Психоделична џунгла

Каријера Кида Конга Пауерса је једна од најимпресивнијих у рок музици. Био је члан састава „The Gun Club”, „The Cramps” и „Nick Cave & The Bad Seeds”. Ретки су музичари са таквим педигреом. Увек је свирао „злу музику за рђаве људе”. Тако се некако и зове једна од култних плоча на којима је наступао – „Bad Music For Bad People” групе „The Cramps”. Још увек је веран том опредељењу. На новом албуму његовог актуелног бенда „Kid Congo & The Pink Monkey Birds” трешти зла музика.

Албум „Dracula Boots” је други који Кид Конго снима са том поставом. На репертоару је фриволни гаражни рок. Елементи тзв. треш естетике и рокерског субжанра познатог под именом ’сајкобили’ употпуњавају слику. Понуђене песме могле би да буду музички скор за неки филм Роџера Кормана о матурској вечери, адолесцентном сексу, бајкерским бандама и вампирима.

Психоделична џунгла, којом Кид Конго лута од почетка каријере, опет је поприште збивања. Музика је рудиментарна, примитивна и сирова. Кидова гитара доноси атмосферу кужних мочварних испарења, велеградске трулежи и задах опасног, забрањеног секса. Басиста Кики Солис и бубњар Рон Милер обезбеђују адекватан ритам. Преко тако конструисаног звука Кид Конго рецитује ласцивне текстове, гласом који као да долази са самог дна људске егзистенције. Да су се у најмрачнијим фазама сопствених живота Ајк Тарнер, Бо Дидли и Лу Рид одлучили да сниме заједничку плочу она би звучала као „Dracula Boots”.

Оригиналне нумере на овом албуму нису рок песме у уобичајеном значењу. Пре се ради о аморфним звучним творевинама које наговештавају бизарност збивања и гротескни карактер ликова који живе у велеградским клоакама. Нумера „La Llarona” би се могла наћи у неком новом филму Роберта Родригеза или Квентина Тарантина, док би „Rare As The Yeti” и LSCD добро функционисале као звучна завеса за документарац о одбаченим људима са градских плочника. Обрадом песме „I Find A Peanut”, из репертоара састава „Thee Midniters”, Кид Конго је платио дуг својим хиспано коренима. „Funky Fly” Боа Дидлија је ту као посвета човеку који је започео ову врсту музичке авантуре.

„Kid Congo & The Pink Monkey Birds” су свирали у Београду 27. новембра 2005. године. Неки су тада рекли да су „секс и град” у главним улогама у њиховој музици. После слушања албума „Dracula Boots”, чини се да је то тачна опсервација. За разлику од ТВ серије истог имена, збивања су измештена из фенси галерија и скупих ресторана у опасне градске четврти, међу измучене отпаднике којима је секс последње уточиште, а град једино скровиште. Сићи на дно људског постојања и погледати нагоре неки су поставили као артистички циљ. Шта се види из те рупе, може се наслутити слушајући Кида Конга и његов бенд.