Филм о Ани Франк

Амерички драмски писац Дејвид Мемет пише сценарио за филм о Ани Франк, јеврејској девојчици страдалој у холокаусту, саопштила је филмска компанија „Дизни”. Мемет ће сценарио засновати на драми о Ани, коју су током педесетих година прошлог века написали Алберт Хакет и Франсес Гудрич и за коју су добили Пулицерову награду, али и на Анином дневнику. Ове године навршава се 65 година од када су Ана Франк и њена породица откривени у скровишту у Амстердаму и одведени у логор где је девојчица и преминула.

Ана Мари Франк, рођена 12. јуна 1929. године, страдала је током фебруара или марта 1945. године у концентрационом логору Берген-Белсен. После немачке окупације Холандије, Ана је са породицом од 1942. живела у тајном склоништу, док их августа 1944. није открио Гестапо и отпремио у логор. После рата, у Амстердаму је случајно пронађен Анин дневник о времену скривања, годинама проведеним у непрекидном страховању и у потпуној изолацији од света.

Ана Франк је симбол страдања Јевреја у Другом светском рату. Њен дневник, потресна исповест девојчице чији се живот завршио у логору, преведен је на 39 језика и, за три послератне деценије, објављен у 15 милиона примерака. Дневник Ане Франк једна је од десет најчитанијих књига на свету према подацима Унеска, налази се међу 35 документарних дела увршћених у Унесков регистар „Сећање света” у којем су дела од „универзалног значаја”.

Деценијама је Ана Франк била инспирација писцима, позоришним и филмским ствараоцима у напорима да се не заборави судбина девојчице чија је једина кривица била што је Јеврејка, и да се тако жигоше зло нацистичког геноцида.

Породица Ане Франк, која је живела у Амстердаму, 1942. године добила је писмо од нацистичких власти чије су трупе окупирале Холандију да се њихова старија кћер Марго јави СС командатури. То је био знак да морају да побегну, па су отишли у дуго припремано склониште изнад канцеларије Аниног оца Ота Франка, заједно са породицом пријатеља – у само 25 квадратних метара живело је осам особа.

Четвртог августа 1944. године, на дојаву да се у кући налазе скривене јеврејске породице, нацисти су упали у склониште. Настао је хаос: родитељи су одвојени од деце и одведени у Аушвиц, а Ана и њена сестра у логор Берген-Белзен. Нацисти су однели накит, не обраћајући пажњу на књигу исписану дечијим рукописом. Био је то Анин дневник, писан током две године заточеништва у склоништу, који је касније сачувала Мијет Гиз, секретарица њеног оца. Последња белешка у дневнику је записана 1. августа 1944, три дана пред страдање. Ана је умрла у 15. години од тифуса, само неколико дана пре ослобађања логора.

(/slika2)Месец дана после проглашења победе над фашизмом, у својој предратној канцеларији се појавио Ото Франк, једини преживели од целе породице, а секретарица му је дала дневник. Дневник Ане Франк први пут је објављен 1947. године под насловом „Весела осмочлана кућа”, како је Ана звала склониште. Рукопис је покренуо истрагу коју је повео Холандски институт за ратну документацију у настојању да се утврди ко је издао породицу Франк. Осумњичени су били Карл Силбебауер, полицајац који их је ухапсио, и Вилијем ван Марен, трговачки помоћник у радњи Ота Франка, кога је Ана поменула у дневнику јер је он знао за склониште а ни њен отац није био сигуран у његову лојалност. Питање издаје је остало отворено. Склониште је постало музеј, а Ото Франк је основао Фондацију против расне дискриминације, фашизма и угњетавања која је понела име његове кћери.

У међувремену, бивши гестаповац Ернест Румер покренуо је шокантни судски процес у којем је оптужио Ота Франка да је дневник фалсификована прича, приписана девојчици, а да он жели да заради на несрећи своје породице. Тај судски процес је уздрмао свет, поготову што је одложен „због смрти аутора” (Ане Франк)…

Међутим, о томе се све мање говорило, а у једном од последњих интервјуа, августа 1980. године, Ото Франк је изјавио:

– Дуго сам мислио да се неко од оних који су знали за нашу тајну несвесно излануо. Ништа није доказано. Остало је записано да смо продати за неких 12 долара.

-----------------------------------------------------------

Мемет награђен Пулицеровом наградом

Мемет (61) је добио Пулицерову награду за драму „Гленери Глен Рос” (1984), која је 1992. године преточена у филм са Ал Паћином у главној улози за коју је ова глумачка легенда награђена Оскаром. Мемет је и аутор сценарија за филмове „Недодирљиви”, „Поштар увек звони два пута”, „Опасне игре” и „Хофа” и популарних драма „Чикашке перверзије”, „Амерички буфало” и „Живот у позоришту”.

Иван Аранђеловић