

21.09.2020 у 02:10

Звездара обележава Светски дан борбе против Алцхајмерове болести

Поводом 21. септембра, Светског дана борбе против Алцхајмерове болести, у 10 часова у згради општине Звездара почиње програм „Дан незаборављања” који ће се од 11 часова преселити на плато испред Општине. - Волонтерски сервис Звездаре традиционално, у партнерству са чланицама Неформалне мреже за помоћ и подршку породицама чланова оболелим од деменције које су чланице и националне Мреже ХуманаС- удружењима „Хлеб живота”, „Дестигма” и „Окриље” као и „Снага пријатељства” - Амитy и Српског удружења за Алцхајмерову болест, обележава Светски дан борбе против Алцхајмерове болести, каже Радмила Урошевић, координатор Волонтерског сервиса. Програм садржи активности које ће, као и четворогодишњи рад Неформалне мреже, бити практичне и

Друштво

14.09.2020 у 21:44

Дух предузетништва осећа се и у манастирима

Аркањ је дунавски рукавац у Ковиљском риту. Исто тако названа је и ракија добијена дестилацијом јабуковог вина које је претходно одлежало у храстовом бурету. Шта им је заједничко? Манастир Ковиљ, Епархија бачка. Манастиру је у поступку реституције враћена некад одузета земља, око 300 хектара ораница и 700 хектара шума, ливада и водених површина у Ковиљском риту, а ракија „ћути” у подруму манастира Ковиљ – по традиционалној рецептури потеклој из области Калвадос у Француској а прави је манастирско братство. Братство манастира Ковиљ, који је један од најбројнијих мушких манастира Српске православне цркве, труди се да живи од сопственог рада. Загледани у будућност, монаси су још 2011. подигли кредит за куповину више од 13.000 садница ароније и засновали највећу код нас плантажу овог

Магазин

01.09.2020 у 20:00

Мистично Пештерско поље

Сибирска клима, чувени сјенички сир, овчија стеља прво је на шта помислимо када се помене Пештерска висораван. Све је то карактеристично за највеће крашко поље на Балкану и једно од највећих у Европи. На овој висоравни, надморске висине око 1.150 метара и површине око 60 квадратних километра, налази се и Пештерско поље, најважнији очувани пример специфичног влажног тресавског станишта на Балкану. – Под специфичним климатским, рељефним, хидрографским и другим условима, овде се формирао јединствен комплекс барских, мочварних и тресавских станишта. Бројне су заштићене, ретке и угрожене врсте флоре и фауне, од којих су неке регистроване једино овде у Србији, па и у свету (пештерски пуж) – наводе у Заводу за заштиту природе, на основу чије студије је Пештерско поље добило статус заштићеног

Магазин

25.08.2020 у 20:00

Најезда на Тару

Бисери природе наше земље ове године постали су одредишта бројних туриста. Највеће интересовање владало је за националне паркове Тару, Ђердап, Копаоник, Фрушку гору, затим паркове природе Стару планину, Златибор, Голију, који су одраније препознати као добра места за одмор. Знатно већи број посета него ранијих година имали су и предели изузетних одлика Власина, Овчарско-кабларска клисура, али и специјални резервати природе Увац, Сува планина, Јерма и многи други. Посета појединачних феномена у природи такође је била изазов за наше грађане, а фотографије са Споменика природе „Таорска врела”, водопада Лисине и Сопотница замениле су на друштвеним мрежама „морске”. – Јединствени и највреднији простори природе који се чувају у оквиру система заштићених подручја, а којих има око 500,

Магазин

21.08.2020 у 20:00

Изузетно Тичије поље

Непрегледне ливаде и пашњаке Јадовника и суседног му Озрена полако осваја шума, чује се тек понека клепетуша – звона говеда и оваца. У засеоку Тичије поље дим се из оџака вије само још из једне куће. Чисте изворске воде, самоникло биље, оштар планински ваздух привлаче планинаре, туристе, љубитеље природе, а то буди наду да ће се живот вратити на овај простор југозападне Србије који је заштићен као Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник”. Ово подручје је препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, које се временом развијало као резултат узајамног деловања природе и традиционалног начина живота локалног становништва. Као такав, на територији општине Пријепоље, издвојен је Предео изузетних одлика „Озрен –

Друштво

16.08.2020 у 19:00

Душица ради у руднику и воли свој посао

Радно место Душице Карличић из Сјенице је на 250 метара испод земље. Ова ведра и храбра девојка, мастер инжењер геодезије, свакодневно са колегама, рударима, препешачи око два километра до уласка у откопни ревир једног од најбогатијих рудника мрког угља у Србији „Штаваљ” у Сјеници. – Рударски мерачи су „очи” у јами, управо то је код нас Душица Карличић. Она прати и усмерава просторије у јами. Када се јавила на конкурс за посао рекла је да рад у руднику доживљава као авантуру. Испоставило се да је вредна као пчелица, одговорна, стручна – каже Менсуд Турковић, директор рудника „Штаваљ”. Душица Карличић је прва девојка у овом руднику која зарађује „хлеб са седам кора” као јамски мерач. Каже да јој је отац предложио да упише геодезију и данас сматра да је то најбоља одлука коју је могла

Претходна Следећа

Почетна / Славица Ступарушић

08.06.2026 у 00:12

Нетањаху разговарао са Трампом, израелска војска чека зелено светло за одмазду

08.06.2026 у 00:10

Елек: Фантастичан резултат Српске листе, 42.166 гласова у српским срединама

08.06.2026 у 00:05

У ДР Конгу потврђено 515 случајева еболе

07.06.2026 у 23:50

Вучевић у Футогу: Хрватски медији и српски блокадери на апаратима после самита у Тивту

07.06.2026 у 23:44

Лидери Е3 подржали директне преговоре Путина и Зеленског

07.06.2026 у 23:33

УНИФИЛ одао почаст Миловану Јовановићу, погинулом српском мировњаку у Либану