Опо­зи­ци­ја спре­ма вла­ду

На­кон што је Де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ја­па­на (ДПЈ) оства­ри­ла исто­риј­ску по­бе­ду на не­дељ­ним пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма пре­ки­нув­ши та­ко по­лу­ве­ков­ну вла­да­ви­ну кон­зер­ва­тив­не Ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ске пар­ти­је (ЛДП) Ју­кио Ха­то­ја­ма, до­ју­че­ра­шњи опо­зи­ци­о­нар и бу­ду­ћи пре­ми­јер, за­по­чео је при­пре­ме за фор­ми­ра­ње но­ве ја­пан­ске вла­де, ко­ја би тре­ба­ло да сту­пи на ду­жност по­ло­ви­ном сеп­тем­бра.

Из­бор­на ко­ми­си­ја са­оп­шти­ла је да је на би­ра­ли­шта у Ја­па­ну иза­шло 69 од­сто гра­ђа­на са пра­вом гла­са, нај­ви­ше у по­след­њих 13 го­ди­на. Де­мо­кра­те су осво­ји­ле 308, док ће ли­бе­рал-де­мо­кра­те има­ти 119 по­сла­нич­ких ман­да­та у Пред­став­нич­ком до­му са 480 ме­ста, чи­ме су две стран­ке за­ме­ни­ле ме­ста у од­но­су на ре­зул­тат по­стиг­нут на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма 2005. го­ди­не.

У но­вом са­зи­ву до­њег до­ма, ко­ји мо­же са­мо­стал­но да усва­ја за­ко­не дво­тре­ћин­ском ве­ћи­ном, 143 пред­став­ни­ка ДПЈ пр­ви пут ће се­сти у по­сла­нич­ке клу­пе, уз ре­кор­дан број же­на – 54. Са дру­ге стра­не, ово је нај­го­ри из­бор­ни ре­зул­тат за ЛДП од 1955. го­ди­не, а бив­ши пре­ми­јер Та­ро Асо је при­знао по­раз и по­твр­дио да као во­ђа стран­ке осе­ћа од­го­вор­ност и да ће под­не­ти остав­ку. „Не пла­ни­рам да се опет кан­ди­ду­јем за пред­сед­ни­ка стран­ке”, ре­као је он и до­дао да „пар­ти­ја тре­ба да се под­мла­ди”.

Ха­то­ја­ма је ју­че одр­жао са­стан­ке са стра­нач­ким вр­хом ДПЈ и пред­став­ни­ци­ма дру­гих стра­на­ка, али ни­је же­лео да го­во­ри о мо­гу­ћим ка­дров­ским ре­ше­њи­ма у но­вом ка­би­не­ту, све док пар­ла­мент не бу­де одо­брио ње­го­ву кан­ди­да­ту­ру за пре­ми­је­ра 16. сеп­тем­бра.

Као је­дан од зна­чај­них при­о­ри­те­та бу­ду­ће вла­де на­ја­вље­но је огра­ни­ча­ва­ње ути­ца­ја моћ­не др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­је, пи­ше „Вол­стрит џор­нал”. Та­ко су, на при­мер, по­моћ­ни­ци ми­ни­ста­ра че­сто моћ­ни­ји од њи­хо­вих „ше­фо­ва”, а не­ка­да­шњи ви­со­ки ка­дро­ви не­рет­ко ко­ри­сте сте­че­ни по­ли­тич­ки углед за „на­ме­шта­ње” по­сло­ва и пру­жа­ње услу­га по­слов­ном сек­то­ру. Пред­ви­ђе­но је осни­ва­ње би­роа за на­ци­о­нал­ну стра­те­ги­ју ко­ји ће ра­ди­ти са ми­ни­стар­стви­ма на фор­му­ли­са­њу бу­џе­та, ко­ор­ди­на­ци­ји и по­ди­за­њу тран­спа­рент­но­сти, а 100 за­ко­но­да­ва­ца ће кон­тро­ли­са­ти рад 360.000 ја­пан­ских др­жав­них слу­жбе­ни­ка.

У ре­а­го­ва­њи­ма из све­та по­во­дом из­бо­ра углав­ном се из­ра­жа­ва спрем­ност на на­ста­вак до­брих од­но­са и са­рад­ње са Ја­па­ном. Пред­сед­ник Ју­жне Ко­ре­је Ли Мјунг Бак че­сти­тао је Ха­то­ја­ми на по­бе­ди из­ра­зив­ши оче­ки­ва­ња да ће „Ја­пан и Ко­ре­ја ра­ди­ти на уна­пре­ђи­ва­њу би­ла­те­рал­них од­но­са пре­ма зре­лом парт­нер­ству”.

Пре­ми­јер Аустра­ли­је Ке­вин Рад из­ја­вио је да је реч о „нај­зна­чај­ни­јем до­га­ђа­ју у ја­пан­ској уну­тра­шњој по­ли­ти­ци” и да ће „би­ти на­ста­вљен раз­вој на­ших од­но­са”. Не­што оштри­ја по­ру­ка сти­гла је из Се­вер­не Ко­ре­је, ко­ја је за­тра­жи­ла од Ја­па­на да се из­ви­ни због при­мо­ра­ва­ња та­мо­шњих же­на на рад у бор­де­ли­ма то­ком ја­пан­ске ко­ло­ни­јал­не вла­да­ви­не у Ко­ре­ји 1910–1945.

„Ја­пан не­дво­сми­сле­но тре­ба да рас­ки­не са сво­јом злом про­шло­шћу уко­ли­ко же­ли да стек­не по­што­ва­ње дру­гих др­жа­ва”, на­во­ди се у ко­мен­та­ру се­вер­но­ко­реј­ског ко­му­ни­стич­ког гла­си­ла „Ро­донг си­мун”.

Кон­стан­тин Ко­са­чев, пред­се­да­ва­ју­ћи до­њег до­ма ру­ске Ду­ме, ре­као је да је „Ха­то­ја­ма флек­си­бил­ни­ји и бо­ље ин­фор­ми­сан од ње­го­вих прет­ход­ни­ка о укуп­ном кон­тек­сту ру­ско-ја­пан­ских од­но­са”, али да пут пре­ма да­љем уна­пре­ђи­ва­њу од­но­са за­ви­си од раз­ре­ша­ва­ња те­ри­то­ри­јал­ног спо­ра из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља, пре­но­си АФП. Ки­на је са­оп­шти­ла да је спрем­на да са­ра­ђу­је са но­вом ја­пан­ском вла­дом. „Ки­на и Ја­пан су ва­жни су­се­ди. Спрем­ни смо да ра­ди­мо са Ја­па­ном на ја­ча­њу би­ла­те­рал­не са­рад­ње”, из­ја­вио је порт­па­рол ки­не­ског ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва.

Нај­ви­ше па­жње при­вла­чи ре­а­го­ва­ње Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва, ко­је ни­су пре­ви­ше за­бри­ну­те због на­ја­ва ДПЈ да ће Ја­пан пре­и­спи­та­ти од­но­се са том др­жа­вом, у прав­цу „рав­но­прав­ног парт­нер­ства”. У са­оп­ште­њу из Бе­ле ку­ће из­ра­жа­ва се уве­ре­ње да ће „под но­вом вла­дом си­гур­но би­ти на­ста­вље­но ја­ча­ње ја­пан­ско-аме­рич­ког са­ве­зни­штва и бли­ска са­рад­ња две­ју др­жа­ва”, и да ће „пред­сед­ник Оба­ма те­сно са­ра­ђи­ва­ти са ја­пан­ским пре­ми­је­ром на ши­ро­ком по­љу гло­бал­них, ре­ги­о­нал­них и би­ла­те­рал­них пи­та­ња”, пи­ше „Њу­јорк тајмс”.

Ана­ли­ти­ча­ри се сла­жу да ће Ја­пан оста­ти аме­рич­ки са­ве­зник, али да ће ово­га пу­та ја­пан­ска вла­да мо­ра­ти ви­ше да обра­ти па­жњу на до­ма­ће јав­но мње­ње. „До­ћи ће крај ви­ше­де­це­ниј­ском оби­ча­ју, ко­ји је на­ла­гао да се Ја­пан ни­кад не про­ти­ви САД”, сма­тра ис­тра­жи­вач са Уни­вер­зи­те­та Стан­форд Да­ни­јел Снај­дер.