Заточеник судске неправде

Брчко - Мада поседује хрпу доказног материјала с правним покрићем, штавише и судски оверену документацију да је пре једанаест година са Маријаном Павићем, Хрватом из приградског брчанског насеља Гредице, своју кућу у Рачиновцима, у Хрватској, заменио за његову, Никола Јовановић (65) не успева да се избави из лавиринта неправде.
Он се у децембру 1995. са Павићем, којег је, како каже, одраније познавао, договорио да замене куће да би га овај у лето наредне године обавестио да је добио пуномоћ од синова да може у њихово име да обави ту имовинско-правну трансакцију. Пуномоћ је, према Јовановићевим речима, издата и оверена у Лугану, у амбасади Републике Хрватске у септембру 1996, чију је правоснажност потврдио суд у Жупањи.

Пет година касније, уследила је Павићева тужба Основном суду дистрикта Брчко. Он је тражио да му се, упркос потписаним и овереним уговорима, врати у посед кућа у Гредицама. Судија Мирсада Вилић, донела је пресуду у корист Павића. Жалио сам се Апелационом суду дистрикта, који је, уз образложење да се Маријан Павић ни 1995. ни 1996. године није могао вратити у своју кућу у Гредице, оспорио пресуду, те наложио првостепеном суду да обнови поступак. Судија Вилић је навела како је првостепени суд испитао ситуацију која је претходила замени кућа, те утврдио да Маријану Павићу, због ратних дејстава, у то време није било доступно његово имање у Гредицама. Она је избегла да податак да је Павић 1994. дошао код председника општине Брчко и дао му изјаву да живи у Брезику (приградско брчанско насеље) од почетка рата и да га не намерава напуштати. Затражио је од тадашње Скупштине општине да му заштити посед од једног и по дунума шуме - прича Јовановић.

Јовановић је нагласио да је човек с којим је заменио кућу 1997. године дао изјаву ОХР-у да је "добровољно мењао имовину, без притиска и без присиљавања". На Павићево инсистирање да му ОХР помогне да врати у власништво кућу у Гредицама, у брчанској канцеларији високог представника добио је одговор да се то не може учинити без сагласности Николе Јовановића с којим је потписао уговор о замени имања.

Док чека исход жалбе од 8. јануара 2006. Уставном суду Босне и Херцеговине, Никола Јовановић је из Канцеларије за избегла и расељена лица у дистрикту Брчко добио у два решења за деложацију.

- Први пут, бануше ми на врата људи који су се представили као судски извршиоци. Рекли су да налог за деложацију нису поседовали јер им га суд није ни издао. Лане, у јуну, избегао сам да се с породицом иселим из куће захваљујући тадашњем супервизору Сузан Џонсон која је то онемогућила - казује ојађени човек.

За разлику од куће у Гредицама у коју је, добивши је у замену за своју у Рачиновцима, уложио поприлично труда и новца, засадио воћњак и домаћински уредио имање, каже да је кућа, коју је почетком рата у Хрватској напустио да би спасао породицу, веома оштећена и запуштена.

Никола Јовановић вели да су учестала узнемиравања његове породице телефоном у касним ноћним сатима. "Недавно, тако, с друге стране жице, уз псовке, запретише ми: ′Не долази ′вамо у ′лијепу нашу′. Једном си успео побећи, други пут нећеш!"