Хрватска укида око 150 општина

Од нашег сталног дописника
Загреб, 18. августа – Уочи распада Југославије у Хрватској, која има упола мање становника него Србија, било је 105 општина, током 1991. када је ХДЗ већ годину дана био на власти било је 102 општине и 70 градова, а сада већ годинама функционише 430 општина и 126 градова, што је укупно 556јединица локалне самоуправе. Посебна прича је са 21 жупанијом, које имају поприличну концентрацију власти.

Већ из ових података је видљиво да је демократизација у овом случају схваћена и примењена прешироко, поготово што многе од тих новонасталих минијатурних општина немају довољно прихода ни да покрију плате својих службеника, а камоли за нешто више. Живе, наравно, претежним делом на рачун државног буџета, а како је њега актуелна економска криза темељито испразнила у настојањима да се уштеди где год је то могуће, на ред је дошло и преиспитивање опстанка толиког броја јединица локалне самоуправе, односно општина и градова.

Како је ових дана саопштила потпредседница владе и челник ХСЛС-а Ђурђа Адлешић, чланови владајуће коалиције (ХДЗ, ХСС, ХСЛС и СДСС) сложили су се у начелу да се тај превелики број општина и градова смањи према објективно утврђеним критеријумима, а томе ће претходити анализа коју ће после летњег одмора извршити стручна радна група која тек треба да се формира.

„ХСЛС већ дуго указује на нужност укидања малих, непотребних општина, чији изворни буџет не покрива ни плате запослених у општинама. На последњем међукоалицијском састанку најзад смо добили пуну подршку свих партнера, па ћемо на јесен кренути с тим послом”, каже она и напомиње да је „оквирно договорен и основни критеријум према којем ће се одлучивати која локална јединица има, а која нема смисла”. Договорено је, наиме, да општине и градови којима плате запослених у локалној самоуправи прелазе 40 одсто њиховог изворног буџета не испуњавају своју сврху и биће укинути.

Иако озбиљан посао око утврђивања „вишка општина” тек предстоји, већ према садашњим проценама сматра се да ће тако бити укинуто око 150 ових локалних јединица широм Хрватске. Са градовима ће бити нешто теже, па се то оставља за другу фазу реорганизације локалне самоуправе, а на крају ће на ред доћи и саме жупаније, што ће бити и најтежи део те реформе.

Око тога се, наиме, већ дуже време воде полемике и ломе политичка копља, јер та тема је тесно повезана са регионализацијом, односно децентрализацијом власти у целој Хрватској, која је сада и поред великог броја локалних јединица у ствари устројена као чврсто централистичка држава. Чак знатно тврђе него што је то било у време СФРЈ, када је појединим деловима РХ остајало осетно више новца на располагању него што је то после осамостаљења државе. До сада су се томе јавно супротстављали и претили увођењем аутономије једино у Истри, али је та идеја сада знатно проширена и у друге делове Хрватске.

Са конкретним предлогом у вези с тим ових дана је изашла Хрватско социјално-либерална странка чија челница Ђурђа Адлешић каже: „Наш је став да жупаније треба укинути и увести пет регија. О томе још није постигнут договор у влади.”

Неће баш ићи глатко ни с укидањем премалих општина иако је основни споразум партнера у влади постигнут, јер – како се указује – оснивање тих општина је у ствари „чедо” политичких странака, које су преко њих награђивале своје активисте на терену и тамо им осигуравале посао. То је могло док је држава била неисцрпна „крава музара”, али је такво време очито прошло. Према неким проценама највећи губитници код укидања таквих општина биће ХДЗ и ХСС, који држе власт у највише малих општина.

Додатну осетљивост овој теми даје и чињеница да је међу таквим општинама и више оних у којима је власт оформила српска мањина и представљају одређени вид заштите њихове опстојности на подручјима која су у протеклом рату тешко девастирана, а већинско српско становништво практично уклоњено.

Радоје Арсенић