Prva i druga Amerika

Govorili su da ovaj dan nikada neće doći. Govorili su da ciljamo previsoko, da je ova zemlja podeljena i razočarana. Ali, ove januarske noći, u ovom prelomnom trenutku u istoriji, vi ste uradili ono za šta su cinici tvrdili da ne možemo da uradimo. Mi smo jedna nacija. Mi smo jedan narod i stiglo je naše vreme za promene.
Američki senator Barak Obama ne samo da je u četvrtak ubedljivo pobedio svoju glavnu suparnicu Hilari Klinton u borbi za predsedničku nominaciju, nego je svojim govorom pokazao da ta pobeda može biti samo početak jedne velike karijere.

Iako je do glasanja za predsednika Sjedinjenih Američkih Država ostalo još deset meseci, a prva stranačka pobeda u Ajovi nikako ne znači i da je put do Bele kuće već prokrčen, Obama je uradio nekoliko bitnih stvari. U državi u kojoj od tri miliona stanovnika ima samo oko 70.000 crnaca ovaj političar uspeo je da prebrodi rasnu razliku, da privuče mlađe birače – pogotovo žene – i da daleko iza sebe ostavi favorizovanu bivšu prvu damu i drugog vodećeg kandidata Džona Edvardsa. I još da rastuži glavne pobornike bombardovanja Srbije Džozefa Bajdena i Medlin Olbrajt.

Stojeći na bini iza Hilari Klinton, bivši državni sekretar nije mogla da sakrije razočaranje zbog neočekivano lošeg trećeg mesta, a na drugoj bini plakala je Bajdenova žena, dok je ovaj senator – koji je osvojio manje od jedan odsto glasova – saopštavao da se povlači iz trke.

"Ne odlazim ja nikud", pokušao je on da uteši svoje malobrojne pristalice. "Vraćam se u Senat kao predsednik Spoljnopolitičkog odbora i boriću se za iste stvari kao i do sada", zaključio je dugogodišnji zagovornik kažnjavanja Srba koji jednim od svojih uspeha smatra i to što je Slobodanu Miloševiću u aprilu 1993. u oči rekao da je ratni zločinac.

Iznenađenja nisu zaobišla ni Republikansku stranku, pa je najviše glasova u Ajovi odneo Majk Hakabi, bivši guverner Arkanzasa i basista u rokenrol bendu. Kao i Obama među demokratama, Hakabi je uspeo da na stranačke izbore izvede ljude koji do sada nisu glasali – u njegovom slučaju, vernike koji smatraju da ovaj baptistički sveštenik treba da vodi državu.

Međutim, konačna odluka još je daleko i očekuje se da će drugoplasirani republikanac Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa, na sledećem stranačkom biranju proći bolje. Analitičari u Americi pominju kao primer i izbore 2000. godine, kada je senator Džon Mekejn pobedio Džordža Buša na prvom glasanju, ali nije uspeo da do kraja održi prednost i postane kandidat stranke za predsednika.

Ova izborna trka u Americi mogla bi da bude zanimljivija i od one pre osam godina – kad je pobednika odlučio Vrhovni sud – i da pokaže da li je Barak Obama u pravu što najavljuje promene i kraj podela.

Prizor snuždene Medlin Olbrajt nije loš početak.