Најтеже није прошло

Не опуштајте се, чекају нас још тежа времена. Најгоре није прошло. Ово је само предах који ће завршити новом кризом. Још драматичнијом, која ће трајати годинама.

Да гаји другачији стил опхођења са публиком професор др Драган Ђуричин, председник Савеза економиста, следеће среде би своје обраћање учесницима првог Менаџмент форума југоисточне Европе почео само овим упозорењем, из дубоког убеђења, заснованог на економској логици и анализама.

Пошто ће међу учесницима скупа на тему „Интелигентно управљање ризицима у условима глобалне економске кризе” седети више од 180 топ управљача и менаџера највећих компанија, банака, највиших представника регулаторних тела, владиних агенција и научних институција, професор ће понудити и своје виђење интелигентног излаза из драматичне ситуације.

А за Србију, која „баштини и последице светске кризе, које додатно појачавају овдашњу транзициону кризу”, тај интелигенти излаз се, по речима „Политикиног” саговорника, темељи на постизању макроекономске стабилности са престројавањем у ходу на инвестирање ради повећања привредне активности.

– Ако не можемо рачунати са стабилношћу цена какву имају земље које су завршиле транзицију, онда је минимум који држава треба да обезбеди стабилан курс – који не захтева монетарне интервенције, који не мора да се брани. Шта је равнотежни курс, актуелни, 95 или 105 динара за евро, то треба да одреде монетарне власти, и то користећи ММФ-ов кредит за јачање девизних резерви које могу да обезбеде стабилност.

Ако све оде у девизне резерве, како ће онда фискалне власти, које рачунају на део тог новца, попунити буџетску рупу?

– Ако има довољно средстава за остварење првог циља, остатак се може употребити за покриће дефицита – успостављање буџетске равнотеже. Ако не буде било и за те потребе, пошто за Србију нема најбољег већ само другог најбољег решења, онда је оно у додатном задуживању, али опет код међународних финансијских институција попут ММФ-а. То не би требало да буде проблем, јер их је криза прилично омекшала и учинила релаксиранијим кад је у питању намена кредита.

Повећање пореза, док их цео свет снижава, по Ђуричину није паметно.

– Ако се баш буде морало, нека се повећа само ПДВ. Није популарно, али је боље да држава функционише са већим ПДВ, него да не функционише са мањим. Што се других пореза тиче, пореско прилагођавање мора бити крајње селективно. Уосталом, сем девалвације, регулаторни ризик, а ту спада и промена пореских правила, највећа је опасност за приватни сектор.

Наравно да је пожељно, додаје, рационалисати и администрацију и трошкове свуда где је могуће, али „то има више демонстрационе ефекте”.

– Нико се није извукао штедњом. Извукли су се само они који су паметно инвестирали. Нико није постао богат тако што је штедео, већ они који су рационално трошили и паметно улагали. Излазак из кризе подразумева инвестиције ради подизања привредне активности.

Пошто држава „не може да хипнотише предузетнике и нареди им да инвестирају и запошљавају” и пошто је „субвенционисање и кредитирање из државне касе само гашење пожара бензином”, Ђуричин решење види у „увођењу стратешких партнера у стратегијске секторе који су под државном контролом – енергетику, телекомуникације, пољопривреду. По систему, ако, рецимо, ЕПС, вреди 10 милијарди, ко хоће да добије 50-проценто власништво мора да исто толико инвестира. Такође, Ђуричин сматра да Србија не треба да развија инфраструктуру тако што ће узимати кредите, већ давањем концесија, кроз БОТ аранжмане.

Где види те инвеститоре, кад и они на које се рачунало нису дошли? У земљама богатим природним ресурсима, попут Русије, Кине, Норвешке, Емирата...

А шта да раде домаћи привредници?

– Да не беже од ризика, да им приђу, али интелигентно. Јер кад ветар дува, важније је правити ветрењаче него зидове.

Весна Јеличић

------------------------------------------------

Интелигентна менаџерска решења

Менаџмент форум југоисточне Европе Блед – Копаоник, чија се прва сесија, у организацији Савеза економиста Србије и познате бледске ИЕДЦ – Пословне школе, одржава 16 и 17. септембра у београдском „Хајату”, бавиће се проблемима посттранзиционих привреда, посебно из менаџерке перспективе – из угла предузећа, банака и финансијских посредника: питањима пословне стратегије, реструктурисања, финансијског и управљања људским ресурсима, стратегијског маркетинга, као и прилагођавања најбољим решењима светске праксе. У тражењу интелигентних излаза, српским и словеначким економистима, менаџерима и политичарима, овога пута помоћи ће и специјални гости – професори из Лозане и Барселоне Џејмс Елерт и Џо Понс.

Форум који наставља традицију милочерског саветовања економиста, али преношењем фокуса са макроекономских на практична питања функционисања привреда после транзиције, убудуће ће се одржавати сваке треће недеље септембра, наизменично на Бледу и Копаонику, објашњава проф. др Драган Ђуричин, напомињући да мартовски копаонички Бизнис форум и даље остаје место окупљања српских економиста, представника привреде и економских власти.