Pansion u Specijalnom sudu

Zatvorski deo zgrade Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu konačno je ponovo dobio stanare. U renovirane ćelije u zadnjem i desnom bočnom delu zgrade nedavno je iz Okružnog zatvora u Bačvanskoj ulici prebačeno nešto manje od sto pritvorenika. Kako "Politika" saznaje, reč je o svim pritvorenim optuženicima za ratne zločine, kojih ima oko 40, a tu su i pritvorenici iz predmeta "stečajna mafija" i nešto više od 30 nedavno uhapšenih i okrivljenih u istrazi protiv takozvane "đubretarske mafije".
Među novim stanarima zatvorskih ćelija u zgradi Specijalnog suda su svi optuženi za zločin na Ovčari, zatim za zločine u Lovasu, Zvorniku i Suvoj Reci, a tu su zatim i bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, bivša direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković i ostali optuženi u slučaju "stečajne mafije" – Sekula Pjevčević, Nemanja Jolović, Milinko Brašnjović i drugi.

Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović, osuđeni prvostepeno za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i pritvorenici "zemunskog klana", i dalje su u pritvoru Centralnog zatvora u Bačvanskoj ulici. Ovaj zatvor je već duže vreme prebukiran, pa za najnoviju veliku grupu uhapšenih bukvalno nije bilo nijednog slobodnog kreveta. Zato su stare ćelije u Ustaničkoj brzinski renovirane.

Upućeni kažu da se u zadnjem delu zgrade Specijalnog suda, na prvom i drugom spratu, već uveliko odvija pravi zatvorski život – optuženi primaju posete svojih advokata, rodbina im donosi pakete sa hranom, imaju kućni red i prostor za šetnju.

Ceo zatvorski blok je potpuno renoviran. Pre dve i po godine, kada je ekipa "Politike" posetila ćelije u zgradi Specijalnog suda, one su bile prilično ruinirane, sa starim rešetkama i propalim krevetima na sprat. Zidovi su bili ispisani raznim imenima, porukama tipa "Sudija, pusti me kući" i stihovima među kojima se našao i ovaj: "Sutra ću smisliti odličan plan, samo da preguram još ovaj dan". Sada je sve okrečeno, zamenjeni su prozori, vrata, rešetke i nameštaj.

Nekoliko decenija u ovoj zgradi, sagrađenoj u obliku pravougaonika, sa dvorištem i šetalištem u sredini, radili su Vojni sud i Vrhovni vojni sud, a u zadnjem delu zgrade, prema Ulici Deli Radivoja, bio je vojni zatvor. Godine 2003. tadašnji ministar odbrane Boris Tadić predao je ključeve zgrade tadašnjem ministru pravde Vladanu Batiću i tako je ova zgrada prešla u vlasništvo pravosudnih organa Republike Srbije. Uskoro je potpuno renovirana. U prednjem i levom krilu smešten je takozvani Specijalni sud odnosno odeljenja beogradskog Okružnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine, zatim Specijalno tužilaštvo i Tužilaštvo za ratne zločine. U zadnjem i desnom krilu ostao je stari zatvor koji je služio za kratak boravak pritvorenika po dolasku iz zatvora u Bačvanskoj do početka suđenja i u pauzama suđenja. I sada je jedan deo ćelija ostavljen za tu potrebu.

U zatvorski deo zgrade ulazi se iz Ustaničke ulice, kroz veliku tamnobraon kapiju sa gvozdenim šiljcima. Zatim se prolazi kroz natkriveni službeni parking i dugačak žuti tunel, istim putem kojim se optuženi dovode iz CZ-a na suđenja.

Iako su u istoj zgradi, zaposleni u sudu i tužilaštvima nisu imali nikakvog kontakta sa zatvorskim delom. Razdvajala su ih velika siva metalna vrata čije su ključeve imali samo zatvorski stražari. Nijedan sudija Specijalnog suda nikada nije kročio u taj deo zgrade, rekla je tada reporteru "Politike" sudija Maja Kovačević, portparol suda. Tako je i sada. "Stražari nam optužene dovode iz pritvora, a da li ih dovode iz ove zgrade ili iz Bačvanske, mi nemamo pojma jer to nije naša briga", kaže ona. Sudije mogu videti pritvorenike jedino sa prozora u hodnicima kada ih straža izvodi na jedno od tri šetališta u unutrašnjem dvorištu.