Кафеи се пуше од беса

Без њега би film noir остао без noir. Егзистенцијалисти би се досађивали проналазећи апсурдно, а храпавом гласу Симон Сињоре недостајала би храпавост. И поред свега, Француска је 1. јануара била последња земља у ЕУ која је забранила пушење у својих 280.000 кафеа, барова и ресторана, пише лондонски "Гардијан". Док је прошлогодишња забрана пушења на радним местима наишла на незнатан отпор, интелектуалци – који мало времена проводе у канцеларијама, али зато највише умују по кафеима – јавно су се изјаснили против овога. На крају крајева, Жан-Пол Сартр био је тај који је изјавио да је "пушење симболичан еквивалент који се штетно односи на читав свет".

Пепељаре склоњене

Ирена, која већ дванаест година служи дубокомислиоце и празни пепељаре у Cafe de Flore, својевремено једном од омиљених Сартрових места, каже да су њени гости изузетно узнемирени. "На првом спрату имамо део за непушаче, али је готово увек празан јер му недостаје атмосфера."

"Склонили смо пепељаре па ћемо видети како ће се ствари даље одвијати. Ја сам непушач, али сам против овог закона, јер су кафеи, за разлику од канцеларија, места на која одлазите по сопственом избору. Ускоро ће све бити забрањено и људи ће одлазити у тоалете да би ушмркали црту кокаина", каже она.

Cafe de Flore, уз своје суседе Brassserie Lipp и Lеs 2 Magots, за своје место у историји – и туристичким брошурама – треба да захвали некадашњим гостима-пушачима, као што су били Сартр и Симон де Бовоар. Оштре цигарете "голоаз" и "житан" биле су њихове омиљене у време када је остали део света био одушевљен маркама као што су "лаки страјк" и "камел" које су са собом донели амерички ослободиоци.

Према марки цигарете одређивала се личност пушача: бунтован и аљкав певач Серж Гензбур пушио је "голоаз" без филтера (слоган: "Liberte Toujours"), док је софистицирана глумица Жан Моро више волела америчке цигарете са филтером или је користила муштиклу.

У време када је опредељивање за француске цигарете представљало патриотски гест – државна компанија "Seita" куповала је дуван од француских фармера – писац који је постао министар културе, Андре Малро, био је страствени пушач "житана" без филтера. Све у свему, "голоаз" је више "нагињао" левици.

Окорели бунтовници

Психоаналитичар Филип Гримбер каже да је пушење одговарало Французима, јер су они народ који се константно буни против власти. "Ако пушите значи да кажете: ’Жив сам, али се поигравам са смрћу’. Људи не би пушили да пушење није опасно. Пушачи верују да су цигарете од виталног значаја за њихово постојање, због чега се увек прилагођавају забранама или повећањима цене".

Гримберова анализа Француза као окорелих бунтовника може да послужи као објашњење зашто су се покушаји ове земље да уведе закон против пушења увек завршавали неуспехом. Забрана на оглашавање фабрика цигарета уведена је још давне 1976, али су очигледна кршења толерисана. Француска је тек 1987 – више од двадесет година после Британије – представила студију у којој се наводи да је пушење заслужно за 50.000 смртних случајева годишње. Прошло је још шест година пре него што је Loi Evin (француски закон о алкохолу из 1991) увео концепт непушачких зона у ресторанима и канцеларијама, али као закон никада није ступио на снагу.

Социолог Анри-Пјер Жоди каже да се најновија забрана пушења уклапа у друштвене трендове којима се Француска до сада одупирала. "Откуцавање – које призива болно сећање из Другог светског рата – односи се на идеју да је припадање већини у реду. На неки начин то је увредљиво озакоњивање колективне мржње. Али, моралисање у име колективног опстанка јесте илузорно и ефикасно не више од клања свих пилића да би се избегао птичји грип."

Он наводи пример изложбе у Националној библиотеци којом је обележена стогодишњица Сартровог рођења. "На постеру су ербрашом уклонили његову цигарету. Свако, међутим, зна ту слику и јасно може да види празнину између његових прстију. Одузели су део Сартра – све у име узбудљивог мишљења о томе шта је добро."