Торнадо звани Џорџ Клуни

Венеција, Лидо – Текући фестивалски дани настављају су у исполитизованом тону. Тек су се смириле страсти поводом провокативних наступа филмова Мајкла Мора, Оливера Стона са пријатељем Угом Чавесом, израелског „Либанона” Самуела Маоза, заснованом на редитељевом ратном искуству и личном посттрауматском ратном синдрому, а на Лиду се појавио Џорџ Клуни као продуцент и глумац у филму „Људи који зуре у козе” америчког редитеља Гранта Хеслова, приказаном синоћ у главном програму ван конкуренције.

Базиран на роману Џона Ронсона, Хесловов филм је забавна, духовита и истовремено субверзивна ратна комедија, сасвим на трагу Алтмановог „МЕШ”-а. Ово је прича о младом и амбициозном провинцијском новинару (Иан Мек Грегор), који одласком у ирачки рат жели да поврати наклоност своје жене. У кувајтском хотелу, у којем чека шансу да пређе границу, среће чудноватог Кесидија (изврстан као комичар – Џорџ Клуни), припадника тајног америчког војног одреда телекинетичара и видовитих, способних да погледом убију козе и прођу главом кроз зид (усавршавање ових „техника” настало је као последица трке у наоружању). Припадници одреда носе назив Џедај, попут јунака „Ратова звезда”. Током заједничке авантуре кроз ирачке пустиње, новинар ће упознати и Ђанга (потпуно нестваран Џеф Бриџис), Кесидијевог вођу и гуруа одреда, који је ништа друго до оцвали хипик који обуку темељи на индијским мантрама и психоделичним дрогама.

И док се публика добро забавља гледајући америчке војнике као „децу цвећа”, филм из позадине нуди и убојите политичке оштрице и алузије на то да „обични амерички грађани” своју судбину поверавају правим опсенарима, разним „сакалудама” које на вештачки начин стварају мит о сопственој надмоћи и непобедивости. Уз Клунија, Бриџиса и Мек Грегора, у „Људима који зуре у козе”, изврсну улогу има и Кевин Спејси, а комплетна мушка глумачка дружина чини овај филм високопотентним биоскопским хитом.
Како је познато да је на америчким изборима Клуни подржавао Барака Обаму, на изузетно посећеној конференцији за новинаре, одмах му је било упућено питање: „Треба ли Обами сада помоћ Џедаја”, да би познати холивудски либерал спремно одговорио: „Сваком ко уђе у Овалну собу и суочи се са два рата – оном у Ираку и Авганистану и оном на плану економије, потребни су Џедаји”.

Долазак највећег италијанског миљеника на венецијански Лидо протекао је попут торнада, а домаћи извештачи утркивали су се ко ће о Клунију изнети више података и бизарности из приватног и професионалног живота. Успут им је некако промакла чињеница да се Клуни на Венецијанском фестивалу заправо појављује као продуцент два изврсна филма. Уз Хесловов „Људи који зуре у козе”, ту је и Содербергов филм „Доушник” – још један од Клунијевих филмова који озбиљно претресају америчку прошлост, па и садашњост („Лаку ноћ и срећно”, „Исповест опасног ума”, „Сиријана”...).

Клуни се придружио Содербергу у реализацији приче о Џону Вајткеру, прехрамбеном технологу којем се насмешило и директорско место, али и наместило да постане озвучени сарадник ФБИ, како би почетком 90-их година разоткрио манипулације монополиста у прерађивачкој индустрији кукуруза. Филм са Клунијевим и Содерберговим пријатељем Матом Дејмоном у главној улози, узбудљивији је и зато што је реч о истинитој личности и истинитим догађајима. Вајткер је током вишегодишњег периода, током којег је био предани доушник ФБИ, добро „омастио брке” и утајио око 11 милиона долара, испод стола добијене, провизије! Када је читава ствар дошла на суд, бранио се душевном болешћу– биполарном депресијом, а читава ствар је Содербергу и Клунију послужила као сјајан повод да од америчког потрошачког друштва и менаџерске алавости, направе сјајну фарсу.

--------------------------------------------------

Провокација: „Џорџ, изабери мене!”

Џорџ Клуни је одржао обећање и на 66. Венецијански фестивал стигао упркос недавној неспретној повреди руке. Са једном руком у завојима и другом око струка нове „веренице”, италијанске глумице Елизабете Каналис, Клуни је био мета хорде фоторепортера и камермана, али и предмет фестивалских провокација. У намери да „коначно рашчисти” нагађања о Клунијевој сексуалној оријентацији, на конференцији за новинаре, италијанска телевизијска звезда и водитељ популарног шоуа „Il iene” – Мауро Каскијари (једна од Берлусконијевих ТВ станица), појавио се обнажен у гаћама на којима је писало: „Џорџ, изабери мене”. Глумац, продуцент и редитељ се нимало није збунио, већ је новинару поручио да га „чека јер ће доћи”, а нешто касније и да је „хитна помоћ у близини”. Фестивалско обезбеђење, зачудо, није реаговало, да би се испоставило да је читава ствар изрежирана, како би Каскијари имао свој што успешнији ТВ-шоу уживо...