Опроштај достојан великана

Слика у "Пиониру" на коју смо готово заборавили када је рукомету у питању. Пет хиљада гледалаца дошло је у београдски храм спорта из познатог разлога – жеља да последњи пут на делу виде генерацију нашег рукомета која нам је небројано пута огрејала срца и чинила нас поносним. Освојили су Драган Шкрбић, Недељко Јовановић, Дејан Перић и остали три последња рукометна одличја – бронзе на Европском првенству у Шпанији 1996. и светским првенствима у Египту 1999. и Француској 2001. Поставили тежак, не, и нерешив задатак будућим генерацијама. Како на играчком плану, тако и по хуманости.

Репрезентацији су последње збогом рекли играчи који су, управо у "Пиониру", пре 12 година, победом против тадашњих светских првака Француза најавили високе домете. Свој репрезентативни пут заокружили су синоћ на начин који доликује великанима – спектакуларном хуманитарном утакмицом, чији значај није умањила ни чињеница да дворана није била попуњена до последњег места и да су у последњем тренутку отказали неки играчи.

За разлику до 1995. када су на плећа оборили светског првака сада су против себе имали селекцију Европе, чије су боје бранили истински асови овог спорта – Швеђанин Магнус Висландер, Рус Андреј Лавров, Шпанац Фернандо Ернандез, Хрват Златко Сарачевић... Поред ведета светског рукомета у "Пиониру" је било много личности из јавног живота који су желели да дају допинос акцији, коју је иницирао фонд "Драган Шкрбић 7+", и чији је једини циљ сакупљање средстава за изградњу прве рукометне дворане у Београду.

Меч је протекао у пријатељским тоновима. Иако је резултат био у другом плану поготком Предрага Перуничића у последњим секундама Хумане звезде 1996 савладале су селекцију Европу 40:39 (19:22). Иако су многи актери овог меча, који ће дуго остати у лепом сећању свих поклоника рукомета у нашој земљи, одавно завршили играчке каријере небројано пута су атрактивним потезима подсетили на своје најбоље дане.

Цепелинима, ефектним проигравањима, бравурозним одбранама измамљивали су аплауз публике, коју су успели и неколико пута искрено да насмеју. То је првом пошло за руком Златку Сарачевићу, који је дочекан овацијама у "Пиониру". Некадашњи репрезентативац Југославије, потом и Хрватске, на самом почетку меча добацио је лопту Ненаду Перуничићу који га је чувао, а овај му одмах узвратио пас. Сличних фора било је и у наставку утакмице.

– Када смо кретали према дворани вратиле су ми се успомене на неке незаборавне мечеве које смо одиграли у "Пиониру". Пробудиле су ми се емоције када сам истрчао на паркет, али већ после седам минута утакмице све је утихнуло јер сам се много уморио, – пошалио се Шкрбић на рачун своје кондиције. – Захваљујем се свима коју су подржали ову акцију и који су дали свој прилог изградњи рукометне дворане у Београду.

Уочи почетка меча посредством видео линка присутнима су се обратили Ињаки Ундагарин, некадашњи играч Барселоне и Шпаније, који има титулу принца будући да је у браку с ћерком шпанског краља, и Волкер Зербе, легенда немачке репрезентације, који је причао на српском језику. Обојица су изразили жаљење што су били спречени да дођу у Београд уз речи велике подршке акцији "Има једна лопта и за тебе".

ДВОРАНА: "Пионир". ГЛЕАЛАЦА: 5.000. СУДИЈЕ: Хансон и Олсон (Шведска). СЕДМЕРЦИ: Хумане звезде 1996. 2 (2). Селекција Европе 4 (3).

ХУМАНЕ ЗВЕЗДЕ 1996: Радосављевић, Перић, Матић 1, Јокић 2, Кнежевић 1, П. Перуничић 4, Н. Перуничић 7, Ковачевић 2, Стефановић 4, Бутулија, Момић, Шкрбић 7, Јовановић 7, Милосављевић 5 (2). ТРЕНЕРИ: Жиковић и Станковић.

СЕЛЕКЦИЈА ЕВРОПЕ: Лавров (Русија), Гаудин (Француска), Гихоса (Шпанија) 6 (1), Пастор (Мађарска) 3, Манасков (Македонија) 1, Хаген (Норвешка) 2, Масип (Шпанија) 6, Чепкин (Шпанија) 5, Сарачевић (Хрватска) 2 (1), Ернандез (Шпанија) 1, Ортега (Шпанија) 5 (1), Висландер (Шведска) 5, Солберг (Норвешка) 3. ТРЕНЕР: Секо (Шпанија).