Старе куке

Волите ли Џојса? Причу „Мртви”? Џон Хјустон је снимио свој последњи филм по њој. Једна стара песма, случајно отпевана на некој забави, учини да успомене изроне из заборава. Фини, ушушкани живот лепе Грете одједном се распадне. Испостави се, наиме, да су брак, муж, живот који живи и благостање у којем се налази заправо само неуспешна замена за несрећну адолесцентну љубав. Све се сруши и добије друго значење.

Онима који су били млади 1969. године, и волели рок музику, може се десити слична ствар док слушају албум „Live From Madison Square Garden”. На њему је забележен прошлогодишњи наступ Ерика Клептона и Стива Винвуда у легендарној њујоршкој дворани. Старе песме, и успомене са којима су повезане, врло лако могу да постану фон на којем ће се исцртати контуре испразних живота који се воде.

Клептон и Винвуд су „старе куке”. Ко је служио кадар у ЈНА зна о чему је реч. Ради се о старим, искусним војницима који су прошли сито и решето, Сцилу и Харибду. Ерик и Стив су управо то – стари рокенрол ратници. Свака нота са овог албума сведочи о њиховом искуству, знању, пасији, разумевању посла којим се баве, како у музичком, занатском смислу, тако и у оном другом митолошком, (мета)комуникацијском ако хоћете. Песме су шифре које се декодирају иза лица „слушача” и мењају поредак ствари у том простору.

Путеви легендарних музичара су се први пут укрстили крајем шездесетих година прошлог века. Са Џинџером Бејкером и Риком Гречом основали су прву супергрупу „Blind Faith”. На албуму „Live From...” налазе се четири песме са јединог албума тог бенда. Винвудова „Can’t Find My Way Home”, која и овде звучи савршено, у међувремену је стекла репутацију једне од најлепших песама у рок музици.

Остатак репертоара чине класични блуз и рок бројеви. Ту су четири нумере које је Винвуд свирао са својим бендом „Traffic”, три песме које потписује Џеј Џеј Кејл, међу којима и култна „Cocaine”, неколико блуз стандарда у којима Клептон свира и пева како одавно није радио. Две песме Џимија Хендрикса – „Voodoo Chile” и „Little Wing”, те нумера Бадија Мајлса „Them Changes”, пријатна су репертоарска изненађења. Шеснаестоминутна верзија „Voodoo Chile” функционише као чаробна дуга чији је један крај у временима пре 40 година, а други на овом феноменалном албуму. Док је слушате стиче се утисак да време тече уназад, да некадашњи утопијски фантазми постају стварност.

Диск је опремљен на начин који сугерише прошла времена. Омот личи на плакате за рок концерте из доба „Лета љубави” и хипи ере. Извођачка виртуозност је у првом плану. Давно заборављена формула тзв. суперсешна одређује музичка збивања. Албум „Live From Madison Square Garden” је носталгична диверзија. Кад експлодира у ушима, не промени се само доживљај актуелне рокерске продукције. Много важније ствари више не буду исте.