Влада на гасној платформи

Платформа за наставак преговора са Русима о сарадњи у области нафте и гаса коју је јуче усвојила влада Србије може, али и не мора да значи да је потписивање међудржавног споразума који би гарантовао пролазак гасовода "Јужни поток" преко Србије сасвим известан. Да ли ће, дакле, Србија прихватити руску понуду која осим градње гасовода подразумева и модернизацију НИС-а, као и завршетак подземног складишта Банатски Двор зависиће од тока преговора који се настављају наредних дана.

Од тога шта се руска и српска страна буду договориле после Нове године зависиће и да ли ће се Борис Тадић, председник Србије, и Војислав Коштуница, премијер, 18. јануара сусрести са Владимиром Путином у Бугарској, где би Грчка и Бугарска са Русијом требало да потпишу споразум о градњи "Јужног потока".

Платформа, како појашњава извор "Политике", близак преговарачком тиму, не значи ништа друго него да је Србија прихватила да даље разговара са Гаспромом. Дакле, могла је да одбије да то учини и да све изгуби без покушаја да обезбеди енергетску сигурност за Србију, што је у овом часу најважније, или да потпише платформу и тиме да зелено светло руској страни да је заинтересована за овај велики пројекат.

У платформи су практично садржани предлози о томе колики би требало да буде капацитет гасовода, детаљи везани за српски удео у власништву "Јужног потока" од чега ће највише зависити и приходи Србије по основу транзитне таксе. Србија ће инсистирати да њен удео не буде мањи од 49 одсто, тврди исти извор и додаје да је овај документ и полазна основа за договор о томе како званични Београд да обавеже Гаспромњефт да у случају преузимања већинског пакета НИС-а обавезе из уговора изврши на време.

Александар Поповић, министар рударства и енергетике, изјавио је тим поводом, да је Влада Србије на данашњој седници размотрила предлог Споразума о сарадњи у области нафтне и гасне привреде са Руском Федерацијом и усвојила платформу за даље преговоре око споразума. У платформи су наведена сва питања која је неопходно размотрити у преговорима о овом комплексном и важном споразуму.

Према речима Поповића, национални интерес Србије, као и сваке друге земље, јесте да обезбеди енергетску сигурност, односно, сигурно и поуздано снабдевање енергентима становништва и привреде. Због тога, као и чињенице да Руска Федерација подмирује више од  90 одсто српских потреба за гасом, као и да је највећа количина нафте на српском тржишту руског порекла, природно је да је овај споразум од изузетне важности за Србију.

Оно што у овом часу Србији може направити додатни проблем да издејствује тих 49 одсто власништва над гасоводом који би прешао преко територије наше земље јесте чињеница да је Гаспром власник 75 одсто српско-руске фирме Југоросгас, ћерке фирме Гаспрома, преко које ће Руси покушати да одраде овај посао.

Оснивање Југоросгаса је 1996. године аминовала тадашња савезна влада. Приликом оснивања 50 одсто власништва имао је Гаспром, а осталих 50 делили су НИС, Сартид, Прогрес – Београд, Прогресгас трејдинг, Беобанка...

Пре годину и по дана Гаспром је преко ноћи на Скупштини акционара Југоросгаса договорио куповину 23 одсто власништва које се налазило у рукама Прогреса и Прогресгас трејдинга и тиме практично постао већински власник. Данас од исте ове фирме Србија купује гас који наша земља уговора са Гасекспортом и за то плаћа разлику у цени?

Цела ствар око поверавања посла Југоросгасу не би била спорна да је до данас установљено на који је то начин Гаспром постао већински власник Југоросгаса, а не Нафтна индустрија Србије која је остала кратких рукава, иако је један од разлога оснивања Југоросгаса био управо да српска страна временом откупи већински део и добије ексклузивно право на градњу јужног крака гасовода Ниш – Димитровград.

Да је ситуација овде чиста Србијагас би данас са Гаспромом имала по 50 одсто власништва у Југоросгасу. Управо ће због тога ово бити једно од шкакљивијих питања којим ће се владина радна група формирана да проучи нацрт споразума бавити наредних дана.