Победнику и бонус од 4.000.000 евра

За трошкове председничких избора у Србији из буџета ће бити издвојено укупно 421.666.367 динара, или више од 5.000.000 евра, од чега би 20 одсто, или 84.333.273 динара, за вођење кампање на равне части требало да поделе сви председнички кандидати. Новац би на рачуне странака које су их предложиле требало да "легне" врло брзо, одмах чим Републичка изборна комисија званично прогласи листу кандидата. Према Закону о финансирању политичких странака, који се примењује и на финансирање председничке кампање, преостали износ (80 одсто) или 337.333.367 динара (око 4.000.000 евра) биће исплаћен странци чији кандидат победи на изборима. Логиком лаика, испада да будући председник Србије неће на изборима бити награђен само поверењем грађана и петогодишњим мандатом, већ и позамашном свотом новца. Приликом доношења закона, овакво решење правдано је тиме да председник не сме након избора да остане дужан спонзорима кампање, па му се на овај начин омогућава да им тај новац врати.

– Када су у питању парламентарни избори, ова одредба није уопште спорна, јер се 80 одсто новца дели свим странкама које уђу у скупштину. Међутим када је реч о само једном човеку, то ипак изгледа неправедно – каже за "Политику" Немања Ненадић, програмски директор организације "Транспарентност Србија".

Мањкавости Закона о финансирању политичких странака, по чијим одредбама се одређује и износ намењен за редован рад и за изборне кампање, уочене су одмах по његовом доношењу 2004. године. Тако је те године, у извештају ОЕБС-а о председничким изборима овакво законско решење доста критиковано. "Финансирање трошкова кампање за председничке изборе би требало посебно регулисати. Расподела средстава за кампању за председничке изборе би требало да буде регулисана на начин различит од оног примењеног за скупштинске изборе", једна је од тадашњих препорука ОЕБС-а, али Скупштина Србије није до сада изменила спорне одредбе.

Проблем ће, по Ненадићу, бити и то како ће се контролисати трошење државног новца на кампању.

– У изборној трци је девет кандидата, па ће сваки моћи да рачуна на нешто више од 9.300.000 динара. Поред тога, закон предвиђа дозвољена средства која кандидати у кампањи смеју да потроше из приватних извора, што је 20 одсто од укупне суме. У овом случају тих 20 одсто је око 84.000.000 динара по кандидату, што је и једини новац који би кандидати требало да имају на располагању у току кампање, будући да победник намирује трошкове тек по њиховом окончању. Тако предизборна кампања практично не би смела да кошта више од око 93.300.000 динара. Ако се буду држале закона, странка која је предложиле кандидата-победника на изборима не може да заради новац, јер је он намењен покрићу већ начињених трошкова. Оно што не може да покрије рачунима мораће да врати у буџет – рекао је Ненадић додајући да сматра да се победник на изборима неће усудити да присвоји новац грађана Србије који премашује трошкове његове кампање, а који му закон прописује.

За разлику од Ненадићевог оптимистичног става, Ђорђе Вуковић из Цесида страхује да би странка-предлагач победничког кандидата могла лако да "оправда" високе трошкове предизборних активности и тако задржи 80 одсто новца намењеног за финансирање изборне кампање, у овом случају више од 4.000.000 евра.

– Сумњам да ће победник на изборима вратити новац. О томе најбоље говори податак да се ни данас не знају стварни трошкови претходне кампање за председника – рекао је Вуковић за "Политику". Према његовим речима, кандидат који прође у други круг, а не победи, додатно је дискриминисан јер се суочава са већим трошковима него други неуспешни кандидати који су "трчали" само у првом кругу, а добија исти износ новца.

– Другопласирани ће да кука. Уколико у други круг уђу рецимо Борис Тадић и Томислав Николић, може се догодити да један од њих двојице добије за трошкове кампање новца колико и Иштван Пастор, на пример – казао је Вуковић.

Да би Вуковиће слутње могле да се обистине, индиректно потврђује пример Демократске странке, чији функционери већ најављују да, уколико Тадић победи, рачунају на "победнички бонус" који закон предвиђа. Ово је за "Политику" потврдио и Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС-а.

– Наравно да очекујемо тај новац, јер су трошкови кампање велики – казао је Ђуришић. На новинарско питање одакле толики новац за предизборну трку кад закон прецизно одређује колико новца сме да се потроши у кампањи из приватних извора, као и чињеницу да свако друго решење отвара могућност за корупцију (неименовани донатори), Ђуришић је одговорио да се та питања решавају "исто као у реалном животу".

– Од некога позајмите па после избора вратите, то тако функционише – рекао је Ђуришић и објаснио да "ти стручњаци" који су нам рекли да будућем председнику не следује и победнички бонус "немају појма".

-----------------------------------------------------------

Прошли пут скромно

Према извештају РИК-а, највише новца на изборну кампању за председника Србије 2004. године потрошио је Покрет снага Србије Богољуба Карића, 51.800.000 динара, док је кампања тада изабраног Бориса Тадића коштала 42.000.000 динара и то је било управо 80 одсто средстава које је држава тада наменила кампањи. Кандидат тадашње владајуће коалиције Драган Маршићанин је, према извештају, потрошио 29.900.000 динара. На петом месту по пријављеним трошковима био је кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић са око 4.500.000 динара, док је најмању суму, свега 1.250.000 динара, потрошио кандидат Социјалистичке народне странке Бранислав Ивковић. Подсетимо, тада је уместо законом предвиђених 0,1 одсто од укупног буџета за кампању издвојено само 45 милиона динара, колико је одредило Министарство финансија, усклађујући "трошкове избора са могућностима буџета."
-----------------------------------------------------------

Једини известан трошак – овера потписа

Кандидати морају да доставе извештаје о утрошку новца у кампањи РИК- у најкасније 10 дана по окончању избора. Извештаји ће морати да оправдају употребу како новца који им држава уплаћује пре избора (по око 9.300.000 динара) тако и оног прикупљеног из приватних извора, док ће онај ко освоји највише гласова морати да оправда трошкове победничке кампање.

– Средства за кампању која странке прикупљају из приватних извора држава не покрива, али се и она морају навести у извештају, као и начин трошења новца добијеног од државе пре избора – рекао је Немања Ненадић. Он је објаснио да странке-предлагачи кандидата немају других обавезних трошкова осим овере 10.000 потписа грађана, што кошта 500.000 динара. На новинарско питање да ли то значи да неко од кандидата може да задржи остатак новца који добија од државе правдајући га у извештају плаћањем разних "интелектуалних услуга" чија цена није лако мерљива, а да праве кампање заправо и не буде, Ненадић је одговорио да је тако нешто у пракси могуће, будући да ће државне паре добити сви, без обзира на изборни резултат.

– Предлог "Транспарентности Србија" био је, зато, да новац који се странкама уплаћује пре избора буде само позајмица, па да кандидати који не остваре минимални резултат, који би се одредио законом, морају да га врате – казао је Ненадић.