Леводесничар

Мој деда по оцу био је жандармеријски подофицир – дакле десничар. Моја баба по мајци била је у партизанима – дакле левичар. Изузетно су се ценили, уважавали, лепо се слагали и надопуњавали. Уосталом, њих двоје су једини прави ратници у мојој најужој породици. Ми остали смо мирнодопски. Боримо се са ЕДБ-ом, Инфостаном, Телекомом, Делтом... и осталим угњетавачима, односно ветрењачама које нам распршују кућни буџет.

Кад се поведе расправа о томе са киме и на који начин формирати породицу (носећи стуб сваког здравог друштва), којим вредносним системом и методологијом васпитавати децу и „правити од њих људе” – на страни сам деснице. Традиционалне вредности (патријархалност, непоткупљивост, верност, част и поштење) потребније су нам више него икад досад. С обзиром на високу корумпираност а ниску ефикасност темељних институција (полиција, судство, здравство, култура, образовање) поменуте вредности једини су успешни „антидот” претварању државе у хрпу пиљевине на ветрометини.

Истовремено, шире друштво бих уредио типично левичарски. Бесплатно школовање, бесплатно лечење, адекватно награђивање мануелног и интелектуалног рада, основне животне намирнице доступне свима, култура и уметност несебично дотиране од државе, безбрижна и достојанствена старост. Хуманост, солидарност, позитивна селекција, равноправност, једнаке шансе за све!

А где живим!? У земљи која је устројена („с” не „ш” – мада ни то не би било погрешно) по принципима управо супротним од оних за које се залажем! Омладини оба пола дозвољени (неефикасно санкционисани) су: пушење, опијање, дрогирање, промискуитет, порнографија, прикривена (спонзорисана) и неприкривена (улична) проституција, агресија, физичко и психичко малтретирање вршњака, вандализам, имовински и крвни деликти, непоштовање ауторитета, конзумирање и размена идиотских (ТВ, нет и моб) садржаја и порука, коцкање, блејање, загађивање околине буком, скаредним речником, излучевинама и отпацима сваке врсте...

С друге стране: школовање је доступно само онима којима „претекне” када се изборе са горепоменутим девастаторима кућног буџета; социјална помоћ не покрива ни десети део потрошачке корпе; стоматолошке услуге морају да плате и они који својим зубима немају богзна шта да сажваћу; убирање пореза по суперхик методологији; судство које гледа кроз прсте сваком локалном моћнику (макар на души имао и понеку људску душу) док човека који налети на туђим немаром расути песак по друму и падне са бицикла кажњава због прекорачења брзине; у позориштима режирају само рођаци и блиски пријатељи управника и уметничких директора (или они сами макар морали да „гостују” једни код других ради забашуривања злоупотребе положаја); филмове, ТВ-серије, радио-драме, рекламе и музичке спотове снимају само „проверене екипе блиских сарадника”!

Левица где јој место није, десница тамо где не би смела да буде! Све наопако! Зло и наопако! Докле тако?!

Господо и другарице! Другови и госпође! Узмите се у памет! Без памети нема будућности! Нема просперитета!

Просперитета?! Ма – нема опстанка!

сценариста и редитељ