Дијадеме краљице Марије

Набројане драгоцености о којима је овде реч нашле су се 1941. у Никшићу као терет који су понели из Београда краљ Петар Други Карађорђевић и чланови југословенске владе. Потом је из Никшића 12 сандука са благом пребачено у манастир Острог, прецизније у манастирски пољски нужник.

Пронађени су одмах после ослобођења. Потом је у априлу 1945. организован превоз тог товара блага за Београд. Конвој са златом грешком је најпре стигао у Ужичку улицу (тада Румунску) број 15 где је почео истовар.

Војници Владимир Павловић и Недо Ђајић збијали су тада шалу: да ли да узму по једну полугу јер их има толико да нико неће приметити или да то не учине. Закључили су да ће у комунизму и ве-це шоље бити од злата па што да се сада муче. Те сандуке су потом пренели у Бели двор где су их, како је сведочио Раде Ристановић, домаћин или командант Белог двора, спаковали у касу у библиотеци коју је затим Тито закључао, кључ ставио у спољни џеп од сакоа и захвалио друговима на уложеном труду.

Тврдња да је реч о благу из Острога заснива се и на кључним сведочењима људи који су учествовали у целој операцији.

Они кажу да је било златних полуга, дијадема, златника, прибора за јело, огрлица златних и од бисера сатканих... Малтене истоветни списак са благом које је похрањено данас у Народној банци Србије.

Судбина дијадеме која се налази у трезору Народне банке опет је прича за себе. Истраживачи и познаваоци живота породице Карађорђевић, попут Миладина Гавриловића, управника Задужбине краља Петра на Опленцу, у својим белешкама имају пет регистрованих дијадема краљице Марије Карађорђевић, супруге краља Александра Првог Карађорђевића, ујединитеља.

Прва, девојачка, златна дијадема изложена је у кући краља Петра Првог на Опленцу. Друга дијадема је са веридбе за краља Александра која је обављена 9. јануара 1920. године у Румунији.

Била је украшена смарагдима и дијамантима. Данас јој се не зна траг. Трећа дијадема била је поклон Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца уручена приликом венчања за краља Александра 8. јуна 1922. године.

Била је украшена брилијантима и чувана као породични накит са краљевском круном, скитром и шаром. Краљица Марија је још 1939. године отишла у Лондон на лечење али и да буде поред деце која су учила школу у британској престоници и до почетка рата није се враћала у Југославију.

Значи дијадема је остала у Београду одакле се 1941. нашла у Острогу. Отварањем врећа са благом у трезору Народне банке Србије стручњаци ће лако утврдити да је тај драгуљ њен поклон са венчања.

Четврту дијадему краљица Марија добила је од свог мужа Александра Првог поводом рођења сина Петра Другог Карађорђевића.

Наручили су је од Картијеа заједно са огрлицом. Била је украшена смарагдима и најчешће се појављује на уметничким сликама где је краљица Марија позирала сликарима. Ту дијадему она је поклонила снахи Александри, супрузи краља Петра Другог, а снаја ју је, поуздано се зна, продала непознатом купцу.

Пета дијамантска дијадема у власништву краљице Марије била је поклон њене краљице мајке, по имену такође Марије. Наша краљица Марија носила је тај мајчински поклон и у дубокој старости, да би га на крају продала преко аукцијске куће Сотби у Лондону.

Драган Влаховић

(Крај)