Лековита Србија: Фрушка гора

Национални паркови имају изузетан природни и културно – историјски значај. Уточишта су многих угрожених биљних и животињских врста, а поред тога обилази их и велики број туриста па имају и туристички значај.

Први национални парк у Србији је Фрушка Гора, а основан је 1960. године. За њим су се низали и други предели под највећим степеном заштите: Ђердап, Тара, Копаоник и Сара. Наша земља има пет Националних паркова.

Фрушка Гора, некадашње мајушно острво Панонског мора, дуга је 80 километара, а широка 15 км. Највиша тачка планине је 538 метара, Црвени Чот у централном делу масива. Источни део планине краси нешто нижи Иришки венац.

Висови изнад 300 метара и северне падине обрасле су сумом пре свега буковом, храстовом, багремовом и липовом. Јужне и источне падине обрасле су воћњацима и виноградима који рађају још од времена Римске империје. Најлепши део планине, на површини од 25.000 хектара проглашен је 1960. године за Национални парк.

Шуме чине 90 одсто заштићене површине парка. Од 1.500 биљних врста, више од 40 су природна реткост у Србији. Особености Фрушке Горе су орхидеје, којих има 30 врста, а чак 18 их је значајно у светским размерама.

Од 25 врста гмизаваца и водоземаца, 14 врста је на светској црвеној листи угрожених. Од птица ту је орао Крсташ који је своје једино гнездо у Србији свио управо на Фрушкој Гори. Овде има 60 врста сисара, углавном ситних глодара, али има и дивљих свиња, срна, сакала и дивљих мацака.
Водени токови су кратки и периодични. У новије време има десетак језера од којих је посебно занимљиво језеро у Лединцима које може да се сврста у природна, јер је настало тако сто је стари каменолом испунила вода.

На Фрушкој Гори се налази 60 насеља, велики број излетишта, одмаралишта и планинских домова. Врдник и Стари Сланкамен су позната бањска места, а у Сремској Каменици отворена је болница за кардио-васкуларна обољења.

Планинским билом од Лезимира до манастира Гргетег води стари Еугенов пут дуг 28 километара. Преко превоја Банстол и Иришког венца, налази се насеље Чортановци, као и Сремски Карловци, град познат као Српска Атина. На Фрушкој Гори има 16 манастира. Прве манастире по предању подигао је Свети Сава, али је сасвим извесно да их је градио краљ Драгутин. Међу њима је најзначајнији Крушедол који постоји 500 година. Ова планина нуди посетиоцима бескрајне, добро обележене пешачке стазе за релаксацију па је увек пуна излетника. У Врднику се налазе отворени и затворени базен са термалном водом. Ту су посете манастирима, Бранковом гробу на Стражилову и другим споменицима прохујалих времена. За гастрономске ужитке ту су етно ресторани у околним салашима и варошицама, Ириг, Врдник и Сремски Карловци.

Фрушка Гора је одавно српски бренд пре свега по својим манастирима па је зову и српска Света гора.