Брза храна – руски рулет

Још једно приказивање документарца Моргана Спурлока „Супер сајз ми” који се критички осврће на трпезу „Мекдоналдса”, изнурујући месец дана сопствено тело и хранећи се само у овом ресторану брзе хране, отворио је дилему и у Србији – да ли се све више људи и код нас окреће овом начину исхране. Доручак у пекари, ручак у „Меку”, ужина у пицерији и вечера на киоску у друштву масне лепиње, пуњене пљескавице и прилога који се крчкају на августовском сунцу, само је један од примера исхране углавном млађе популације у Србији.

Није Спурлок узалуд намерно набацио 13 килограма вишка, радикално изменио крвну слику и ставио на коцку чак и сопствену јетру, није ризиковао здравље излажући се толиким количинама уља, шећера и масти. Претпоставимо да му намера није била да пољуља имиџ или економски сломи (може ли се то филмом снимљеним за 200.000 долара) гиганта какав је „Мекдоналдс”. Желео је, чини се, да покаже шта нам брза храна може учинити, без обзира на име ланца или светлећу рекламу која нас позове на ручак.

Стручњаци тврде да је лакше јести брзу храну. Укусна је, кажу. У великим ланцима брзе хране у сваком тренутку знате какав ћете оброк добити. Не мења се ни изглед, ни боја, ни величина, све је стандардизовано. Али, опасност је у томе што таква храна тера човека да једе више да би се заситио. Да не говоримо о штетним масноћама и оброцима потопљеним у уље, о болестима које неминовно следе уколико се човек храни брзо и с ногу.

Утицаји са Запада, брз живот, обавезе скрајнуле су и код нас кухињу у други план. Ко још једе код куће у три (супу, главно јело и десерт), носи јабуку на посао или купује кувано јело које једе у време паузе? У центру Београда на сваком ћошку данас постоји неки објекат са брзом храном (у шта би, с обзиром на састојке и количину масноћа, начин припреме, требало уврстити и пекаре). И док нас у медијима све више обасипају информацијама како би требало да се хранимо, мало је оних који кажу шта бисмо радикално требали мењати. Није довољно навести само стручне називе, листе добрих и лоших масти, које опет просечан потрошач најчешће не разуме. Недостају кампање, упозорења, аларми да смо нација која има много конзумената дувана, живи под стресом углавном на рубу егзистенције и храни се „смећем” или „џанк фудом” како се на Западу зове ова врста хране.

(/slika2)Статистика каже да је стопа смртности од нездраве исхране приближна оној коју изазива дуван. Људи који конзумирају „фаст фуд” уносе велике количине калорија, масноћа, простих (најштетнијих) шећера. Једно истраживање у Америци спроведено на девет хиљада људи који су два дана јели само брзу храну, показало је драматичне резултате. Тестови крви су показали екстремно повећање индекса телесних масноћа, драстично смањење уноса витамина А и Це, каротена, калцијума, фосфора и магнезијума. Закључак је да оваква исхрана на дуге стазе доводи до гојазности и слабљења имунитета.

У потрази за одговорима међу овдашњим ланцима брзе хране и пекара, „Потрошачка политика” јер наишла на изненађење. Иако највећи послују по светским стандардима и купце не ускраћују ни за једну информацију о храни коју служе, ипак о питањима као што су калоријске вредности и ефекти конзумирања овакве врсте хране, нерадо говоре. Посао у Србији цвета, а томе доприноси лоша информисаност и недовољна брига о сопственом здрављу. Тако у главном граду Србије у дане викенда последњи спратови шопинг центара где послују светски и домаћи ланци брзе хране, попуњени су до последњег места. Најчешћи посетиоци су деца, а хамбургери и пице су храна коју једу чак и бебе које тек што су прешле на чврсту храну.

Американци који хронично пате од гојазности покушали су да стану на пут пречестој исхрани у „фаст фуд” ресторанима. Одбор за здравље града Њујорка предложио је прошле године обавезно истицање калоријске вредности оброка који се сервирају у овим објектима. Убрзо је ова мера усвојена као законска регулатива , а погодила је око 10 одсто свих ресторана у овом граду, односно свих оних који имају више од 15 објеката у ланцу и у којима се служе стандардизовани оброци. Тамошњи медији су израчунали да једно свраћање у „фаст фуд” и наруџбина комплетног оброка (дупли хамбургер, помфрит и велико газирано пиће и дезерт), скоро да задовољава једнодневну калоријску потребу одраслог човека.

Ивана Албуновић
Јелица Антељ

-----------------------------------------------------------

Пецива побеђују хамбургере

Пецива су, по свему судећи, нова генерација „брзе хране”. То потврђује и податак да „Форнети”, чији је производ познат и код нас, на листи од 500 франшиза у Европи заузима друго место у прехрамбеној индустрији, одмах после „Мекдоналдса”. Ипак, како су нам рекли у „Форнети Србија” са седиштем у Суботици, своје производе не сврставају у брзу храну, него у пекарске производе.

– Први смо у Србији у индустрији пецива, од прошле године, уместо обичног за лисната теста у производњу увели маргарин који није произведен хидрогенизацијом (то значи да је много здравији за срце и крвне судове од обичног маргарина), кажу у овој компанији.

-----------------------------------------------------------

Без формуле штетности

– Стручњаци већ деценијама расправљају о томе шта је здрава храна и мислимо да до сада није направљена једна универзална, општеприхваћена формула и дефиниција. Кључ здраве исхране лежи у оптималном и правилном балансу хране коју уносимо, али подједнако су важни и активан и уредан начин живота – кажу у „Мекдоналдсу”.

На питање одакле увозе месо од кога се праве хамбургери, истичу да је главни снабдевач „Мека” компанија „Еска фуд солушнс” из Инђије, која је финални прерађивач меса, а само месо (говедина) купује се од домаћих кланица, које имају све неопходне сертификате за извоз у ЕУ. Да потрошачи воле да се хране у овом ланцу показује и податак компаније да ради уобичајено за ово доба године.

-----------------------------------------------------------

Чији су батаци

У „Кентаки фрајд чикину” (КФЦ) нису били расположени да дају одговоре на питања о томе где набављају пилеће месо за своје оброке, нити да изнесу јавно податак о калоријској вредности производа. Како су навели постоји процедура у комуникацији са медијима, као и обавеза консултовања са партнерима, за шта им није било довољно 48 сати.

-----------------------------------------------------------

Масно, слано, зачињено

Нутриционисти кажу да више од десет одсто грађана Србије готово свакодневно конзумира брзу храну, док незванични подаци показују да око 30 одсто нације повремено задовољи глад на киоску. Статистика показује и да се са величином града и овај проценат увећава.

– Нарочито је велики број младих између 15 и 18 година који се хране на овакав начин. Међутим, порекло и квалитет такве хране су сумњиви јер се „брзи” оброци углавном састоје од млевеног меса, тако да мало знамо о томе од чега се, на пример, тачно састоји пљескавица купљена на неком киоску – каже Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља Савски венац.

Просечан „фаст фуд” сендвич, пљескавица или пица имају око 600 калорија, што и није много уколико се у обзир узме то да је просечној одраслој особи потребно од 2.000 до 2.500 калорија дневно.

– Проблем представља то што такви оброци нису функционални. Само нас затрпавају непотребним масноћама, солима и зачинима. То су „празне” калорије и веома брзо се огладни. Таква храна оптерећује наш организам – објашњава наша саговорница.

Она додаје да су они који свакодневно конзумирају такву храну хронично уморни и мање радно активни. Стручњаци упозоравају и да деци никако не треба куповати овакву храну.

– Малишане, који имају мање од две године, никако не треба хранити „фаст фудом”, док се деци старијој од три-четири године може допустити највише један такав оброк месечно. Али, најбоље би било да родитељи, уколико могу, и то избегавају – саветују нутриционисти.

Едукација и промена навика, најбољи су рецепт у борби против свакодневног конзумирања „фаст фуда”, кажу они.

– Све више се губи тренд здраве исхране и куваног оброка. Увек је здравствено безбедније, али и финансијски исплативије понети на посао или у школу сендвич који сами спремамо. Децу одмалена треба учити томе – саветују наши саговорници.

С. Деспотовић