Најбоље судије треба наградити

Вучко Мирчић, истражни судија Специјалног суда, један је од 11 чланова Високог савета судства који ће одлучивати о пријавама 5.200 кандидата који су конкурисали за општи избор 2.453 судије. Као један од шесторо судија – чланова првог сазива Високог савета судства тврди да ће Србија од првог дана наредне године имати много боље судство него данас.

„Радићу на томе да се објективно сагледа сваки судија који је конкурисао и да се донесе објективна одлука. Уз потпуно сређивање, не само персонално него и материјално, наше правосуђе може да се доведе на много виши ниво. За то је потребно потпуно јединство свих државних органа”, каже судија Мирчић.

Наш саговорник додаје да је потребно увести правилник који ће за неког судију рећи да је најбољи ако то показују његови резултати.

„Судије имају норме, али немају прописе о награђивању оних који заврше више посла од других. У Шпанији, када судија заврши већи број предмета од норме, он добија новчану награду за то, на пример 20 одсто увећану плату. То би требало да се уведе и код нас. Веома је важно да се људи уваже, да се најбољим судијама званично призна да су најбољи”, истиче судија Мирчић.

У дугогодишњој каријери судија Мирчић био је тај који је крчио пут и стварао праксу за многе новине у нашем правосуђу. Он је донео прву одлуку о заштити сведока. Било је то у случају ратног злочина у Сјеверину, када није постојао закон који је прецизно регулисао начин на који се држава може бринути о безбедности угрожене особе. Примењене су одредбе које су само једном реченицом уопштено предвиђале могућност заштите. Судија Мирчић водио је истрагу убиства премијера Зорана Ђинђића и био први који је саслушавао сведоке сараднике, када је нови закон ступио на снагу. Сада је члан првог сазива новог државног органа, који треба да спроведе кадровску реформу читавог нашег судства.

Мирчић каже да верује да ће увођење тужилачке истраге доста убрзати процедуру истражног поступка, али да неће бити занемарена улога истражног судије. Суд ће опет одлучивати о значајним стварима, поготово о посебним мерама, као што је тајно прислушкивање, о притвору и о јемству.

„Параноично се размишља о томе да у Србији свако може да се прислушкује. Не прислушкују се сви и не прислушкује се нико без јаког разлога. Никада не одобравамо прислушкивање без чврстих материјала од полиције. Нико ко не врши кривична дела не мора да се плаши да га неко прислушкује. Постоје информације које нису за јавност. Цурење разних службених тајни некад се граничи са узнемирењем јавности. Ниво безбедносне културе у Србији требало би подићи због заштите државе и народа”, објашњава наш саговорник.

Закон, подсећа судија, предвиђа да оне особе, које су биле прислушкиване, а против њих се не покрене кривични поступак, морају да буду обавештене да су биле „на мерама”. Од тог правила се не одступа.

Према речима судије Мирчића, Србија је по свом положају веома погодна за транснационални криминал.

„То се највише односи на шверц дроге и кријумчарење људи. Ми смо имали неколико предмета који су завршени уз помоћ међународне сарадње између суседних земаља. Европска конвенција пружа доста основа за најширу сарадњу али у пракси то не функционише увек добро. Потребно је побољшати и убрзати међународну сарадњу и размену доказа да би међународни криминал био сузбијен”, каже Мирчић.

-----------------------------------------------------------

Уштедео држави двогодишњу плату

За девет година рада у Окружном суду од 1994. до 2003. године, судија Вучко Мирчић завршио је 737 истрага, што је за 121 предмет више од норме. Тиме је уштедео држави двогодишњу плату једног судије. У Специјалном суду, од 2003. до 2009. године судија Мирчић спровео је истраге против скоро 600 окривљених, односно у просеку по 100 окривљених годишње или по пет просечно бројних криминалних група.