Мини Бејрут

Сукоби у насељу Брђани у северном делу Косовске Митровице се настављају. Протекле недеље Мисија Еулекса осудила је сукоб Срба и Албанаца а њихова полиција је интервенисала како би спречила даље ескалације насиља. Мисија је позвала обе стране на уздржаност јер решење проблема зависи и од српске и од албанске стране и мора бити постигнуто преговорима и дијалогом.

И крајем априла полиција Еулекса и Кфор су у два наврата сузавцем и шок бомбама растеривали Србе који су протестовали због обнове албанских кућа у Брђанима. Косовски Албанци су 25. априла започели обнову кућа у Брђану, иза такозване жуте линије за коју Срби тврде да припада северном делу Митровице. Крајем прошле године у сукобу, који је ескалирао у насељу Брђани, повређено је петоро Срба. Туча између Срба и Албанаца избила је када је неколико Албанаца у пратњи Кфора дошло у овај део града желећи да почне обнову својих кућа које су страдале током сукоба 1999. године.

Тим Џуда, британски аналитичар, поводом последњих сукоба, на радију Слободна Европа је оценио да стање на северу Косова већ десет година представља „замрзнути сукоб” и да има мало шанси за потпуну интеграцију тог подручја у систем косовске власти. Он очекује да ће развој догађаја на северу Косова бити мање-више исти као што је сада.

Миливоје Михајловић, директор владине Канцеларије са сарадњу с медијима, каже да се тензија држи на линији разграничења и да је то за сада сукоб ниског интензитета. „Сукоб је на политичком нивоу а настао је због обнављања албанских кућа.

Они су дошли с машинама и новцем које Срби немају и то их иритира. Срби имају добар изговор за протесте, кажу да Албанци могу да се врате у северни део Косовске Митровице онда када они буду могли да се врате у јужни део. Проблем у Брђанима је сталан и постоји опасност од озбиљнијих протеста, где око 50.000 људи има проблем и то већ десет година. Ибар је у том сукобу и физичка и психолошка граница. Север Космета је као мини Бејрут. Сада је интензитет сукоба низак. Циљ Срба је да задрже своју територију, циљ Албанаца је да се освоји север како би Албанци могли да контролишу целу територију.”

Михајловић ипак не мисли да ови сукоби могу да прерасту у велике. „До компликација може да доведе и једна и друга страна, ако је то политички мотивисано. Може то да уради и неки локални функционер да би задржао власт. Али, нико никоме не може да ускрати право да реновира кућу. На Косову има много узурпираних кућа и њива и треба разумети и Албанце јер ни они немају куће. Места у покрајини су пренасељена. Важно је да Срби буду уздржани и да избегавају сукобе, треба да буду лукави и вешти, јер је ово нешто што ће да потраје.”

(/slika2)Зоран Драгишић, доцент Факултета безбедности, каже да су сукоби на северу Косова перманентно стање. „Албанцима се обнављају куће и Срби се буне јер се српске куће у албанским насељима не обнављају. Има могућности и да дође до већих сукоба. Најгори могући сценарио је ’косовска олуја’ – протеривање Срба и интегрисање северног дела Косова у уставни поредак такозваног независног Косова. Уколико би кренули на чишћење енклава не треба искључити ни интервенцију српске војске”, каже Драгишић.

Драгишић сценарио чишћења северног дела Косовске Митровице не само да сматра најгорим него и мало вероватним. „За овај сценарио Албанцима би биле потребне велике припреме и за то би се морало знати, то не би могло да се сакрије. Највероватнија је серија инцидената и сукоби ниског интензитета.”

(/slika3)Душан Јањић, координатор Форума за етничке односе, каже да су албански протести под контролом. „Демолирање возила Еулекса у Приштини је организовано.” Јањић каже и да су Албанци, ако српска страна направи грешку, спремни да се укључе, односно да грешку окрену у своју корист.

„Ако неке газде имају идеју да се селе у Београд то морају другачије да реше. Срби су тражили пет кућа и толико су добили. То је био миран излаз. Да су добили сто кућа не би имали коме да их доделе. Када сте толико храбри борите се сами а не увлачите војску и милицију у своје протесте.”

Јањић каже да би до већих сукоба могло да дође ако вође са севера испадну из контроле Београда. „Београд мора да пази, јер му неће веровати да то Срби самостално раде и да не би био у лошим односима са НАТО и ЕУ. Ако би се то догодило међународна заједница би заводила ред, а могуће је да би било избеглица у Србији. Албанци би могли да направе широке демонстрације, као у марту 2004. године, да нападају села и да створе неподношљиву политичко безбедносну ситуацију. Могли би и да исељавају мале српске енклаве јужно од Ибра. У том случају, међународна заједница би водила рачуна о владавини права, хапсила би организаторе и подигла степен приправности на највиши ниво.”