Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Magazin

20.10.2020 u 20:00

Smaragdna reka Gradac

Reka Gradac nije poznata poput Kolubare u koju se uliva u Valjevu, ali jeste jedna od malobrojnih sačuvanih, najčistijih reka u Evropi. U prilog tome govori činjenica da u ovoj reci žive pastrmke, vidre i rečni rakovi. Bistra, pitka, voda, raznolik biljni i životinjski svet u njoj i oko nje, veliki broj pećina, sakralni objekti, sve to ovaj nebrušeni smaragd Valjeva i zapadne Srbije, čini zaštićenim Predelom izuzetnih odlika „Klisura reke Gradac”. Prvi pravni akt o zaštiti ovog predela doneo je Zavod za zaštitu prirode Srbije još 1958. godine. Tim dokumentom zaštićena je Baćina pećina sa kolonijom slepih miševa. Sledeći akt je, na inicijativu Istraživačke stanice „Petnica”, donela Skupština opštine Valjevo 1984, a odnosio se na zaštitu uskog dela klisure reke Gradac, površine 877 ha. Dve

Magazin

13.10.2020 u 20:00

Svetski dan predela

Tršić i Tronoša deo su naše kulturne baštine koja se, kao jedinstveni spoj prirodnih i stvorenih vrednosti, nalazi na listi zaštićenih predela u skladu sa Konvencijom o predelu Saveta Evrope. S obzirom na to, ovaj predeo prepoznat je kao jedan od osnovnih elemenata prirodnog i kulturnog nasleđa koji doprinosi dobrobiti čovečanstva i jačanju evropskog identiteta. – Uvažavajući u zaštiti prirode interakciju prirodnog i kulturnog nasleđa i ulogu čoveka u nastajanju predela, od 2019. godine u sistemu zaštićenih područja nalazi se i prvo dobro proglašeno za Kulturni predeo, i to Predeo izuzetnih odlika „Kulturni predeo Tršić-Tronoša”, rekao je mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, povodom obeležavanja četvrtog Međunarodnog dana predela koji je 12. oktobra održan na

Magazin

06.10.2020 u 20:00

Carstvo beloglavih supova

Skrovita, vrletna klisura reke Mileševke, jedan je od dragulja planine Jadovnik na teritoriji prijepoljske opštine. Uz Predeo izuzetnih odlika „Ozren – Jadovnik” i Spomenika prirode „Slapovi Sopotnice”, zahvaljujući Pančićevoj omorici najstarije je zaštićeno prirodno dobro ovog kraja. – Meštani su je uočili sedamdesetih godina prošlog veka, zato što raste na liticama do kojih je teško doći – kaže Vjekoslav Joksimović, član Udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode” iz Prijepolja. Istraživanja su potvrdila da je baš ovde najjužnije nalazište kraljice svih endema Evrope. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, klisura je zaštićena 1976. godine kao Regionalni prirodni park, a izolovano nalazište omorike u dnu klisure zaštićeno je kao Strogi prirodni rezervat „Ravnište”. Nakon

Magazin

29.09.2020 u 20:00

Čari slapova Sopotnice

Žubor vode reke Sopotnice, koja se poput biserne zavese rasula na severozapadnij strani planine Jadovnik, pročuo se nadaleko. Tako da je ove godine čudesne slapove, koji se izdvajaju među brojnim lepotama prijepoljskog kraja, dolazilo vikendom da vidi oko hiljadu ljudi. Prvi put je većina bila iz znatiželje, jer su oni koji su videli Sopotnicu o njoj oduševljeno pričali. Posle su se vraćali, poput Prvoslava Pavlovića iz Štavlja, da bi uživali u prizoru, fotografisali i da bi se okrepili, jer je ovde vazduh pun ozona, nevidljivog iscelitelja, koji u prirodi nastaje u olujama, a stvaraju ga i vodopadi. Decenijama su Sopotnicu planinari ljubomorno čuvali kao svoje utočište, sve dok na njihovu inicijativu, a na osnovu njenog izvorišta i brojnih vodopada i slapova, Zavod za zaštitu prirode Srbije

Beograd

21.09.2020 u 02:10

Zvezdara obeležava Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti

Povodom 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, u 10 časova u zgradi opštine Zvezdara počinje program „Dan nezaboravljanja” koji će se od 11 časova preseliti na plato ispred Opštine. - Volonterski servis Zvezdare tradicionalno, u partnerstvu sa članicama Neformalne mreže za pomoć i podršku porodicama članova obolelim od demencije koje su članice i nacionalne Mreže HumanaS- udruženjima „Hleb života”, „Destigma” i „Okrilje” kao i „Snaga prijateljstva” - Amity i Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, obeležava Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti, kaže Radmila Urošević, koordinator Volonterskog servisa. Program sadrži aktivnosti koje će, kao i četvorogodišnji rad Neformalne mreže, biti praktične i

Društvo

14.09.2020 u 21:44

Duh preduzetništva oseća se i u manastirima

Arkanj je dunavski rukavac u Koviljskom ritu. Isto tako nazvana je i rakija dobijena destilacijom jabukovog vina koje je prethodno odležalo u hrastovom buretu. Šta im je zajedničko? Manastir Kovilj, Eparhija bačka. Manastiru je u postupku restitucije vraćena nekad oduzeta zemlja, oko 300 hektara oranica i 700 hektara šuma, livada i vodenih površina u Koviljskom ritu, a rakija „ćuti” u podrumu manastira Kovilj – po tradicionalnoj recepturi potekloj iz oblasti Kalvados u Francuskoj a pravi je manastirsko bratstvo. Bratstvo manastira Kovilj, koji je jedan od najbrojnijih muških manastira Srpske pravoslavne crkve, trudi se da živi od sopstvenog rada. Zagledani u budućnost, monasi su još 2011. podigli kredit za kupovinu više od 13.000 sadnica aronije i zasnovali najveću kod nas plantažu ovog

Magazin

01.09.2020 u 20:00

Mistično Peštersko polje

Sibirska klima, čuveni sjenički sir, ovčija stelja prvo je na šta pomislimo kada se pomene Pešterska visoravan. Sve je to karakteristično za najveće kraško polje na Balkanu i jedno od najvećih u Evropi. Na ovoj visoravni, nadmorske visine oko 1.150 metara i površine oko 60 kvadratnih kilometra, nalazi se i Peštersko polje, najvažniji očuvani primer specifičnog vlažnog tresavskog staništa na Balkanu. – Pod specifičnim klimatskim, reljefnim, hidrografskim i drugim uslovima, ovde se formirao jedinstven kompleks barskih, močvarnih i tresavskih staništa. Brojne su zaštićene, retke i ugrožene vrste flore i faune, od kojih su neke registrovane jedino ovde u Srbiji, pa i u svetu (pešterski puž) – navode u Zavodu za zaštitu prirode, na osnovu čije studije je Peštersko polje dobilo status zaštićenog

Magazin

25.08.2020 u 20:00

Najezda na Taru

Biseri prirode naše zemlje ove godine postali su odredišta brojnih turista. Najveće interesovanje vladalo je za nacionalne parkove Taru, Đerdap, Kopaonik, Frušku goru, zatim parkove prirode Staru planinu, Zlatibor, Goliju, koji su odranije prepoznati kao dobra mesta za odmor. Znatno veći broj poseta nego ranijih godina imali su i predeli izuzetnih odlika Vlasina, Ovčarsko-kablarska klisura, ali i specijalni rezervati prirode Uvac, Suva planina, Jerma i mnogi drugi. Poseta pojedinačnih fenomena u prirodi takođe je bila izazov za naše građane, a fotografije sa Spomenika prirode „Taorska vrela”, vodopada Lisine i Sopotnica zamenile su na društvenim mrežama „morske”. – Jedinstveni i najvredniji prostori prirode koji se čuvaju u okviru sistema zaštićenih područja, a kojih ima oko 500,

Magazin

21.08.2020 u 20:00

Izuzetno Tičije polje

Nepregledne livade i pašnjake Jadovnika i susednog mu Ozrena polako osvaja šuma, čuje se tek poneka klepetuša – zvona goveda i ovaca. U zaseoku Tičije polje dim se iz odžaka vije samo još iz jedne kuće. Čiste izvorske vode, samoniklo bilje, oštar planinski vazduh privlače planinare, turiste, ljubitelje prirode, a to budi nadu da će se život vratiti na ovaj prostor jugozapadne Srbije koji je zaštićen kao Predeo izuzetnih odlika „Ozren – Jadovnik”. Ovo područje je prepoznatljivog izgleda sa značajnim prirodnim, biološko-ekološkim, estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje se vremenom razvijalo kao rezultat uzajamnog delovanja prirode i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva. Kao takav, na teritoriji opštine Prijepolje, izdvojen je Predeo izuzetnih odlika „Ozren –

Društvo

16.08.2020 u 19:00

Dušica radi u rudniku i voli svoj posao

Radno mesto Dušice Karličić iz Sjenice je na 250 metara ispod zemlje. Ova vedra i hrabra devojka, master inženjer geodezije, svakodnevno sa kolegama, rudarima, prepešači oko dva kilometra do ulaska u otkopni revir jednog od najbogatijih rudnika mrkog uglja u Srbiji „Štavalj” u Sjenici. – Rudarski merači su „oči” u jami, upravo to je kod nas Dušica Karličić. Ona prati i usmerava prostorije u jami. Kada se javila na konkurs za posao rekla je da rad u rudniku doživljava kao avanturu. Ispostavilo se da je vredna kao pčelica, odgovorna, stručna – kaže Mensud Turković, direktor rudnika „Štavalj”. Dušica Karličić je prva devojka u ovom rudniku koja zarađuje „hleb sa sedam kora” kao jamski merač. Kaže da joj je otac predložio da upiše geodeziju i danas smatra da je to najbolja odluka koju je mogla

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Slavica Stuparušić