Купци препуштени самовољи трговаца

Потрошач је у земљама Европске уније информисан, аутономан и способан да сам доноси одлуку о најбољој куповини. Он је купац који не прима само информације од продавца него веома добро познаје тржиште и уме да изабере најбоље. У таквој ситуацији, термин „заштита потрошача” у западном свету постаје сувишан, објашњава др Томас Роте, из немачке организације ГТЗ, који учествује у пројекту положаја потрошача.

Просечан српски потрошач је, с друге стране, у незавидном положају. Угрожено му је право на слободан избор, препуштен је самовољи трговаца, недовољно је обавештен, а куповна моћ му је додатно ослабљена актуелном кризом, истичу у бројним организацијама за заштиту потрошача.

Како би се ове две крајности приближиле и положај српских потрошача поправио, надлежни најављују нови закон о заштити потрошача. „Потрошачка политика” имала је прошле недеље ексклузивну прилику да у Министарству трговине и услуга изнесе своје ставове о положају потрошача, као и да учествује у пројекту који заједнички спроводе организација ГТЗ и ово министарство, а чији је циљ тачно утврђивање положаја потрошача у Србији. Осим тога, овај пројекат део је новог прописа о заштити потрошача, који би, према речима министра трговине, требало да буде усвојен до краја године.

Какав је заиста положај потрошача у Србији и у чему се он разликује од онога који имају грађани у државама Европске уније, наш гост из Немачке знаће када буде завршио истраживање. Ипак, др Роте каже да му је већ јасно да се положај српских потрошача разликује не само од положаја потрошача на западу већ и од онога који имају грађани у другим земљама у транзицији, где је наш саговорник већ обавио слична истраживања.

– Срби су специфични. Овде на први поглед изгледа као да се одлично живи. Кафићи су пуни преко целог дана и немогуће је пронаћи слободан сто. У Берлину у подне само туристи пију кафу – започиње карактерисање српских потрошача Томас Роте.

Он објашњава да је на Западу потрошач стуб целокупног тржишта. При куповини је самоуверен, јер располаже свим информацијама.

(/slika2)– Информација је кључна. Зато је питање треба ли потрошача уопште неко да штити уколико је он обавештен и довољно јак да сам одлучује. Информације добија, али и захтева – од трговаца, произвођача, државе – објашњава наш саговорник.

Битно је нагласити да информисаност потрошача не подразумева само податке о трговини. То што смо као потрошачи свакодневно „бомбардовани” с телевизије и из новина о акцијским снижењима у великим трговинским ланцима само је део веће слагалице. Годинама нисмо имали европске системе за узбуњивање на небезбедне производе и храну – Рапекс и Расф. Ови системи свакодневно потрошаче широм Европске уније упозоравају на производе који су повучени са тржишта и које није безбедно конзумирати, а питање је колико се и сада код нас користе.

Да су купци у Србији у незавидном положају главна је теза сваког разговора са челницима организација за заштиту потрошача. Уколико се само површно „баци” поглед на ова удружења, њихов број од око седамдесетак може нам се учинити као довољан гарант заштите потрошача у нашој земљи. Међутим, није тако. Ове организације су раштркане, често завађене и недовољно моћне да би заштитиле српског потрошача. Додатни проблем је и непостојање јаке и утицајне кровне организације која би се бавила заштитом потрошача. Национална организација потрошача Србије (НОПС) и Асоцијација потрошача Србије (АПОС) претендују на то место.

– Веома је битно да у држави постоји кровна, главна организација која би се бавила потрошачима јер она може равноправно да сарађује и разговара са институцијама и државом. Све западне државе имају такве организације – каже др Роте.

Он понавља да је српски пример јединствен и да ће за достизање пуних права потрошача бити потребно време. Шта ће довести у равноправан положај купца и продавца и када ће трговац схватити да је заправо потрошач главна карика тржишта, а да је он ту само како би му пружио што бољу услугу? Одговор на ово питање најбоље је тражити у пресликавању западног модела заштите потрошача, одговара наш саговорник.

– У источној Европи прихватили су западне идеје, али још посла има за некадашње комунистичке државе. Чак и у некадашњој источној и западној Немачкој ситуација није иста и 20 година након уједињења – закључује др Роте.

Дуг је пут који српски купци треба да пређу како би од „прималаца” информација и пасивних учесника на тржишту постали потрошачи. Предлог новог закона о заштити потрошача обећава, будући да ће потрошача ставити у центар тржишног универзума, а да ли ће и бити усвојен у непромењеном облику остаје да се види. За то време просечан српски купац ће некако изгурати, као и до сада.

Стефан Деспотовић

-------------------------------------------------------

Неинформисани и недовољно заштићени

Одговор на питање какав је положај потрошача у Србији потражили смо од надлежних и стручних људи из ове области.

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда:

– Потрошачи у Србији су у тешком положају, и то највише због хаотичног стања у њиховом организовању и недовољне ефикасности државних органа. Невладиним организацијама за заштиту потрошача треба дати већи простор, нарочито тамо где има државног монопола и нефер конкуренције.

Драган Филиповић, директор „Делта Макси групе”:

– Сваки трговац је, пре свега, окренут потрошачу јер од њега и живи. Купац је гост у нашој кући и морамо му пружити најбољу услугу, а то успевамо кроз едукацију запослених. Настојимо да купцу обезбедимо што квалитетније информације како би могао да направи најбољи избор. Желимо да се опходимо према нашим потрошачима попут модерних европских трговинских ланаца.

Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије:

– Положај потрошача је лош јер никада нисмо добили подзаконске акте за Закон о заштити потрошача из 2005. године, који због тога никада није у потпуности ни заживео. Потрошачи су у лошем положају и зато што држава штити трговце и монополисте, и никада није донета ниједна озбиљна пресуда на основу тог закона. Тако, заправо, држава прећутно пристаје на кршење права потрошача.

Владимир Међак, шеф одсека за унутрашње тржиште у Канцеларији за придруживање Европској унији:

– Европско тржиште је веома уређено када је реч о заштити потрошача. Са друге стране, ми смо у процесу усклађивања прописа у тој области и тек треба да достигнемо тај ниво заштите. Информисаност потрошача и заштита њиховог економског интереса кључни су елементи пуне заштите потрошача. У оба сегмента ситуација је, ипак, боља у односу на претходни период.

Љиљана Станковић, помоћник министра трговине и услуга:

– Основна карактеристика српског потрошача је да је он недовољно и неадекватно информисан о својим основним правима и начину остваривања ових права. То конкретно значи да потрошачи немају потпуне и јасне информације о роби и услугама које су на тржишту. У поређењу са развијеним земљама Европе, па и неким земљама из суседства, ниво заштите потрошача у Србији није на нивоу на којем бисмо желели да буде, али применом европског законодавства из области заштите потрошача у нови Закон о заштити потрошача омогућава се српском потрошачу исти ниво заштите који уживају потрошачи у ЕУ.

С. Д.