Levodesničar

Moj deda po ocu bio je žandarmerijski podoficir – dakle desničar. Moja baba po majci bila je u partizanima – dakle levičar. Izuzetno su se cenili, uvažavali, lepo se slagali i nadopunjavali. Uostalom, njih dvoje su jedini pravi ratnici u mojoj najužoj porodici. Mi ostali smo mirnodopski. Borimo se sa EDB-om, Infostanom, Telekomom, Deltom... i ostalim ugnjetavačima, odnosno vetrenjačama koje nam raspršuju kućni budžet.

Kad se povede rasprava o tome sa kime i na koji način formirati porodicu (noseći stub svakog zdravog društva), kojim vrednosnim sistemom i metodologijom vaspitavati decu i „praviti od njih ljude” – na strani sam desnice. Tradicionalne vrednosti (patrijarhalnost, nepotkupljivost, vernost, čast i poštenje) potrebnije su nam više nego ikad dosad. S obzirom na visoku korumpiranost a nisku efikasnost temeljnih institucija (policija, sudstvo, zdravstvo, kultura, obrazovanje) pomenute vrednosti jedini su uspešni „antidot” pretvaranju države u hrpu piljevine na vetrometini.

Istovremeno, šire društvo bih uredio tipično levičarski. Besplatno školovanje, besplatno lečenje, adekvatno nagrađivanje manuelnog i intelektualnog rada, osnovne životne namirnice dostupne svima, kultura i umetnost nesebično dotirane od države, bezbrižna i dostojanstvena starost. Humanost, solidarnost, pozitivna selekcija, ravnopravnost, jednake šanse za sve!

A gde živim!? U zemlji koja je ustrojena („s” ne „š” – mada ni to ne bi bilo pogrešno) po principima upravo suprotnim od onih za koje se zalažem! Omladini oba pola dozvoljeni (neefikasno sankcionisani) su: pušenje, opijanje, drogiranje, promiskuitet, pornografija, prikrivena (sponzorisana) i neprikrivena (ulična) prostitucija, agresija, fizičko i psihičko maltretiranje vršnjaka, vandalizam, imovinski i krvni delikti, nepoštovanje autoriteta, konzumiranje i razmena idiotskih (TV, net i mob) sadržaja i poruka, kockanje, blejanje, zagađivanje okoline bukom, skarednim rečnikom, izlučevinama i otpacima svake vrste...

S druge strane: školovanje je dostupno samo onima kojima „pretekne” kada se izbore sa gorepomenutim devastatorima kućnog budžeta; socijalna pomoć ne pokriva ni deseti deo potrošačke korpe; stomatološke usluge moraju da plate i oni koji svojim zubima nemaju bogzna šta da sažvaću; ubiranje poreza po superhik metodologiji; sudstvo koje gleda kroz prste svakom lokalnom moćniku (makar na duši imao i poneku ljudsku dušu) dok čoveka koji naleti na tuđim nemarom rasuti pesak po drumu i padne sa bicikla kažnjava zbog prekoračenja brzine; u pozorištima režiraju samo rođaci i bliski prijatelji upravnika i umetničkih direktora (ili oni sami makar morali da „gostuju” jedni kod drugih radi zabašurivanja zloupotrebe položaja); filmove, TV-serije, radio-drame, reklame i muzičke spotove snimaju samo „proverene ekipe bliskih saradnika”!

Levica gde joj mesto nije, desnica tamo gde ne bi smela da bude! Sve naopako! Zlo i naopako! Dokle tako?!

Gospodo i drugarice! Drugovi i gospođe! Uzmite se u pamet! Bez pameti nema budućnosti! Nema prosperiteta!

Prosperiteta?! Ma – nema opstanka!

scenarista i reditelj