Смрт Едварда Кенедија - гашење једне епохе

ВАШИНГТОН – Едвард Кенеди, последњи стуб политички моћне и контроверзне америчке породице која не престаје да интригира јавност већ деценијама, умро је изгубивши последњу битку - са тумором на мозгу.

Смрћу 77-огодишњег Едварда Кенедија, нестала је и последња права икона америчке политичке династије која је на сцену ступила 1960-их.

И мада још много Кенедијевих данас улази на политичку сцену, а многи прогнозирају да ће стег породичног имена у Вашигнтону преузети нека жена Кенедијевих, извесно је да се једна епоха ове породице гаси. Можда она обележена трагедијама.

Мада је Едвард Кенеди - један од сенатора са најдужим стажом у историји - подлегао болести, његова смрт покренула је поново приче о „злој судбини” Кенедијевих, тим пре што је недавно умрла и Јунис Кенеди, сенаторова сестра.

Када је све почело, пре стотинак година браком Роуз Фицџералд и Џозефа Кенедија који су изродили деветоро деце, ништа није упућивало да ће породица постати једна од најлегендарнијих у САД.

Џозеф је био врло вешт контроверзан бизнисмен. Стекао је огромно богатство банкарским трансакцијама, у филмској индустрији, трговини некретнинама, али и шверцом алкохола у време прохибиције 1920-их година.

Припадност високим круговима у Вашингтону (на основу богатства) и финансијска помоћ Френклину Д. Рузвелту у кампањи за председника 1932, одвела је Џозефа у Лондон као амбасадора.

Иако очаран политиком, није се показао вичан - одабрао је погрешну страну пред Други светски рат, наиме, исказао је симпатије према нацистичкој Немачкој. Своје политичке амбиције пренео је од тада на сина Џоа, пилота, спремајући га за Белу кућу. Као маринац, Џо је, међутим, погинуо 1944. у бици у Нормандији.

И тако је, кажу, и почела сага о трагедијама Кенедијевих, о њиховој слави и богатству, амбициозним младостима упорно прекиданим смрћу... Чланови династије наслеђивали су милионе, име, харизму, шарм и злу коб.

Млађи брат Џоа, такође маринац, Џон, умало је доживео исту судбину у борбама против јапанске морнарице на Пацифику, али се пливањем спасао из потпољеног чамца, да би уследиле медаље и највиша признања за храброст, али и тешка повреда кичме.

Пар година касније (1948), једна од сестара - Кетлин, погинула је у авионској несрећи. Друга, најлепша из клана али и помало ретардирана - Роузмери, подвргнута је тада новој, и како се показало, за њу фаталној методи лечења, лоботомији.

Али, Кенедијеви тада још нису били оно што ће постати почетком 1960-их, када је „братски тролист” на велика врата ушао у политички врх земље: Џон је изабран за председника САД, Роберт му је био десна рука као министар правде, а млађи Едвард, познатији као Тед, заузео је Џоново место у Сенату (које није напустио до смрти).

Улазак на велика вашингтонска врата, отворио је широм и врата трагедијама које су почеле да се нижу. Симбол младости, нове Америке и новог света, председник Џон Фицџералд Кенеди је убијен у Даласу 1963. Само пет година касније, намерен да настави породични завет и поново Кенедијеве уведе у Белу кућу, убијен је Роберт.

Годину дана касније, судбина је запретила и Едварду, али се из аутомобилске несреће на острву Чапакидик он спасао а страдала је његова секретарица. Тада је, кажу многи, једини преживели од браће схватио „поруку судбине” и одустао од амбиција да заседне у Белој кући. Али не и да прекине политички анганжман.

Едвардово одустајање од политичког врха није зауставило трагичну спиралу - најпре је његов син, као тинејџер оболео од рака и ампутирана му је нога. Његов нећак, Дејвид, Робертов син, предозирао се у 28. години, а старији Мајкл, погинуо је на скијању у Аспену, ударивши у дрво.

Онда је Џон јуниор (син убијеног председника Џона), скупа са супругом Кетлин и њеном сестром, погинуо срушивши се авионом којим је сам пилотирао, у океан.

Уз трагедије, Кенедијеве су пратили бројни прави и измишљени скандали, пуни дроге, алкохола, прељуба, мистерија. За многе је била задужена некад обожавана а онда несхваћена Џонова удовица, Жаклина.

Ни дан данас није потпуно подигнут вео са судбине још једне америчке иконе, Мерилин Монро, за чију се смрт директно или индиректно криве Кенедијеви (Џон и Роберт, као њени вероватни љубавници).

Упркос свему, Кенедијеви се сматрају породицом која је најоданије и најбескомпромисније служила америчком друштву. Богати, образовани, лепи, доследно су се борили за оно у шта су веровали без обзира на противљења чак и сопственим партијским (демократе), црквеним или друштвеним круговима.

Били су сви редом - а Едвард највише од свих - борци за иста права на образовање и здравствену заштиту за све Американце, а пре свега против расне сегрегације.

Занимљиво је да Кенедијеви никада нису тражили ни привилегије због учињеног ни сажаљење због трагедија. Њихова прича је, како они сами верују, прича о успеху, не о трагедији.

Тако је и Едвард Кенеди, навела је његова породица у саопштењу о смрти, веровао да „најбољи дани тек долазе”.