Тајван спрема независност

Тајвански председник Чен Шуибјан, који се већ дуже време залаже за независност Тајвана, позвао је бираче да у марту идуће године изађу на "референдум о уласку (од Кине издвојеног острва) у УН". Референдум би требало да омогући Тајвану да, пошто се одрекне имена "Република Кина", као "нова суверена држава Тајван" затражи пријем у светску организацију.

Потез је у Пекингу упалио црвена светла и кинеска влада је одмах ступила у дипломатску акцију како ниједна од више од 160 земаља, с којима НР Кина одржава дипломатске односе, не би евентуално подржала овакву оријентацију Тајвана. Пекинг при том истиче: "На свету постоји само једна Кина, а Тајван је њен неотуђиви део". И као што не могу постојати две Кине, не може постојати ни "Кина и по", што би било стање у коме би Тајван, макар и без кинеског имена, али са кинеским живљем, изигравао неку нову државу. То Кина неће допустити, макар и силом морала да спречи пут Тајвана у независност, стално се истиче у Пекингу, иако се у први план ставља уједињење земље мирним путем.

Чека се потез Ватикана

Чен је у јулу писао генералном секретару УН Бан Ки-Муну, тражећи да се на дневни ред заседања Генералне скупштине УН у идућој години стави "предлог о пријему Тајвана" у светску организацију. Пре тога он је - "са чековном књижицом на столу", како се примећује у Пекингу - сазвао "тајванско-латиноамерички самит", коме су присуствовали лидери пет-шест сиромашних земаља Средње Америке које још одржавају односе са Тајваном. Половином августа неколико таквих земаља затражило је од председника Генералне скупштине Срђана Керима да на дневни ред стави предлог "за пријем Тајвана у УН".

Са "Републиком Кином" односе сада одржавају само 23 земље, међу којима је најутицајнији Ватикан. Како се очекује да Пекинг и Ватикан ускоро, након вишегодишњих преговора, обнове дипломатске односе, Тајван стрепи да ће пример Свете столице обавезно следити све остале, досад неодлучне, католичке земље.

Иначе, земље које одржавају односе с Тајваном су углавном из Латинске Америке, Африке и Океаније. Половина њих једва да је позната ван свог ужег окружења. То су: Тувалу, Свазиленд, Панама, Парагвај, Гамбија, Хаити, Маршалска Острва, Кирибати, Сент Китс енд Невис, Сао Томе и Принсипе, Малави, Сент Лусија, Салвадор, Хондурас, Никарагва, Гватемала, Доминиканска Република, Буркина Фасо, Палау, Науру, Соломонска Острва и Белизе. (На овом списку се једно време налазила и Македонија).

У међувремену, Пекинг је усмерио пажњу не само на Тајван, него и на САД, без којих - подозрева се с разлогом - Чен Шуибјан тешко да би могао да се упусти у рискантни посао. Он зна да би на његову молбу, ако би неким чудом дошла до Савета безбедности УН, Кина ставила вето. А уз Кину би - већ је наговештено из Москве, Лондона и Париза - стале сталне чланице Савета безбедности, Русија, Британија и Француска.

Америка је, судећи по понашању Америчког института на Тајвану - који заправо надомешта непостојећу амбасаду САД у Тајпеху - досад настојала да благо одврати Чен Шуибјана од организовања референдума. Али, како је он остао упоран (можда и због постојања двоструког колосека дуж којег се одвијају кинеско-амерички односи), Америка се потом залагала за игнорисање иницијативе, у уверењу да ће слаб одзив бирача - испод 50 одсто - обезвредити и сам референдум.

Десило се, међутим, да је тајванско питање "упало" у изненадну инцидентарну ситуацију на релацији Пекинг - Вашингтон, која је тешко повредила Кинезе.

Почетком новембра Кину је посетио нови амерички министар одбране Роберт Гејтс. За разлику од свог претходника Доналда Рамсфелда, који је стрепео од "кинеске опасности", Гејтс је рекао да Кину не види као непријатеља. Изгледало је да ће црвени телефон између Беле куће и Џунгнанхаја нормално функционисати. Али, Гејтс је прећутао у Пекингу да ће САД, одмах по његовом повратку у Вашингтон, продати Тајвану нове количине оружја. Некако у исто време и председник Буш се састао са далај ламом који у егзилу ради на разбијању јединства Кине. Кинези су узвратили одмаздом: у последњем тренутку су отказали гостопримство у Хонгконгу носачу авиона "Кити хок" на амерички традиционални празник, Дан захвалности.

Изгледа да је то имало ефекта. После дужег оклевања, Вашингтон је одлучио да не погоршава односе и да је боље да ствари изглади тако што ће прекорити Чен Шуибјана. Кондолиза Рајс је потом изјавила да је одржавање тајванског "референдума о уласку у УН провокативна политика која непотребно јача напетост преко Тајванског мореуза, а не обећава праву корист народу Тајвана на међународној сцени".

После тога председник Буш је телефонирао председнику Ху Ђинтаоу. Рекао му је да ће се САД доследно придржавати "политике једне Кине" и да ће "наставити да сарађује с Кином око тајванског питања". Ху је узвратио оценом да Кина и САД имају "заједничке стратешке интересе да спрече независност Тајвана и очувају мир и стабилност дуж Тајванског мореуза".

Тако је спор пригушен. Истина, Чен ни после тога није одустао од референдума. Али је спречена отворена и бескорисна свађа између Пекинга и Вашингтона, а Кина је остала под утиском да је придобила Америку на своју страну. Бар до следеће продаје оружја Тајвану.