Прва и друга Америка

Говорили су да овај дан никада неће доћи. Говорили су да циљамо превисоко, да је ова земља подељена и разочарана. Али, ове јануарске ноћи, у овом преломном тренутку у историји, ви сте урадили оно за шта су циници тврдили да не можемо да урадимо. Ми смо једна нација. Ми смо један народ и стигло је наше време за промене.
Амерички сенатор Барак Обама не само да је у четвртак убедљиво победио своју главну супарницу Хилари Клинтон у борби за председничку номинацију, него је својим говором показао да та победа може бити само почетак једне велике каријере.

Иако је до гласања за председника Сједињених Америчких Држава остало још десет месеци, а прва страначка победа у Ајови никако не значи и да је пут до Беле куће већ прокрчен, Обама је урадио неколико битних ствари. У држави у којој од три милиона становника има само око 70.000 црнаца овај политичар успео је да преброди расну разлику, да привуче млађе бираче – поготово жене – и да далеко иза себе остави фаворизовану бившу прву даму и другог водећег кандидата Џона Едвардса. И још да растужи главне поборнике бомбардовања Србије Џозефа Бајдена и Медлин Олбрајт.

Стојећи на бини иза Хилари Клинтон, бивши државни секретар није могла да сакрије разочарање због неочекивано лошег трећег места, а на другој бини плакала је Бајденова жена, док је овај сенатор – који је освојио мање од један одсто гласова – саопштавао да се повлачи из трке.

"Не одлазим ја никуд", покушао је он да утеши своје малобројне присталице. "Враћам се у Сенат као председник Спољнополитичког одбора и борићу се за исте ствари као и до сада", закључио је дугогодишњи заговорник кажњавања Срба који једним од својих успеха сматра и то што је Слободану Милошевићу у априлу 1993. у очи рекао да је ратни злочинац.

Изненађења нису заобишла ни Републиканску странку, па је највише гласова у Ајови однео Мајк Хакаби, бивши гувернер Арканзаса и басиста у рокенрол бенду. Као и Обама међу демократама, Хакаби је успео да на страначке изборе изведе људе који до сада нису гласали – у његовом случају, вернике који сматрају да овај баптистички свештеник треба да води државу.

Међутим, коначна одлука још је далеко и очекује се да ће другопласирани републиканац Мит Ромни, бивши гувернер Масачусетса, на следећем страначком бирању проћи боље. Аналитичари у Америци помињу као пример и изборе 2000. године, када је сенатор Џон Мекејн победио Џорџа Буша на првом гласању, али није успео да до краја одржи предност и постане кандидат странке за председника.

Ова изборна трка у Америци могла би да буде занимљивија и од оне пре осам година – кад је победника одлучио Врховни суд – и да покаже да ли је Барак Обама у праву што најављује промене и крај подела.

Призор снуждене Медлин Олбрајт није лош почетак.