Спортски јавни сервис

Као да јој је мало историје коју убрзано прави и драматично преживљава током последње две деценије, Србија је и једну фудбалску утакмицу прoгласила историјским догађајем. Ваљда се и држави учинило да ће се лакше стећи услови за излазак на спортску него за неку другу, рецимо политичку, елитну светску сцену, па је све око меча Србија-Француска у квалификацијама за мондијал имало обележја великог националног подухвата.

Придружила се и Радио-телевизија Србије ударним програмом, директним преносом у новој HD техници, специјалним емисијама, пропагандом у којој је „срце на терену” и буквално пулсирало на ТВ екрану. Изгледа да јавни медијски сервис Србије на спорт, уз игране серије, гледа као на најважнији и најпрестижнији део свог програма. У речену среду сматрао је за потребно да прати још и утакмице кошаркашке и одбојкашке репрезентације на европским шампионатима у Пољској и Турској као и дуел Новака Ђоковиђа на тениском турниру у Њујорку. Уз толику гужву на оба програма РТС-а као да смо заправо гледали неки наменски, специјализован канал који живи од спорта и за спорт.

Ако и има оваквих изузетних спортских дана који ремете уобичајену програмску шему, није сасвим јасно зашто се она толико подређује спорту и кад не играју наши. Истумбана је, рецимо, у четвртак због четвртфиналнот меча Ју-Ес опена који нас се није непосредно дотицао – па је једна из реда уобичајено позних културних, научних и образовних емисија, „Контекст 21”, ненадано стекла привилегију да се на екрану појави око 21 час, сат и по пре но што је најављено. Тиме је учињено нажао свима који су желели да погледају прилоге о овогодишњем упису на универзитете, о новој терапији у лечењу рака плућа, о скупу балканских ботаничара и још низ актуелних вести везаних за истраживања у земљи и свету. Тиме је, истовремено, исказано непоштовање и према ректорима и деканима, научним радницима, младим стручњацима из дијаспоре који се спремају за повратак у отаџбину и осталим учесницима овог образовно-научног магазина.

Тим „Контекста 21”, као уосталом и аутори „Хит либриса”, „Образовног огледала”, „Путоказа вере”... овакво померање могли би сматрати ипак бољом варијантом од не тако ретког потпуног испадања из понуде у данима вишесатних преноса из Народне скупштине. Тек тада губе сваку шансу да покажу свој учинак у јасном, прегледном и визуелно занимљивом предочавању тема којима се баве.

Односом према овом делу свог програма, који, изгледа, сама не цени довољно, матична кућа не шаље баш најбољу поруку широкој гледалачкој јавности. Форсирањем спорта и забаве уопште на рачун образовања и културе она не показује тежњу да равномерније приступа различитим стваралачким делатностима, да јаче подржи интелектуални рад и истиче онај ваљани људски ангажман за који се не добијају медаље.

Спортским јунацима свака част и хвала за радост коју нам доносе. Али нам фали више простора и пажње за остале хероје наше (тегобне) данашњице.