Пансион у Специјалном суду

Затворски део зграде Специјалног суда у Устаничкој улици у Београду коначно је поново добио станаре. У реновиране ћелије у задњем и десном бочном делу зграде недавно је из Окружног затвора у Бачванској улици пребачено нешто мање од сто притвореника. Како "Политика" сазнаје, реч је о свим притвореним оптуженицима за ратне злочине, којих има око 40, а ту су и притвореници из предмета "стечајна мафија" и нешто више од 30 недавно ухапшених и окривљених у истрази против такозване "ђубретарске мафије".
Међу новим станарима затворских ћелија у згради Специјалног суда су сви оптужени за злочин на Овчари, затим за злочине у Ловасу, Зворнику и Сувој Реци, а ту су затим и бивши председник Трговинског суда у Београду Горан Кљајевић, бивша директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић и остали оптужени у случају "стечајне мафије" – Секула Пјевчевић, Немања Јоловић, Милинко Брашњовић и други.

Милорад Улемек и Звездан Јовановић, осуђени првостепено за убиство премијера Зорана Ђинђића, као и притвореници "земунског клана", и даље су у притвору Централног затвора у Бачванској улици. Овај затвор је већ дуже време пребукиран, па за најновију велику групу ухапшених буквално није било ниједног слободног кревета. Зато су старе ћелије у Устаничкој брзински реновиране.

Упућени кажу да се у задњем делу зграде Специјалног суда, на првом и другом спрату, већ увелико одвија прави затворски живот – оптужени примају посете својих адвоката, родбина им доноси пакете са храном, имају кућни ред и простор за шетњу.

Цео затворски блок је потпуно реновиран. Пре две и по године, када је екипа "Политике" посетила ћелије у згради Специјалног суда, оне су биле прилично руиниране, са старим решеткама и пропалим креветима на спрат. Зидови су били исписани разним именима, порукама типа "Судија, пусти ме кући" и стиховима међу којима се нашао и овај: "Сутра ћу смислити одличан план, само да прегурам још овај дан". Сада је све окречено, замењени су прозори, врата, решетке и намештај.

Неколико деценија у овој згради, саграђеној у облику правоугаоника, са двориштем и шеталиштем у средини, радили су Војни суд и Врховни војни суд, а у задњем делу зграде, према Улици Дели Радивоја, био је војни затвор. Године 2003. тадашњи министар одбране Борис Тадић предао је кључеве зграде тадашњем министру правде Владану Батићу и тако је ова зграда прешла у власништво правосудних органа Републике Србије. Ускоро је потпуно реновирана. У предњем и левом крилу смештен је такозвани Специјални суд односно одељења београдског Окружног суда за организовани криминал и ратне злочине, затим Специјално тужилаштво и Тужилаштво за ратне злочине. У задњем и десном крилу остао је стари затвор који је служио за кратак боравак притвореника по доласку из затвора у Бачванској до почетка суђења и у паузама суђења. И сада је један део ћелија остављен за ту потребу.

У затворски део зграде улази се из Устаничке улице, кроз велику тамнобраон капију са гвозденим шиљцима. Затим се пролази кроз наткривени службени паркинг и дугачак жути тунел, истим путем којим се оптужени доводе из ЦЗ-а на суђења.

Иако су у истој згради, запослени у суду и тужилаштвима нису имали никаквог контакта са затворским делом. Раздвајала су их велика сива метална врата чије су кључеве имали само затворски стражари. Ниједан судија Специјалног суда никада није крочио у тај део зграде, рекла је тада репортеру "Политике" судија Маја Ковачевић, портпарол суда. Тако је и сада. "Стражари нам оптужене доводе из притвора, а да ли их доводе из ове зграде или из Бачванске, ми немамо појма јер то није наша брига", каже она. Судије могу видети притворенике једино са прозора у ходницима када их стража изводи на једно од три шеталишта у унутрашњем дворишту.