Царство белоглавих супова

Скровита, врлетна клисура реке Милешевке, један је од драгуља планине Јадовник на територији пријепољске општине. Уз Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник” и Споменика природе „Слапови Сопотнице”, захваљујући Панчићевој оморици најстарије је заштићено природно добро овог краја.

– Мештани су је уочили седамдесетих година прошлог века, зато што расте на литицама до којих је тешко доћи – каже Вјекослав Јоксимовић, члан Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе” из Пријепоља.

Истраживања су потврдила да је баш овде најјужније налазиште краљице свих ендема Европе. На предлог Завода за заштиту природе Србије, клисура је заштићена 1976. године као Регионални природни парк, а изоловано налазиште оморике у дну клисуре заштићено је као Строги природни резерват „Равниште”. Након 36 година, урађена је нова студија заштите. Резерват је проширен и преименован у Специјални резерват природе „Клисура реке Милешевке”, на површини од 1.244,14 хектара и поверен на управљање ЈП „Србијашумама”.

Саставнице реке Милешевке извиру испод 1.734 метара високог Катунића, највишег врха Јадовника и спајају се код села Милешев До. У месту Саставци две реке Милешевка и Међанска река састављене протичу кроз неприступачни кањон дуг 24 километра, између планинских масива Златара и Јадовника. На излазу из кањона код манастира Милешеве придружује јој се река Косаћанка. Милешевка наставља равним током до ушћа у реку Лим код Пријепоља. Клисура, са странама које се окомито спуштају према речном кориту, достиже дубину и до 400 метара, а на појединим местима се сужава на четири метра широк теснац. Висинска разлика Милешевке, од извора до ушћа, износи 1.230 метара, што јој даје разорну снагу воде којом себи просеца пут.

Симбол дивљине је белоглави суп који се гнезди у кањону у пећини Орловача. Милешевска колонија белоглавог супа има око 40 парова стално настањених у овој клисури и то је по броју гнезедећих парова друга колонија у Србији после Увачке, која се налази у непосредној близини.

Заштита ове ретке врсте орла лешинара, наше највеће птице, од националног је и међународног значаја, а од 2009. године, када је основано, и брига Удружења „Јадовник”. Захваљујући њима, белоглави супови, медведи, вукови и друге угрожене врсте дивљих животиња имају редован оброк у природи. На хранилишта се, према речима Јоксимовића, редовно износе угинуле животиње и кланични отпад, годишње око 35 тона. За мрког медведа износи се храна биљног порекла, најчешће кукуруз.

Удружење је на хранилишта поставило и видео-надзор. До сада је камерама забележено присуство: белоглавог супа, сурог орла, црног лешинара, гаврана, патуљастог орла, орла мишара, више врста сова, мрког медведа, чопора вукова, дивље свиње, лисице, јазаваца, дивље мачке.

У кањону Милешевке гнезди се 64 врсте птица, од којих 38 представљају строго заштићене врсте Србије. Због својих укупних орнитолошких карактеристика ово подручје је 2000. године у Кембриџу проглашено за међународно значајно станиште птица према ИБА пројекту.

Биљни свет овде буја у свој својој разноликости. Шумски љиљан, смичак, мачково ухо, каћунак, тиса само су неке од 317 биљних врста.

Од 27 биљних заједница, најзначајније и најинтересантније су мешовите шуме оморике и црњуше и црног бора и црног граба, шуме питомог кестена и букве, бора, граба. На неприступачним литицама доминирају дуговечна стабла црног бора импозантних димензија и шуме питомог кестена у атару Хисарџика.

На подручју Резервата, у дужини од десетак километара, нема регистрованих непокретних културних добара. Од изграђених објеката у кањону једино постоји деоница никад довршеног пута  Пријепоље - Сјеница високо изнад десне обале Милешевке. Стеновити делови замишљене трасе пута, који води кроз тунеле у којима је сниман филм „Лепа села лепо горе”, настављају се „козјом“ стазом уклесаном у стене. Седам километара дуга стаза води све до села Аљиновићи, где се укључује на магистрални пут Нова Варош - Сјеница. Кроз клисуру традиционално пролази и најекстремнија траса Јадовничког маратона, који овде године није одржан због короне.

Са пута који води у клисуру у стени се виде пећинске испоснице у којима су некада тиховали монаси манастира Милешеве, предања кажу и сам Свети Сава. До испосница и Савине воде уместо стрме стазе направљено је камено степениште.

На два километра од резервата је манастир Милешева, задужбина краља Владислава, подигнута почетом 13. века, који је заједно са остацима града Милешевац, заштићен још 1947. године. Манастир је надалеко познат по чувеној фрески – милешевском Белом анђелу.