Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пансион у Специјалном суду

Пансион у Специјалном суду
Некада су ћелије изгледале овако (Фото П. Павловић)

Затворски део зграде Специјалног суда у Устаничкој улици у Београду коначно је поново добио станаре. У реновиране ћелије у задњем и десном бочном делу зграде недавно је из Окружног затвора у Бачванској улици пребачено нешто мање од сто притвореника. Како "Политика" сазнаје, реч је о свим притвореним оптуженицима за ратне злочине, којих има око 40, а ту су и притвореници из предмета "стечајна мафија" и нешто више од 30 недавно ухапшених и окривљених у истрази против такозване "ђубретарске мафије".
Међу новим станарима затворских ћелија у згради Специјалног суда су сви оптужени за злочин на Овчари, затим за злочине у Ловасу, Зворнику и Сувој Реци, а ту су затим и бивши председник Трговинског суда у Београду Горан Кљајевић, бивша директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић и остали оптужени у случају "стечајне мафије" – Секула Пјевчевић, Немања Јоловић, Милинко Брашњовић и други.

Милорад Улемек и Звездан Јовановић, осуђени првостепено за убиство премијера Зорана Ђинђића, као и притвореници "земунског клана", и даље су у притвору Централног затвора у Бачванској улици. Овај затвор је већ дуже време пребукиран, па за најновију велику групу ухапшених буквално није било ниједног слободног кревета. Зато су старе ћелије у Устаничкој брзински реновиране.

Упућени кажу да се у задњем делу зграде Специјалног суда, на првом и другом спрату, већ увелико одвија прави затворски живот – оптужени примају посете својих адвоката, родбина им доноси пакете са храном, имају кућни ред и простор за шетњу.

Цео затворски блок је потпуно реновиран. Пре две и по године, када је екипа "Политике" посетила ћелије у згради Специјалног суда, оне су биле прилично руиниране, са старим решеткама и пропалим креветима на спрат. Зидови су били исписани разним именима, порукама типа "Судија, пусти ме кући" и стиховима међу којима се нашао и овај: "Сутра ћу смислити одличан план, само да прегурам још овај дан". Сада је све окречено, замењени су прозори, врата, решетке и намештај.

Неколико деценија у овој згради, саграђеној у облику правоугаоника, са двориштем и шеталиштем у средини, радили су Војни суд и Врховни војни суд, а у задњем делу зграде, према Улици Дели Радивоја, био је војни затвор. Године 2003. тадашњи министар одбране Борис Тадић предао је кључеве зграде тадашњем министру правде Владану Батићу и тако је ова зграда прешла у власништво правосудних органа Републике Србије. Ускоро је потпуно реновирана. У предњем и левом крилу смештен је такозвани Специјални суд односно одељења београдског Окружног суда за организовани криминал и ратне злочине, затим Специјално тужилаштво и Тужилаштво за ратне злочине. У задњем и десном крилу остао је стари затвор који је служио за кратак боравак притвореника по доласку из затвора у Бачванској до почетка суђења и у паузама суђења. И сада је један део ћелија остављен за ту потребу.

У затворски део зграде улази се из Устаничке улице, кроз велику тамнобраон капију са гвозденим шиљцима. Затим се пролази кроз наткривени службени паркинг и дугачак жути тунел, истим путем којим се оптужени доводе из ЦЗ-а на суђења.

Иако су у истој згради, запослени у суду и тужилаштвима нису имали никаквог контакта са затворским делом. Раздвајала су их велика сива метална врата чије су кључеве имали само затворски стражари. Ниједан судија Специјалног суда никада није крочио у тај део зграде, рекла је тада репортеру "Политике" судија Маја Ковачевић, портпарол суда. Тако је и сада. "Стражари нам оптужене доводе из притвора, а да ли их доводе из ове зграде или из Бачванске, ми немамо појма јер то није наша брига", каже она. Судије могу видети притворенике једино са прозора у ходницима када их стража изводи на једно од три шеталишта у унутрашњем дворишту.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.