Дивља градња до последњег дана

Најаве да ће прекјуче усвојени Закон о уређењу простора и изградњи преокренути лошу праксу у грађевини тек треба да се докажу. Његов први ефекат, који траје већ два месеца, јесте још више зграда започетих без дозволе. Упркос недавном упозорењу Оливера Дулића, министра просторног планирања, да ће шансу за легализацију имати објекти завршени а не само започети до дана ступања закона на снагу, општински инспектори у Београду су и пред гласање у Народној скупштини наилазили на нова бесправна градилишта. Многи „домаћини” вероватно нису ни чули ту Дулићеву изјаву од пре неколико дана, када је дивља градња већ недељама бујала после одлуке да, противно првобитном нацрту закона, буде омогућена легализација и објеката дигнутих после 13. маја 2003. године. Нешто раније, пре десетак дана, Дулић је такође помало закаснело саветовао грађане да не почињу сада градњу без дозволе јер ће тако платити више него да зидају по закону. И они који су га чули изгледа да нису веровали, присећајући се како је до сада легализација увек празнила џепове мање него поштовање закона.

– Нисмо приметили да је после изјава министра опао број нелегалних градилишта, којих има око 30 одсто више него прошле године у ово доба. Наши људи ових дана наизглед немају ни више ни мање посла у поређењу с последња два месеца – рекао је Бранко Радоман, руководилац одељења за грађевинску инспекцију и извршење општине Чукарица, једног од крајева града у којима има највише дивљих зграда.

Градска управа најављивала је да ће по усвајању закона инспектори, мада су прозвани као највећи кривци што дивља градња није сасечена, бити још заузетији јер ће морати да потпуно зауставе зидање без папира или супротно урбанистичким условима. Да би ово, после неуспелих покушаја из 2003. и 2006. године, била заиста последња рунда легализације, најављена је и контрола рада пројектантских бироа, неопходна зато што су многе архитекте припремале један званични пројекат за надлежне и други, прави, по којем ће инвеститор радити ван граница које му поставља дозвола. Када ће та контрола доћи на ред, не зна се, кажу у Секретаријату за урбанизам и грађевину.

Док је на локалним самоуправама да се постарају да нелегална градња убудуће буде ефикасно спречавана, министарство има још посла око закона. Многа питања о његовој примени у специфичним случајевима добиће одговор тек у уредбама и правилницима. Међу првима ће бити донесен правилник о легализацији државних објеката без дозволе. Подаци о томе колико таквих објеката постоји нису сакупљени, рекла је Александра Дамњановић-Петровић, помоћник министра.

Ван правилника свакако ће остати ситуација коју је немогуће правно прописати. Дулић је изричито рекао да ће се рушити сваки објекат који не добије дозволу, али је и признао да би држави било тешко да уклони цела дивља насеља. То вероватно значи да би било довољно да већина житеља неког од многобројних дивљих насеља не скупи паре за легализацију или чак да се договори да то не раде, па да ипак имају шансе да им остану и паре и бесправни домови.

Још већу муку би онда министарству могло приредити дивље насеље у некој од зона где ниједан незаконит објекат не може бити легализован. Такво насеље, смештено у зони водоизворишта, постоји на Чукарици код Обреновачког пута, каже Радоман.

Пријаве за легализацију могуће је подносити у наредних шест месеци. Ако локалне самоуправе буду одлучивале о тим захтевима досадашњим темпом, којим су, на пример, београдске власти до сада решиле само око пет одсто пријава, потрајаће док не сазнамо шта ће се догодити милиону незаконитих здања широм Србије, од којих је око 300.000 само у главном граду.