Јунаци Хопмановог купа изгубили у финалу

Две лоптице, величине тениских, украшене правим дијамантима, припале су Американцима Серени Вилијамс и Мердију Фишу. Они су као тим Сједињених Америчких Држава победили на Двадесетом Хопмановом купу у Перту, јединственом екипном такмичењу за мешовите тениске парове. У финалу су поражени његови јунаци Новак Ђоковић и Јелена Јанковић. Дует који, гледајући по пласману на ранг-листи не може да састави ни једна земља на свету, није клонуо главом и није надигран у одлучујућем мечу, иако је наша тенисерка поново плаћала данак невољама с десним бутним мишићем, чврсто стегнутим завојима. За њих се, као да су они победници, на церемонији после финала разлегао пљесак више од 8.000 гледалаца.

Симпатије свих, а не само наших раздраганих исељеника, биле су на страни Ђоковића и Јанковићеве, трећих "рекета" света. Побране су и у претходна два меча јер је наш двојац, упркос неповољној ситуацији, чинио подвиге.

Јанковићева је, шалом разбијајући протоколарну свечаност, задржала човека из организације да уручи дијамантско знамење Американцима. Ко би га знао како би се завршио финале да је била потпуно здрава.

За разлику од дуела с Аргентинком Хиселом Дулко којој је била на мегдану док ђаво није однео шалу, млађој од чувених сестара Вилијамс је предала меч без борбе како би за окршај парова сачувала снагу и поштедела себе од неизбежних болова. САД су повеле с 1:0.

На Ђоковићу је било, као против Француза и одлучујућег меча за прво место у групи и пласман у финале, с Аргентином, да продужи наду. Наш најбољи тенисер је још једном био на висини задатка. После безмало три часа битке с Фишом и кроћења његових неугодних, јаких сервиса, са 6:2, 6:7 (4:7), 7:6 (7:4) остао је непоражен, али и показао да на почетку сезоне игра сасвим задовољавајуће и охрабрујуће уочи Међународног првенства Аустралије (14-27. јануар), првог турнира за "грен-слем" у години.

Бојазан се јавила после првог сета пошто му је због болова у десном рамену указана лекарска помоћ. То га је избацило из победничког ритма, али се брзо вратио на прави пут.

Сусрет дублова, који је уследио пола часа потом, очекиван је с великим нестрпљењем и питањем да ли је Јанковићева кадра да још једанпут издржи на ногама и чак осваја неке од кључних поена (у претходним дуелима с повређеном бутином играла 249 минута). Стицајем околности мечеви који немају такву такмичарску драж као они на професионалним турнирима прерасли су за наше у више од игре.

До још једног подвига с друге стране мреже су им били једна од најбољих тенисерки свих времена и 39. на ранг-листи за тенисере, обоје са страховитим сервисима пред којима ће повредом успорена Јанковићева да буде као глинени голуб.

Наши су почели сјајно. Освојили су и гем на сервис Вилијамсове и брзо повели с 4:1. Међутим, противници су изједначили, али развој догађаја на терену даље није био такав да је тај-брек постао неизбежан. При вођству с 5:4, на сервис Американаца, наши су имали четири сет-лопте, а две узастопне. Нису их искористили јер се амерички пар спасавао Фишовим сервисима којима није штедео ни Јанковићеву.

Руку на срце, и наши и амерички играчи су стављали до знања да ни финале на овом турниру није борба у којима су живци на ивици пуцања, али је у појединим тренуцима меч ипак личио на рововску битку у којој је избила на видело сва атрактивност игре у паровима. Ипак, игран је тај-брек, а у њему су се Американци боље снашли 7:6 (7:4).

Наши су се и даље борили с истим жаром, желећи да и ову сезону као и прошлу започну тријумфално (лане Ђоковић победио у Аделаиди, а Јанковићева у Окленду) и поново радошћу испуне срца поклоницима тениса код нас и навијачима у Перту.

Још једна велика шанса до краја им се није указала, али су се већ били изборили да се и по њима памти Двадесети куп, који носи име у част Харија Хопмана, бившег аустралијског тенисера и селектора, с којим је мушка репрезентација тријумфовала петнаест пута у Дејвисовом купу од 1938. до 1969.

Американцима је други сет припао са 6:2 (финале трајао 85 минута). Поделиће 240.000 аустралијских долара, а наши, којима су уручени утешни трофеји, 125.000. САД су тријумфовале пети пут, а Вилијамсова други пошто јој је то пошло за руком и 2003. с Џејмсом Блејком.

Јанковићева и Ђоковић су на крају одржали краћи говор. Захвалили су организаторима на позиву, спонзору, јужнокорејском аутомобилском гиганту "Хјундаију", једном од покретача турнира бившем аустралијском тенисеру Полу Макнамију, супрузи Харија Хопмана Луси која чува успомену на њега, својим породицама које су биле у Перту и великом броју наших исељеника за здушно бодрење од првог меча...

– Честитам америчком тиму који је био прејак за нас. Искрено, помало сам љубоморна на њих јер су они освојили дијаманте, а ми само тањира, – нашалила се наша тенисерка. – Хвала и Новаку. Да није било њега, не би било ни нас у финалу.

– Било је ово још једно лепо искуство за мене, – рекао је Ђоковић којем је претпрошле године баш због Американаца који су имали бољи сет-количник у групи, измакао финале с Аном Ивановић. – Надам се да ћемо поново учествовати на Хопмановом купу.