Ацо Ђукановић добија појас за спасавање

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Нико у овом тренутку у Црној Гори не зна да ли је Прва банка вратила 44 милиона евра која јој је влада, децембра прошле године, дала као кредит под веома повољним условима – уз каматну стопу од 2,5 одсто на три месеца са могућношћу продужетка до годину дана.

Иначе, као што је већ познато, већински власник Прве банке је Ацо Ђукановић, а у власничкој структури је и његов брат, премијер Мило Ђукановић.

Уместо приче о повраћају средстава влади, кренуле су разне, по много чему чудне трансакције Прве банке и неких нових инвеститора.

И управо док банка грца у дуговима, десила се, недавно, највећа трансакција у историји црногорске берзе – продаја 15 одсто акција Електропривреде за 122,7 милиона евра италијанској компанији А2А, којом ће се убризгати нова спасоносна инјекција у Прву банку.

Овој компанији акције су продали по цени од 7,1 евро црногорски фондови заједничког улагања, Еурофонд, Атласмонт, Монета и Тренд, који су знатно задужени код Ђукановићеве банке.

Прва банка, коју контролише Ацо Ђукановић, најзначајнији је кредитор фондова и крупних предузећа, односно бизнисмена, па не чуди и најновија вест да ће италијанска компанија А2А уплату 192 милиона евра за куповину дела државних акција и докапитализацију Електропривреде Црне Горе извршити посредством Прве банке, ако се зна да су италијански премијер Берлускони и Ђукановић у више наврата тај посао уговарали у Риму и Подгорици.

Продају дела државних акција ЕПЦГ италијанској компанији А2А оштро је критиковао део јавности који је оценио да су „избором финансијски слабије понуде у односу на грчки конзорцијум ’Голден енерџи’ и ’Паблик пауер корпорејшн’ за око 106 милиона евра оштећени држава, национална електроенергетска компанија и мањински акционари“.

Функционер Покрета за промене Зарија Пејовић сматра да је „један од мотива аранжмана са италијанском А2А заправо враћање кредита Првој банци“.

Брига државе за Прву банку заинтересовала је и Европску унију. Како тврде неки извори у Подгорици, и у Упитнику, који је Европска комисија уручила Подгорици, налази се и неколико питања у вези с овом банком, јер „Брисел жели да зна какво је стање у Првој банци и какви су владини планови са том банком“.

„Европску комисију занима да ли политичке партије контролишу банке и како је држава искористила новац од приватизације“, тврде подгоричке „Вијести“, позивајући се на Радио Слободну Европу.

Црногорски премијер је крајем августа, одговарајући на посланичка питања, одбацио оптужбе да је додела 44 милиона евра помоћи Првој банци помоћ његовом брату који контролише ту банку, већ да је реч о помоћи депонентима, односно грађанима, те да би ускраћивање помоћи Првој банци било противзаконито, без обзира на то што је његов најближи сродник и највећи акционар, и што и сам има акције у тој банци.

„Влада брине о интересима депонената и партнера Прве банке и исто тако ће бринути о интересима депонената и партнера свих банака у банкарском систему Црне Горе“, рекао је Ђукановић.

Да нешто није у реду у пословању Прве банке потврђује и расписани тендер Централне банке Црне Горе за избор ревизора за контролу ове банке.

Из ЦБЦГ саопштено је да су тендерску документацију за учешће на конкурсу за посебног ревизора Прве банке откупиле четири ревизорске куће.

Пре расписивања конкурса за ревизора, Централна банка је, такође, саопштила да, у складу са новим законом, „може захтевати посебну ревизију банке, уколико процени да су извештаји банке нетачни или да би закључене трансакције могле банци нанети, односно да су јој већ нанеле штету”, као и да „трошкове посебне ревизије, која ће у овом случају коштати 70.000 евра, сноси банка“.

Професорица Економског факултета Мила Касалица недавно је на презентацији Студије случаја Прва банка Црне Горе рекла да се ЦБЦГ није позабавила „наглим и неконтролисаним растом Прве банке, јер је пасивизирана политичко-бизнисменском, власничком, менаџерском и структуром управљачког одбора“.

Она је указала да банка која нема ликвидност није банка, а да је Прва угрожену ликвидност показивала већ средином 2007. године, а да је реаговано тек 2008.

„У овом тренутку најважније је да Прва врати држави 44 милиона евра кредита и објави резултате ревизије за прошлу годину, јер једина није испунила ту законску обавезу“, рекла је Касалица. „Управо је ’кафанско-кулоарски’ пословни лоби прогурао измене и допуне законске регулативе из области банкарског система, које су корен укупног проблема“, додала је она.

Касалица подсећа да супервизор још није дао сагласност за докапитализацију Прве банке, која је реализована у децембру прошле године, и да је „суштинско питање како је дошло до докапитализације Прве банке без нових средстава“.

Извори блиски влади и ЦБЦГ тврде да ће председник Савета Централне банке Црне Горе Љубиша Крговић ускоро бити смењен са те функције, због „различите политике деловања у односу на владу и јавног сукобљавања мишљења са премијером Ђукановићем и потпредседником владе и министром финансија Игором Лукшићем”.

Смена Крговића биће, како се претпоставља, реализована након усвајања новог закона о Централној банци, јер доношењем тог закона предвиђен је и реизбор чланова Савета ЦБЦГ, чији је Крговић председник.

Сукоб између Крговића и владе тиња од почетка избијања глобалне економске кризе а почетком јула уследила је прва полемика између Лукшића и Крговића о томе ко је водио погрешну економску политику у претходном периоду.

Сада многи верују да ће разлог за смену Крговића бити Прва банка која Централној банци „прави проблеме“ од усвајања новог закона о банкама.

„Прва банка може да утиче на доношење закона, али не може да утиче на спровођење закона од стране Централне банке“, поручено је из ЦБЦГ у јулу када је расписан први тендер за „посебну ревизију Прве банке за првих шест месеци 2009. године“.