Инвестициона очекивања

На недавном пи-ар вику, једно од гласовитијих имена из тог света односа са јавношћу, усред веома озбиљног излагања, упита слушаоце: "Да ли знате због чега девојке за једну ноћ своје услуге наплаћују – унапред?" У сали – тајац. Што од непријатности самог питања, што од неспремности да се у тој промени ритма одговори на ваљан начин. Наравно. Излагач је на ту смишљену провокацију, као у шаховској партији, имао одговарајући "ковертиран потез". Због тога, каже, што не не наплаћују доживљај, већ – очекивање. И сада ће неко упитати чему ова прича која би, судећи по наслову, требало да буде, превасходно, економске природе. Искрено говорећи, и "куповина љубави" на сат или ноћ није незанимљива економска тема, али је она овог пута само добар повод за овогодишња, као и будућа инвестициона очекивања на нашим просторима.

Ова година на измаку је показала да Србија, ипак, није "тигар на Балкану", каквом ју је видео дојучерашњи министар за економске везе са иностранством и садашњи саветник премијера Милан Париводић. Није ни близу Ирске, каквом ју је, такође, најављивао ексминистар финансија и тренутно први човек Министарства економије и регионалног развоја Млађан Динкић. Србија је ту где јесте – "на раскрсници европских путева", али за велике светске инвестиционе играче, ма како то било нелагодно признати, ипак, слепо црево.

О томе не треба само да сведоче овогодишња скромнија улагања од лањских 4,5 милијарди долара. Да се и не улази у расправу о томе шта нам је потребније – продаја уносних фирми, попут "Мобија 063", "Хемофарма", лиценце за новог оператера мобилне телефоније или гринфилд улагање – инвестиција "са ледине". Србија у привлачењу страних директних инвестиција у свету учествује са 0,344 одсто. По томе је била на 49. месту лане. Ове – ниже.

Јасно је. Мали смо. Дуго година били смо под санкцијама. И даље смо под свакојаким политичким трзавицама на међународном, али и домаћем терену. Али суштина није само у ономе шта нам се дешава, већ и у ономе шта шаљемо као поруку. Шта те светске парајлије, које код нас не доводи љубав, већ страст за профитом, могу у Србији да очекују. Колики профит, сигурност уложеног долара или ефикасност правног система? Да. Министри и политичари од струке рећи ће да су код нас најнижи порези, јевтина и квалификована радна снага, да смо на ободу ЕУ, где не владају строга корпоративна и друга правила, да ми још о екологији не водимо рачуна као други... Али, њих, као у инат – сва је прилика да је нека завера у питању – нема.

Иако имамо огромне, не само за европске прилике, готово најниже економске перформансе, од високе стопе незапослености до инфлације, ми се и даље бавимо собом. Статус Косова и Метохије је, без сваке сумње, питање над питањима, али оно, као и председнички или локални избори, не значи да се треба одрећи будућности и економског развоја, инвестиција, поготово страних, већег броја радних места, вишег стандарда...

То је једна страна наше приче. Друга, ништа мање одлучна, мора бити умешно подгрејавање очекивања инвеститора. Као с почетка приче. Да их унапред плати у нади да смо и ми и он – направили добар посао.